Vršac, jedina politička ambicija

MIODRAG BABIĆ, PREDSEDNIK HEMOFARM KONCERNA

Talas preuzimanja i integracija u farmaceutskoj industriji Evrope i našeg regiona nastavlja se. Najmoćnija farmaceutska kompanija u regionu zagrebačka “Pliva” prošlu godinu je završila sa neto gubitkom od 75 miliona dolara i nije uspela da pronađe poželjnijeg strateškog partnera od islandske kompanije “Actavis”, pa se njegova namera da “Plivu” preuzme po poslednjoj ponuđenoj ceni od 1,850 milijarde dolara gotovo ne može izbeći. “Actavis”, koji je vlasnik i leskovačkog “Zdravlja”, peti je po veličini proizvođač generičkih lekova (dakle, neoriginalnih) na svetu, a “Pliva”, koja je takođe odustala od razvoja novih lekova (u jedan je neophodno uložiti oko milijardu dolara), 12. je proizvođač generike u svetu. Ovo preuzimanje bi moglo da poveća atraktivnost srbijanskih farmaceutskih kompanija među kojima jedino “Hemofarm” ima rasuto akcionarsko vlasništvo. Dakle, kad se nekoliko godina tadašnji “Farmako”, a današnji “Actavis”, javio na tender za kupovinu leskovačkog “Zdravlja”, mnogi strani investitori su pitali: ko su vam ovi? Danas, “Actavis” ne odustaje od namere da prijateljski ili neprijateljski preuzme zagrebačku “Plivu”.

Kakve će to posledice imati na poziciju farmaceutskih kompanija u regionu?

- Kao što vidite, i globalno i u regionu dešava se jako mnogo transakcija u oblasti lekova. Desilo se u poslednja tri meseca jedno pet-šest transakcija, a od toga su tri bile u susednoj Rumuniji. Jedna dosta velika kompanija “Terapija kluž” prodata je pre dvadesetak dana. “Actavis” je u Rumuniji kupio jednu manju fabriku citostatika. Inače, “Actavis” je već zapažen kao neko ko najviše kupuje. On je u suštini rastao zahvaljujući tim velikim akvizicijama.

Donedavno nije bio naročito poznata firma?

- Ne, oni su počeli kao jedna mala, čak i u regionalnim razmerama mala veledrogerija na Islandu. Kasnije, neki akcionarski kapital, a to se u principu i ne raspravlja odakle i kako...

Raspravlja se, ali oni demantuju rusko poreklo svog kapitala?

- Da, ali očigledno imaju veliku kasu i mogu da se upuste čak i u najveće investicije u okviru generičkih proizvođača lekova. Oni žele da budu drugi igrač na svetu. Prva u generici danas je “Teva”. “Actavis” želi da preskoči nekoliko mesta i da bude na drugom mestu. Žele brzo da rastu a to se onda radi akvizicijama. Time se istovremeno branite od pokušaja drugih da vas preuzmu. Druga je stvar koliko se te inkvizicije prime, nekad to ne bude baš najuspešnije.

“Pliva” je veliki zalogaj?

- Oni su na “Plivu” krenuli jer je imala loš rezultat u prošloj godini. Sad joj je istekla patentna zaštita molekula azitromicina koji je ujedno bio jedini ikad patentno zaštićeni molekul u istoriji one bivše države SFRJ. Iz te zaštite su oni vukli tantijeme 10-15 godina, a prodaja tog leka donosila im je jednu trećinu prihoda. To je bilo lepo. Ali očigledno da zahvaljujući tim tantijemama nisu porasli koliko su očekivali niti su se obezbedili koliko su možda želeli. Oni su se nedavno i formalno proglasili generičkom firmom, pa su prodali svoj razvojni institut; dakle, baš institut koji im je doneo onaj zaštićeni molekul. Prodali su ga poznatoj firmi GlaxoSmithKline. Ima ovde još jedan detalj koji je jako bitan. “Pliva” je pod značajnom zaštitom lokalne vlade i vlasti u Hrvatskoj (država poseduje 17,3 odsto “Plive”). To treba imati u vidu. To je “Plivi” veoma pomoglo i dosad a i sad kod ovih napada “Actavis-a”. To će sigurno značajno da nabije njenu cenu što je jako dobro i za akcionare i za hrvatsku državu. To bi moglo da bude poučno i za naše vlasti koje na nama treniraju strogoću. Zadnji smo u Evropi koji na ovaj način kontrolišu cene lekova. Znači, vrlo rigidno, što za posledicu ima neatraktivnost naših fabrika i za investiranje i za preuzimanje. A preuzimanje “Plive” će se desiti, jer to kad krene – i desi se. A to može pozitivno uticati u smislu nekog regionalnog interesa i za “Hemofarm” i za druge firme.

