Erotika na licitaciji

To se nikad dosad nije dogodilo. Pre nego što je svojim pretplatnicima poslala katalog bibliofilske kolekcije Gérard Nordmann, aukcijska kuća Christie’s je od njih najpre zatražila pismeno odobrenje. Oni koji su na pismo odgovorili potvrdno, ubrzo su u rukama držali luksuzno opremljenu knjigu, na čijoj je prvoj stranici, odmah ispod osnovnih podataka o prodaji, stajalo i sledeće upozorenje: “Ovaj katalog sadrži slike koje ne treba da budu viđene od strane maloletnih lica. Izlaganje pomenutog sadržaja pogledu maloletnih osoba podleže zakonskim sankcijama.” Ovolika predostrožnost nekome će se učiniti suvišnom, s obzirom na vreme u kome živimo. Ali u kući Christie’s verovatno su procenili da višak obazrivosti nije na odmet, ako se imaju u vidu ogroman rad i sredstva koji su uloženi u pripremanje pomenutog kataloga i organizovanje prodaje.

O čemu je zapravo reč? O tome da je jedan bogati Švajcarac u toku života sakupio najvrednija dela erotske književnosti iz evropske kulturne baštine, da je pred smrt kolekciju ponudio na poklon poznatoj bibliofilskoj fondaciji Martin-Bodmer, da je fondacija poklon učtivo odbila i da je, na kraju, sve skupa otišlo “na doboš.”

Teoretičar umetnosti i priznati autoritet za delo Markiza de Sada – Ani le Brun, o kolekcijama govori kao o “čudesnim metaforama ljudskog života” (...) “Umetnička zbirka je jedinstvena celina nastala iz vrtloga raspršenih čestica, sudbinom predodređena da se raspršenosti vrati i da joj se u njoj zametne svaki trag. Postoje, međutim, izvesna bića, čija strast ka izuzetnom uspeva da od takvog skupa napravi nešto što će se pamtiti za večna vremena. To su veliki kolekcionari.”

Privatni pakao: Žerar Nordman (1930-1992), po svemu sudeći, bio je jedan od najvećih kolekcionara 20. veka. Uz jednu specifičnost: svoje traganje za izuzetnim preduzeo je u domenu erotske bibliofilije, u kome je, opet po rečima Ani le Brun, “sklonost ka neuporedivom često nadjačana nagomilavanjem i umnožavanjem sitnih zadovoljstava”.

U svakodnevnom životu, onom okrenutom javnosti, Žerar Nordman je bio poslovan čovek, vlasnik nekoliko luksuznih robnih kuća. U tajnom životu, onom koji okreće leđa javnosti, novcu i društvenim ritualima vezanim za njegovo sticanje, Žerar Nordman je bio pasionirani sakupljač bibliofilskih dragulja na temu erotike. NJegova zbirka, bez sumnje najznačajnija i najvrednija na svetu, sastojala se od skoro 2 000 knjiga, rukopisa, crteža, fotografija, pisama i raznih dokumenata, nastalih između 1525. i 1975. godine. Brižljivo klasifikovano, to blago čuvano je u vitrinama tzv. crne biblioteke – zasebne sobe u najmirnijem delu kuće. Podsećamo ovde da u “Francuskoj nacionalnoj biblioteci” postoji odeljenje u kome su sabrane knjige i dokumenti sa “delikatnim” sadržajem i koje, po tradiciji staroj već skoro dva stoleća, nosi naziv Pakao. Žerar Nordman je, dakle, posedovao svoj privatni Pakao i upravo u njemu proveo je poslednji dan svog života. A nekoliko sati pre nego što će izdahnuti, jedna knjiga je, sama od sebe, pala sa police. Zvala se “LJubavi jednog džentlmena”.

LJudi koji su imali privilegiju da Žerara Nordmana upoznaju sa ove “tamne” strane, ističu njegovu erudiciju i beskompromisnost kad se radilo o kvalitetu dela odabranih za erotsku biblioteku. Reč je, uglavnom, o prvim ili retkim izdanjima, odlično očuvanim i sa visokim estetskim nivoom poveza i ilustracija. Cilj nije bio da se sakupi što više tomova i dokumenata na golicave teme, nego da se kroz erotske fantazme, uobličene u reči ili slike, razotkrije smisao ljudskih misli, želja i činjenja. Uz to, Nordman je sam sebe video i u nekoj vrsti misije spasavanja od propasti onog dela literarne baštine koji je oduvek, iz neznanja ili netolerancije, više od svih drugih, bio na udaru raznih čuvara moralne podobnosti.

Sa takvim mentalitetom Žerar Nordman se suočio kad je, osetivši da mu se bliži kraj, svoju kolekciju hteo da daruje gorepomenutoj ženevskoj fondaciji i kad je donacija odbijena zbog, kako se priča, “nekompatibilnosti žanrova”. Da ironija bude potpuna, upravo u toj fondaciji se danas nalazi najvredniji primerak iz kolekcije: originalni rukopis poznatog dela Markiza de Sada “Sto dvadeset dana Sodome”, nastao u vreme markizovog boravka u zatvoru Bastilja. Ispisan je sitnim i gustim rukopisom, na svitku hartije dugačkom 12 metara!

