Bitka za nasleđe

Nakon nepunih godinu dana na mestu premijera Kosova, nedovoljno energični Bajram Kosumi je, posle ozbiljnih kritika međunarodne zajednice, ali i komplikovanih unutrašnjopolitičkih odnosa, bio prinuđen da napusti funkciju. Drugi na listi za politički odstrel je – predsednik parlamenta Nedžat Daci, koga je njegov Demokratski savez Kosova (DSK), na vanrednoj sednici, smenio u sklopu borbe različitih frakcija za nasleđe nedavno preminulog lidera Ibrahima Rugove. Kako se očekuje, Kosumijevom smenom u velikoj meri će biti promenjen i sastav vlade Kosova, na čije čelo će, najverovatnije, biti postavljen mnogo atraktivniji i uticajniji komandant bivših gerilaca Agim Čeku. Međunarodni zvaničnici na Kosovu smatraju da su takvi potezi uslovljeni, nedovoljno dobrom početnom pozicijom kosovskih Albanaca u tekućim pregovorima o budućem statusu pokrajine, ali i međunarodnim kritikama, kojima su prištinski političari u poslednje vreme sve češće izloženi.

NJihove smene, smatraju, pratiće diplomatska ofanziva albanskih pregovarača i frenetična aktivnost usmerena ka što skorijem postizanju famoznih demokratskih standarda vezanih za status i bezbednost manjinskih zajednica, bez čega se prištinske vlasti, ni u najboljem slučaju, ne mogu nadati skoroj nezavisnosti.

“Podnosim ostavku kako bi se sačuvala politička stabilnost institucija na Kosovu i zato što više nemam većinu u parlamentu”, rekao je Kosumi u kraćem obraćanju novinarima. “Kao premijer, radio sam na stvaranju nezavisnog i demokratskog Kosova”, dodao je Kosumi. Kosumijeva ostavka, kako navode izvori u Prištini, bila je više nego očekivana, pošto su prethodnih dana emisari njegove Alijanse za budućnost Kosova u više navrata pohodili nekadašnjeg vojnog komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i prvog čoveka Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) Agima Čekua, nudeći mu, ratnički rečeno, da povede narod u odsudnu bitku. Iako se konačni odgovor bivšeg oficira JNA, hrvatske vojske i vođe gerilaca još očekuje, njegov pristanak je gotovo izvestan. “Spreman sam da preuzmem bilo koju funkciju za dobrobit Kosova”, rekao je nedavno Čeku jednoj kosovskoj televiziji. Suštinski, može se slobodno reći da Kosumi u prethodnih nešto manje od godinu dana nije uspeo da impresionira zapadne diplomate, te da je letargičnim pristupom u velikoj meri oslabio pregovaračke pozicije kosovskog tima. Pri tom, na teret mu se stavlja i nedovoljna odlučnost u uspostavljanju koliko-toliko podnošljivih uslova za život manjinskih zajednica na Kosovu, pre svih Srba, te nejasno formulisan “nedostatak lojalnosti partiji iz koje potiče”. Ta nejasna formulacija objašnjava se “jednostavno” – šef AAK Ramuš Haradinaj nezadovoljan je Kosumijevim rezultatima i odlučio je da ga smeni.

Drugi, bivši predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci, smenjen je odlukom DSK-a – nešto zbog traljavog funkcionisanja parlamenta, a kako se čini, mnogo više zbog borbe za prevlast unutar partije, koja je, nakon smrti Ibrahima Rugove, bez patetičnog preterivanja, ostala suštinski obezglavljena. Dacija, koji je gajio jasne ambicije da povede DSK u budućnost i najsnažnijoj kosovskoj partiji pripoji Alijansu za budućnost Kosova, zameniće Kolj Beriša, navode izvori iz DSK-a. Beriša, koji slovi i za jednog od najozbiljnijih kandidata za upražnjeno mesto lidera DSK-a, dugogodišnji je bliski saradnik Ibrahima Rugove, i potpredsednik partije. Od Beriše se, suštinski, ne mogu očekivati dramatične promene u načinu funkcionisanja parlamenta, pre svega jer pripada tradicionalistički nastrojenoj grupi kosovskih političara.

“Razlozi za smene, koje su se očekivale još od smrti Ibrahima Rugove, jasni su. Promenjen je balans snaga na političkoj sceni kosovskih Albanaca, a, ujedno, Čeku se čini kao logičan izbor, zbog visokog rejtinga među stanovništvom i činjenice da komanduje jedinom legitimnom vojnom formacijom na Kosovu”, rekao je za NIN jedan zapadni diplomata. Izvesno je, jedino, da će budući potezi nekadašnjeg komandanta OVK imati znatno veću težinu, kako za kosovsku javnost, tako i međunarodnu zajednicu, od akcija koje je u prethodnih godinu dana preduzimao njegov prethodnik. Istovremeno, izvesno je i da su se Albanci, posle avanture sa haškim optuženikom Ramušom Haradinajem koju je “brutalno" prekinula Karla del Ponte, još jednom odlučili da ne čelo države postave harizmatičnu ličnost, čiji uticaj proističe iz oružane borbe za nezavisnost Kosova. Pre no što je bio prinuđen da ode put Haga, Haradinaj je pobrao nepodeljene simpatije međunarodne zajednice zbog načina na koji se bavio tamošnjim problemima. Albanci očekuju da će komunikativni i energični Čeku zadobiti, u najmanju ruku, jednake simpatije, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice da se njegovom prošlošću neće baviti sud za ratne zločine.