A na poziciju “Zdravlja”?

- Ne. Ako je “Zdravlje” akvirirano u okviru “Actavis-a”, onda figuriraju pre svega akcije “Actavis-a”. Jer, ako neko ima tako veliko učešće u kapitalu kao što ima “Actavis” u “Zdravlju”, onda preuzimanje “Plive” ne može imati nekog preteranog uticaja na akcije “Zdravlja”. Ili uporedite akciju “Zorke” i akciju “Hemofarma”: akcije “Hemofarma” rastu, rastu, dok akcije “Zorke” rastu veoma skromno. Qudi idu tamo gde je upravljanje. Mada nije isključeno da neko zaključi, ipak su to spojeni sudovi, da se ono što radi “Actavis” kad-tad mora valorizovati i kroz akciju “Zdravlja”. Ja malo znam o “Actavis-u”, ali ono što znam, to je da će ta kompanija biti veliki igrač u tom biznisu u Evropi i ako je tako, s pažnjom treba gledati šta oni rade.

“Hemofarm” je jedna od firmi osnivača TV “Avala”?

- Ne učestvujemo u tome kao firma nego u tome učestvuje “Hemofarm fondacija” koju su osnovali svi zaposleni u “Hemofarmu”. Ona se bavi neprofitabilnim delatnostima. Fondacija je 100 posto vlasnik TV “Banat”. To je jedna regionalna televizija, vrlo kvalitetna, ozbiljna, čak i vrlo poučna. Mogla bi biti poučna i za neke koji su sada dobili nacionalnu frekvenciju. Prema tome, mi tu televizijsku tehniku poznajemo već 11 godina, mi smo tu televiziju osnovali upravo da bismo uticali na okruženje i dizali ga.

Sa koliko procenata Fondacija učestvuje u “Avali”?

- Sa 10 odsto. S tim što ne samo da učestvujemo u kapitalu, nego de facto možemo da budemo značajan servis i podrška i u tehničkom i u organizacionom smislu iz TV “Banata”. Jer svaka od tih televizija, koliko ja znam, po zakonu mora da ima 30 odsto domaćeg programa. A “Fondacija Hemofarm” je značajna i po vrednosti svog vlasništva, ona ima desetine miliona evra u vlasništvu. Znači, moćna je, moćnija od mnogih firmi.

Fondacija je učestvovala i na nekim tenderima, ali “Vršačke vinograde” niste kupili?

- Jeste. Učestvovali smo na tenderu za “Vršačke vinograde” zajedno sa “Deltom”. Mi smo u tom konzorcijumu bili minorni – mi 10 odsto, “Delta” 90 odsto. I dobili smo tender ali, nažalost, “Delta” je promenila mišljenje, pa su rekli: to vino nije dobro, kažu im neki stručnjaci. I odustali su od tendera. Oni su pukli 100 000 dolara koliko su dali za kauciju. Mi nismo dali ništa.

Vi imate, čujem, i političkih ambicija?

- Ja? Nikakvih.

Ali u Vršcu ste preko grupe građana ušli u opštinsku skupštinu?

- Da.

Čujem da imate ambicije da istu formulu proširite na Pančevo i Zrenjanin?

- Ne. A što baš Pančevo i Zrenjanin?

Pa da biste držali Banat, nisam ja to izmislila.

- Ne, zaista ne. Ja sam inicijator formiranja Pokreta “Vršačka regija – evropska regija”. Taj pokret je, možemo reći sa ponosom, za 45 dana kampanje od osnivanja do izbora, uspeo da sa svojim kandidatom osvoji mesto predsednika opštine Vršac na neposrednim izborima. I da budemo najveći po broju odbornika. Naravno, nismo mogli da imamo i apsolutnu većinu, toliko baš tek formirani nismo uspeli. Moj cilj je samo lokal, dakle Vršac i nekoliko ovih opština u okolini koje čine tu neku regiju.