Ivan Medenica

Rođen 15. oktobra 1971. u Beogradu. Deset godina aktivno i kontinuirano piše pozorišnu kritiku (prvo u Politici, a zatim u Vremenu). Paralelno se bavi naučnim i pedagoškim radom na Katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, gde je stalno zaposlen (predmet Istorija svetske drame i pozorišta). Tekstovi o srpskom pozorištu objavljivani su mu u najznačajnijim stručnim časopisima na mađarskom, poljskom, češkom, španskom, nemačkom, francuskom. Magistrirao je teatrologiju na FDU, a rad na doktoratu je upravo okončao. Preveo je s francuskog čuvenu dramu U samoći pamučnih polja Bernara Merije Koltesa. Pored rada na fakultetu i pisanja kritika, trenutno je (poslednje četiri godine) i umetnički direktor i selektor Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Takođe je i kourednik časopisa za pozorišnu umetnost “Teatron”. Član je Predsedništva nacionalne sekcije AICT-a (Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara) zadužen za međunarodnu saradnju. Za svoj kritičarski rad dobio je tri Sterijine nagrade. Živi u Beogradu, govori engleski i francuski.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da će medicinska nauka savladati neizlečive bolesti.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Svaka nasilna smrt. Ne postoji nikakav ideološki, nacionalni ili religiozni razlog koji je opravdava.

Kad vam je neprijatno?

- Kad mi se postavljaju glupa pitanja.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ne umem da pevam.

Šta vas izluđuje?

- Sporost, nespremnost da se prave promene, nepotrebna sumnjičavost, konformizam, kukavičluk, stvaranje utiska da se nešto radi...

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na celokupan opus.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Roditeljima. Za mene oni predstavljaju roditeljski ideal, tako da me to u startu potpuno obeshrabruje u ideji da imam svoju decu.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Pitajte njih ako uspete da ih navatate negde. Možda to što umem da se izvinim (veoma sam često u situaciji da ispoljavam tu osobinu).

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Zašto ne bismo išli u saunu s pozitivnim iščekivanjima, razmišljali koga želimo da sretnemo?

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Zar ih imam?

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Muzički sluh. Ne mora da bude baš apsolutni (jednom da ne budem megaloman).

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Majci.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Strasnost, privrženost opštem dobru... Patriotizam (ovo ne bi trebalo da zvuči ironično).

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Izrazita netrpeljivost prema malim ljudskim slabostima – kukavičluku, sporosti, konformizmu, defetizmu...

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Autonomnost.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Veoma teško, sporo i mučno donosim odluke, što ima i svoju dobru stranu – retko se ispostave kao dramatično pogrešne.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Ako su već skrivene, zašto da ih otkrivam.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Moj fizički izgled često dovode u vezu sa stereotipom njujorškog Jevrejina intelektualca. To mi savršeno odgovara, samo, naravno, ako pri tome ne mislimo na Vudija Alena.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Doneo bih dekret o promeni u računanju vremena, tako da jedan dan može da traje beskonačno.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Nadam se da to neće biti deca devedesetih, ona kojoj su, zbog stalnih štrajkova nastavnika, časovi trajali 30 minuta, koja nisu, ne svojom krivicom, putovala u inostranstvo, koja su sisteme vrednosti formirala po uzoru na Pink... Za Srbiju bi bila dosta korisno da se, u javnom životu, ta generacija nekako preskoči.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- S Aleksandrom Velikim, ali ne zato što, ne daj bože, imam vojnih i političkih ambicija. Imam samo taj sindrom nezajažljivosti u svemu. Nikad nisam zadovoljan onim što je “osvojeno”: iza svakog osvojenog brda nalazi se novo i tako u nedogled.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Suviše ozbiljno pitanje da bih se šalio, suviše mali prostor da bih sve te ljude nabrojao, suviše slaba koncentracija da bih napravio tačan izbor...

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- U kom pravcu svet trenutno ide, mislim da ćemo uskoro svi shvatiti da su nam bitni samo autentični, dosledni i beskompromisni ekološki projekti. Beskompromisni antimilitarizam.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Egona Šilea, austrijskog slikara koji je imao dvadesetak godina kada je umro, a ostavio je nemerljivo značajno delo, kombinaciju secesije i ekspresionizma.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Kočijaš. Strast prema konjima drži me još uvek, a ponekad su mi i psovke adekvatne.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Moram da kažem, na užas mnogih, da još gotovo nisam ni počeo da ostvarujem svoje ambicije. Ako se ovo pitanje odnosi na starost, onda bi taj san bio – puno para. Novac je jedini garant dostojanstvene starosti, mnogo ozbiljniji od “verne dece” i drugih romantičnih tlapnji.

Kako biste voleli da umrete?

- Privremeno.

Gde želite biti sahranjeni?

- Vidite gornji odgovor.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Vidite gornji odgovor.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Vidite gornji odgovor.