Šah-mat

Detaljima svoje smrti i njenom “sekvencijalnošću” (preciznošću atomskog časovnika određenim trenutkom u redosledu datih događaja), oteti i zatim ubijeni predsednik SRJ, Slobodan Milošević, zapravo je za sva vremena i moralno-etički i procesualno-pravno (naravno, ne i fizički) usmrtio takozvani Haški tribunal, tzv. međunarodnu zajednicu, i tzv. zapadnu alijansu, u isti ambis survavši njihove “protagoniste” u SCG (i “šire”), tzv. (DOS-ovske) vlasti, tzv. (DOS-ovska) sredstva komunikacija, tzv. (s onog Zapada plaćene) nevladine organizacije, i tzv. Prvu (ili Drugu, ne znam tačno šta se / ko se pod koju svrstava) Srbiju, strovalivši ih na rečeno mesto prostom silom logičkih zakona, to jest neuklonjivim prisustvom logičkih grešaka (“logical fallacies”) koje, tako patetično roviti (pseudohamletovski važni), pred našim očima upravo prave i ubice i isporučioci.

Pomenutima je imenovani – jedini predsednik koji je u ljudskoj istoriji bio kidnapovan i isporučen drugoj zemlji/zemljama (koje su, njih 19, od 24. marta do 9. juna, 1999. godine, bombardovali predsednikovu, 600 puta ekonomski slabiju zemlju) – sa svoje strane, dakle, isporučio šah-mat.

ŠPraviti “presedane” u (takozvanoj) istoriji, kao što se vidi, “presedanski” se i vraća.

Iako se o tome može pričati u drugim prilikama i “u okviru” drugih sadržaja, sva njegova delatnost sa položaja aktivnog predsednika (bila ona “ovakva” ili “onakva”), za gore navedeni zaključak je “irelevantna”, to jest ne menja ga.

Na isti način na koji je, naime, smrt smrt, a šah-mat je šah-mat.

Mart Gorski,

Vaterlo, Kanada