Erotski rekordi: Deset godina nakon smrti Žerara Nordmana njegovi naslednici odlučili su da kolekciju stave na javnu prodaju. U očekivanju sudbonosnog dana, udovica Monik Nordman je objavila luksuzno ilustrovanu knjigu “Nepobeđeni Eros” (izd. Cercle d’Art) i organizovala izložbu kolekcije u fondaciji Martin-Bodmer, propraćenu katalogom sa kompletnim bibliografskim i istoriografskim podacima. Što se pariske publike tiče, ona je imala priliku da kolekciju vidi u danima neposredno pred prodaju, u izložbenim prostorijama aukcijske kuće Christie’s. Knjige su bile izložene u vitrinama, a ko je hteo da ih detaljno pregleda, na raspolaganju mu je stajao ogroman sto presvučen crnom čojom, u centralnom delu sale. Uz odabrana dela svako je dobio i po jednu zgodnu hostesu, čiji je pogled ostajao prikovan za stranice knjiga i ruke koje su ih prelistavale.

Sve je proteklo bez i najmanjeg incidenta, svi eksponati su u besprekornom stanju dočekali dan prodaje. Među njima i jedini sačuvani primerak izdanja iz 16. veka legendarnih “Bludnih soneta”, renesansnog pesnika Pjetra Aretina. Sonnetti lussuriosi su prodati za 325600 evra, što predstavlja najveću ikad postignutu cenu na javnoj prodaji, za jednu erotsku knjigu. Nekoliko reči o ovom delu i njegovom autoru.

Biografija Pjetra Aretina (Pietro Aretino, 1492-1556) jedna je od najuzbudljivijih u istoriji literature. Miljenik papa i prinčeva, ali istovremeno i njihova noćna mora, Aretino je vodio život kako mu se kad prohtelo, ne priznajući ni zakonske, ni moralne, ni socijalne norme. Bio je intrigant najvišeg nivoa, ucenjivač i potkazivač, šarmer, erudita, provokator, genijalni pamfletista, razvratnik, dobročinitelj... Bio je slavljen i proganjan, u jednom trenutku čak žrtva atentata organizovanog od strane papske policije. Zanimljivo je da je kod tog istog pape (Klementa VII, iz porodice Mediči) nešto ranije uspeo da izdejstvuje oslobađanje iz zatvora gravera Markantonija Rajmondija – koji je bio dopao tamnice zato što je u bakrorezu ovekovečio 16 erotskih crteža poznatog slikara Đulija Romana. Kad je Rajmondi izašao iz zatvora, na scenu je ponovo stupio Pjetro Aretino – u svoj raskošnosti svog nemogućeg karaktera. Inspirisan pomenutim erotskim crtežima (na kojima je bilo predstavljeno 16 ljubavnih položaja), napisao je 16 soneta krajnje eksplicitnog sadržaja i sve to zajedno štampao u vidu knjige. To prvo izdanje prve erotske knjige modernog doba zagubilo se u mraku istorije. Netragom su nestali i originalni crteži, i grafike i bakarne ploče. Ostao nam je samo jedan primerak narednog izdanja (iz 1927), sa ilustracijama u tehnici drvoreza. A i taj, jedan jedini primerak, od pre nekoliko dana je vlasništvo novog kolekcionara, koji je odlučio da ostane anoniman. Skupe knjige danas više ne odlaze u biblioteke.

Predstavnik “Francuske nacionalne biblioteke” prisustvovao je, takođe, prodaji. Nije izašao praznih ruku. Francuske kulturne institucije imaju tzv. pravo prioritetne kupovine na licitacijama. U momentu kad komesar prodaje udarcem čekića potvrdi poslednju cenu, predstavnik muzeja ili biblioteke ima pravo da glasno objavi da, po toj ceni, njegova institucija uzima licitirani lot. Na prodaji kolekcije Nordman, popularna “BN” (Bibliothljue Nationale) tako je kupila, za 7 200 evra, jedno retko izdanje romana “Stranputice temperamenta”, od francuskog pisca po imenu Andrea Nersiat (Andréa Nerciat, 1739-1800). O ovom piscu danas se vrlo malo zna, jedino to da je bio iz bogate advokatske porodice, da je rado viđan po salonima i da je, više od svega, uživao u razvratu, orgijama i sličnim “stranputicama”.

Prema informaciji iz prve ruke, “BN” je imala u planu da kupi prvo izdanje romana “Gamijani ili Noć preterivanja” od Alfreda de Misea (1810-1857). Ovo malo remek-delo erotske literature, sa tekstom koji je bio ispisan u krasnopisu i prenesen u štampu litografskim putem, sadrži i 12 izvanredno očuvanih ilustracija u tehnici litografije, dorađenih i bojenih ručno. Na prvoj beloj stranici rukom je ispisano i nekoliko podataka iz kojih bi se moglo zaključiti da je koautor romana bila piščeva ljubavnica – Žorž Sand. Delo je bilo procenjeno na 50 do 70000 evra, prodato je za 191200, kupac je ostao anoniman, zna se samo da je Evropljanin.

