Bes Sarajeva

U Banjoj Luci je to bio važan događaj, u Sarajevu prilika za još jedno sumnjičenje i ruženje Srba. Da nije tako, verovatno bi nedavna poseta delegacije Vlade Srbije Republici Srpskoj bila zabeležena samo u dnevnim hronikama. Ovako, ona je predmet brojnih analiza i komentara u kojima se uglavnom razmatra ono čega nije bilo.

Mali dramski zaplet se dogodio dan-dva uoči posete. Uvek dobro obaveštena međunarodna uprava u BiH znala je da je poseta pripremljena prema uobičajenoj proceduri, pa ipak su se oglasili saopštenjem u kojem su se pravili nevešti, upozoravali i pitali – da li je ta procedura poštovana? Ostala je tajna da li su to uradili da pruže priliku Ministarstvu inostranih poslova BiH da javno potvrdi kako je sve “po proceduri” ili je to bila neka vrsta pretnje u stilu “samo vas pratimo šta radite”.

Po već gotovo ustaljenoj praksi da oficijelno Sarajevo s vremena na vreme oficijelnom Beogradu, a još više Banjoj Luci, nepristojno drži kojekakve pridike, uoči posete oglasio se predsedavajući Saveta ministara BiH, Adnan Terzić, porukom premijeru Koštunici kako će se “Srbija približiti Evropi preko Sarajeva, a ne preko Banje Luke”. Dobio je odgovor, naravno. Ali, o tome nešto kasnije.

Sama poseta je protekla – očekivano. Mnogo priče, kažu, i vrlo preciznih dogovora, bilo je reči o privrednoj saradnji – železnički, avio i drumski saobraćaj, traktori iz IMT-a za RS, dolazak Komercijalne banke, Dunav osiguranja, pojednostavljivanje procedura u trgovinskoj razmeni, pokušaj da se izmenom propisa dođe u poziciju da preduzeća s jedne i druge strane Drine imaju status domaćih. I tako dalje i tome slično.

I još važan detalj, celo vreme posete – od dočeka na aerodromu do sastanaka u Čavićevom i Dodikovom kabinetu, do zvaničnog ručka – sastav delegacije Republike Srpske bio je multietnički, kako su i sastavljeni svi organi vlasti u ovom entitetu.

Uz to, o referendumu nije bilo reči. I tu su izneverena očekivanja Sarajeva jer je propala priča o “novoj srpskoj zaveri”. I Terzić je dobio odgovor. Koštunica: “Srbija će se približiti Evropi, pre svega, preko Beograda, dobro sarađujući sa Sarajevom i Banjom Lukom”.

I gosti i domaćini osetili su potrebu da još jednom ponove prvrženost Dejtonskom mirovnom ugovoru i svim njegovom rešenjima. I spremni su da, zbog “novonastalih okolnosti” – nestanak državne zajednice – u novom “Sporazumu o specijalnom i paralelnim vezama”, sad između Srbije i RS, tu činjenicu o poštovanju Dejtona posebno naglase.

Oficijelnom Sarajevu, kad već ništa nisu mogli da nađu u okviru same posete, najava novog sporazuma bila je razlog da se ponovo obruši i na Beograd i na Banju Luku. Tako predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić najavljuje da to neće moći bez odborenja Sarajeva. Preti Ustavnim sudom i drugim merama. Ministar u Savetu ministara i najbliži saradnik Harisa Silajyića u Stranci za BiH Safet Halilović u svemu vidi “ilegalan posao”. A štampa u Sarajevu ide do egzibicionizma, među brojnim tekstovima o “srpskim zaverama” može se pročitati i kako se “odustalo od koncepta velike i sad se stvara srednja Srbija”.

Tako još ranije uočen osetan pad međunacionalnog poverenja u BiH i dalje klizi. Nema veze sa posetom, ali najnovija ilustracija stanja međunacionalnih odnosa možda se može naći i u činjenici da se SUBNOR-i Republike Srpske i Federacije nisu mogli dogovoriti o proslavi 63. godišnjice bitke na Sutjesci. Federalni partizani su to uradili prošlog vikenda, a iz RS će to uraditi ovog. Tjentište je u RS, ali je Sarajevo osporilo Dodika i Ivanića koji tu treba da se pojave, pa čak i generala, borca Prve proleterske divizije, učesnika bitke na Sutjesci, Milana Daljevića, koji bi trebalo da govori.