30.05.
2024.
Japanac je uspeo da preživi tragediju na Titaniku, ali umesto sreće dobio je „malu smrt”
Čin Japanca koji je preživeo jednu od najvećim pomorskih tragedija svih vremena smatrana je velikom sramotom u njegovoj rodnoj zemlji.
Veoma sumnjam, ali moguće je da ima i nekih koji bi voleli da ne postojim, ali ja postojim i – Srbijanka sam. Kad bih morala da biram između interesa Srbije i interesa Srba, recimo, iz Mađarske, uvek bih izabrala interes Srbije, koja nije uvek imala tu sreću. Kao što nije imala sreću da bude mesto na kome će se svi njeni građani osećati kao Srbijanci. Niti da je u sadašnjoj operaciji spasavanja onog što se spasti može, predstavljaju oni koji se tako osećaju.
O lingvističkim problemima koje gospodin Nikola Trifunović ima sa terminom Srbijanac, ne bih. Lingvisti su se već o tome
izjašnjavali. I da parafraziram skupštinsku terminologiju: lingvistički je moguće. Da potkrepim tuđim primerima: Austrija-Austrijanac, Sirija-Sirijac, Belgija u kojoj žive Flamanci i Valonci, a mi ipak kažemo Belgijanci…
Nisam jednom čula da navodno dokazani neprijatelji srpskog naroda termin Srbijanac upotrebljavaju u pogrdnom smislu ili da bi delili srpski narod. Nikad nisam, međutim, čula o kom se tačno pogrdnom sadržaju radi. A nije me ni briga. U meni termin Srbija, Srbijanac, srbijanski budi samo najlepše asocijacije: kao što su, recimo, slike iz Davičove “Srbije”. A srpski narod je već podeljen (mada sve manje): mene i Srbe, recimo, iz Hrvatske, deli njihovo austrougarsko istorijsko iskustvo ili moje tursko; ili, recimo, njihovo opterećenje stradanjem u ustaškom režimu ili novijim sukobom sa hrvatskim sugrađanima i državom. Srbiji nije bilo u interesu da postane ni uzročnik ni politički talac tog sukoba. Ni njegova žrtva.
A sad o suštini. Nacionalna pripadnost je stvar osećanja, državljanstvo stvar politike. Uverenje o nacionalnoj pripadnosti niko ne izdaje i niko ne traži, uverenje o državljanstvu se izdaje i traži. Kad pišem srbijanski, ja mislim na politiku, kad osećam srbijanski, to je moja lična stvar.
Ruža Ćirković
* * *
Koristeći, recimo, za predsjednika Srbije, za državljanstvo Srbije odrednicu srpski, a ne srbijanski, ide se na usitnjavanje srpskog etničkog korpusa, to jest, ide se naruku zagovornicima bosanske nacije. Isto to oni žele: onog ko živi u BiH, bez obzira na vjeru, treba svrstati u bosansku naciju. Šta su Srbi iz Hercegovine, Bosne, Crne Gore? Zar oni ne mogu imati privilegiju da budu Srbi, isto tako kao što su i Crnogorci, Hercegovci, Bosanci, kao što ste i vi, gospodine, iako ste Srbin i Srbijanac.
Mladen Ristelić,
Herceg Novi
