Provokacija desnice

HOSE SARAMAGO (1922),

Nobelova nagrada 1998. godine:

Ko bi potpisao pakt o savezu civilizacija?

1. Karikature su objavljene prošlog septembra, a sada je februar... Konflikt se dugo zagrevao. Iznenadilo me je da nešto tako staro izbije kao bomba. Inače, u reakciji nema ničeg novog. To smo već doživeli u XV ili XVI veku, i bili smo jednako netolerantni, spaljivali smo one koji ne misle isto kao i mi.

2. Znajući šta je islam, i posebno kakva je međunarodna situacija, reakcija me nije iznenadila, a ni nasilnost protesta. Ali me je iznenadila neodgovornost autora crteža. Neki misle da je sloboda izražavanja apsolutno pravo, dok su sva ostala relativna. Zamislimo da je danski karikaturista umesto crteža koji ismevaju Muhameda napisao da je direktor njegovih novina imbecil. To bi bilo hrabro od njega, ali bi sledećeg dana verovatno bio na ulici.

3. Ne radi se o autocenzuri, već o zdravom razumu. U situaciji u kojoj se nalazimo i koliko su osetljive te teme, zdrav razum nam diktira ono što treba da radimo. Neko zaista odgovoran, ko zna da je to dodavanje benzina u vatru, čuvao bi te crteže za neku bolju priliku.

4. Sudar je tu, i uvek se dogodi kada se istina nađe kondenzovana u jednoj knjizi. Tako je bilo i sa Biblijom, koja je bila upotrebljavana kao oružje, nedavno i sa Maovom Crvenom knjigom, sa Hitlerovom knjigom, sa Kuranom, i navodim ih kao primer onoga što se događa kada se ograničavaju pluralne slobode, kada se kaže da postoji jedan Bog, a sve suprotno negira postojanje tog Boga. Ubijati u ime Boga jeste učiniti ga ubicom. Hoće li doći do pomirenja? To pretpostavlja vaspitanje u smislu poštovanja verovanja onog drugog, i ako do toga dođe to će biti posao za čitavu jednu generaciju, a mi nemamo mnogo vremena. Ako se ne nađe način da se dođe do pakta o nenapadanju između religija, ne može se doći ni do saveza civilizacija o kojem se govori. Ko bi potpisao pakt? Ne vidim papu i ostale predstavnika hrišćanstva za istim stolom sa predstavnicima islama.

5. Obe civilizacije su imale malo trenutaka mira i ne vidim kako bi se rešila ta latentna borba. Možda kada se tolerancija nametne kao nešto prirodno. Sada znamo da su u Iraku najotvoreniji profesori isterani sa univerziteta ili su u zatvoru. Treba hitno obrazovati za toleranciju.

6. Moj sudar se netolerancijom nikada nije doveo moj život u opasnost. Bila je to glupa ideja ministra za kulturu u mojoj zemlji. Posle se dogodilo nešto mnogo ozbiljnije, ono sa Ruždijem. Sa udaljenosti koju nam daje vreme možemo da kažemo da je to bio signal.

GINTER GRAS (1927),

Nobelova nagrada 1999. godine:

Arogancija Zapada

1. Da i ne. Svi znamo da postoji pisani i nepisani zakon po kome u islamskom svetu ne može da se slika lik ni Alaha ni Muhameda. Radi se o svesnoj i planiranoj provokaciji danskog desničarskog lista. To su uradili jer su radikalni desničari i ksenofobi.

2.Živimo u vremenu kada jedna nasilna akcija izaziva reakciju. Prva je bila akcija Zapada kada je okupirao Irak. Danas znamo da je ta invazija prekršila međunarodno pravo. Buš je pothranjivao rat fundamentalističkim argumentima; borba dobra i zla. Ovo što se događa jeste fundamentalistički odgovor na fundamentalističku akciju. Ne radi se o sukobu dve kulture, već o sukobu jedne ne-kulture sa drugom ne-kulturom.

3.Zapad vodi tu raspravu sa samozadovoljstvom toga da uživamo u slobodi štampe. Ali, ko neće sebe da zavarava zna da novine žive od reklama, i da bi ih dobile moraju da uzmu u obzir ono što određuje ekonomska moć. Štampa čini deo ogromnih grupacija koje su monopolizovale javno mnjenje. Izgubili smo pravo da se zaštitimo pravom na slobodu mišljenja. Ne traba da zaboravimo da još uvek ima mesta gde nisu odvojeni crkva i država. Odakle Zapad crpi toliko arogancije da nameće šta treba a šta ne treba da se radi? Preporučujem svima da pogledaju te crteže jer podsećaju na one koje je poznati nemački list Der Strümer objavio za vreme nacista; antisemitske karikature u istom stilu. Ne može da se poziva na slobodu izražavanja a da se ne analizira u kakvom je ona stanju na Zapadu.

4.To je ono što hoće fundamentalisti sa obe strane. Imali smo sreću da smo doživeli renesansu, vek prosvećenosti, da smo prošli kroz bolne procese koji su nam doneli niz sloboda koje su i dalje pod pretnjom. Islamski svet nije prošao kroz te procese i nalazi se u drugačijoj fazi razvoja. To treba poštovati.

5.Plašim se da će biti tako. Rane su već jako duboke, i ne mislim samo na arapske, već uopšte na siromašne zemlje. Zapad izgleda da nije sposoban da pronađe put da ove zemlje prihvati kao sebi jednake. Bilo je nemoguće da se i za njih stvore uslovi koje smo prisvojili za nas. Vili Brant je 70-ih na zahtev OUN napisao izveštaj o problemima Sever-Jug i predvideo je probleme koje danas imamo. Taj izveštaj je i danas vredan.

6.Kao autor, doživeo sam određenu netolerantnost. Kada sam objavio Limeni doboš, knjiga je bila optužena za blasfemiju i pornografiju, kako u komunističkim zemljama, tako i u Španiji i Portugaliji, gde je bila zabranjena. Pre dve godine u Jemenu sastali smo se mi zapadni i arapski pisci da bismo razgovarali o literarnim temama, među njima i o erotizmu. Za arapske pisce je to bilo neuobičajeno, ali na kraju smo uspeli da uspostavimo razgovor. Može da se govori o svemu, čak i o najkonfliktnijim temama, ali samo ako je čovek onoliko tolerantan koliko očekuje da to bude i onaj drugi, čak i ako taj drugi ima shvatanje kulture koje diktiraju njegovi tabui.

Prevod: Branislav Đorđević