Raskalašni ministar: Kao što se iz dosad izloženog može naslutiti, veliki broj primeraka iz kolekcije Nordman su rariteti kojima bi se ponosio bilo koji muzej. Najčešće se radi o vrlo poznatim piscima, iako, za vrsnog kolekcionara, renome autora nije i ne treba da bude odlučujući kriterijum. Vrsni kolekcionar se upravo po tome i prepoznaje. Primer: širokoj čitalačkoj publici ime La Puplinijer ne govori ništa. Ali za ljubitelje i poznavaoce literarnog zabranjenog voća to ime vezano je za jedan od mitskih tekstova erotske književnosti 18. veka. Alexandre-Jean-Joseph Le Riche de La Pouplinire (1692-1762) bio je visoki kraljevski ubirač poreza, upamćen po raskošnom životu i budoarskim avanturama, ali i po finansijskoj pomoći koju je pružao piscima (Rusou, na primer) i umetnicima. Na njegovom muzičkom orkestru zavideo mu je i sam kralj, a Volter je govorio da je “miljenik muza”, očaran lakoćom i brzinom kojom je La Puplinijer pisao i komponovao. U ono vreme, očigledno, nikome nije smetalo što je ovaj rafinirani predstavnik visokog društva dragoceni književni dar spojio sa svojom sklonošću ka bludnim radnjama. Od raskalašnog “ministra finansija” ponuđen je na aukciji prepis originalnog rukopisa, na osnovu koga je delo pod nazivom “Pregled običaja našeg vremena, kroz različita doba života” kasnije štampano, i to u samo dva primerka. U ovom delu opisane su, u obliku dijaloga i u veselo-bestidnom tonu, dogodovštine mlade devojke Tereze, od momenta stupanja u samostan pa sve do vereništva i udaje. Luksuzno ukoričeni manuskript sadrži ispravke ispisane rukom autora, što je njegovu vrednost uvećalo do sume od 150000 evra. Ovako visoku cenu niko nije bio spreman da plati. Neprodati primerci iz kolekcije verovatno će se pojaviti na drugom delu aukcije, na jesen ove godine.

Prodaja biblioteke u aukcijskoj kući Christie’s izbacila je na površinu veliki broj zanimljivih, a pomalo već zaboravljenih ličnosti. Neki od njih pojavili su se u novom svetlu. Saznalo se, na primer, da je pisac Pjer Luis i sam bio pasionirani kolekcionar erotskih knjiga. Pomenuti rukopis La Puplinijera, na primer, jedno vreme je bio deo njegove kolekcije. Ali se saznalo i to da je pisac “Afrodite” vodio i neku vrstu “hronološkog popisa”, sa imenima i osnovnim fizičkim (i fiziološkim) karakteristikama svih žena koje je posedovao. Uz ove listiće, posetioce izložbe izuzetno je zabavilo i pismo Luja XV svom unuku Ferdinandu od Burbona, u kome komentariše unukovo iskustvo iz prve bračne noći sa Marijom-Amelijom od Habzburga, baš kao i pismo jednog “ozbiljnog” književnika, uzornog muža i građanina, upućeno ljubavnici, kojoj je želeo da podari dete i kojoj opisuje kako to misli da izvede.

U jednoj od Apolinerovih beležnica, pak, moglo se videti da je autor “11000 buzdovana” bio enciklopedijski potkovan u vezi sa erotskom literaturom. NJegov spisak knjiga iz tog domena poslužio je kao osnova za formiranje “Pakla” u Nacionalnoj biblioteci. A u sveskama sa originalnim rukopisom najznačajnijeg ženskog erotskog romana 20. veka, “Priča o O”, pažljivo oko moglo je da otkrije primedbe i ispravke pisane rukom legendarnog urednika izdavačke kuće “Galimar” – Žana Polana, kao i da donese neke zaključke o njegovoj ulozi u životu kontroverzne autorke Poline Reaž.

Stotine imena, poznatih i manje poznatih, očekivanih i neočekivanih, prodefilovalo je pred očima posetilaca izložbe i kupaca. Od Aretina, Voltera i Miraboa, preko Flobera i Verlena, pa sve do Remboa i Kenoa, od ilustracija anonimnih autora za izdanja “ispod mantila” pa sve do Dalija, Pikasa i Belmera, erotsko kulturno nasleđe evropskog kontinenta pokazalo se u svom neverovatnom bogatstvu. U tom kontekstu dobila je svoj puni smisao i jedna od izjava velikog kolekcionara Žerara Nordmana: “Oni koji nisu osetili do njihovih krajnjih granica, voleći ih ili ih proklinjući, zahteve puti, nesposobni su, samim tim, i da razumeju celokupni opseg zahteva ljudskog duha.”

Slavica Batos