Pučisti iz Nemanjine

Sve što su Narodna skupština i Vlada Srbije poslednjih dana uradile na prenosu funkcija i nadležnosti sa nivoa državne zajednice na nivo Srbije nije pravno dovedeno do kraja, ali je logično kao što je logično i očekivati da će ovih dana u Ustavni sud stići i prve inicijative za ocenu ustavnosti svih donetih akata, kaže za NIN predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić.

Sve ovo postupanje je nešto iznuđeno, kaže on, jer Skupština nije imala pripremljen nikakav papir za slučaj da se član 60 Ustavne povelje i desi i Crna Gora referendumom istupi iz državne zajednice, kao što jeste 3. juna 2006. godine. Ali ni nespremne države ne mogu biti bez funkcija odbrane i spoljnih poslova,” a oni koji ih vrše ne mogu visiti u zraku, niti delovati sami za sebe nego samo kao deo izvršne vlasti Srbije”.

UVOD: Da je Srbija skroz i en generale nespremna za bilo šta, svedoči već famozni 60. član Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, kojim se ceo slučaj

ISTUPANJA iz te zajednice, dakle njenog likvidiranja, reguliše u samo pet šturih, i gledano sa strane Srbije, neoprezno formulisanih stavova. Kolike su dimenzije te neopreznosti verovatno će, budući u vremenskoj stisci, prva da testira Narodna banka Srbije kod nasleđivanja mesta u međunarodnim finansijskim institucijama.

Država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između države-sledbenika i osamostaljene države.

Dospevši, ničim izazvano, u situaciju koju ovaj član ovlaš projektuje, Narodna skupština Republike Srbije donela je Odluku o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora (stupila na snagu 5. juna 2006. godine).

Tom je odlukom, kako-tako, regulisano i pitanje ministara odbrane i spoljnih poslova. Pa se Vlada Srbije i drugi državni organi obavezuju da u roku od 45 dana donesu potrebna akta i preduzmu potrebne mere sa ciljem “ostvarivanja nadležnosti Republike Srbije koje su prešle na Republiku Srbiju kao državu sledbenicu državne zajednice Srbija i Crna Gora, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i odbrane, DO DONOŠENJA NEOPHODNIH ZAKONA”. Nasuprot tumačenjima preovlađujućim u javnosti u ovoj odluci, kao što se vidi, ne piše da su Vlada i drugi nadležni organi obavezni da potrebne zakone, a ovde se pre svega misli na Zakon o vladi i Zakon o ministarstvima, izmene u roku od 45 dana. Za taj posao nije dat nikakav rok.

RAZRADA: Obilato se pozivajući na onu odluku o pravnom sledbeništvu Srbije i, u ovom slučaju naročito, na Uredbu o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara, kojom je savet ministara prestao da postoji, Odbor, kojim je predsedavao njegov predsednik Tomislav Nikolić, glasanjem se odlučio da Narodnoj skupštini podnese Izveštaj kojim joj predlaže da ona konstatuje da su Vuku Draškoviću, ministru spoljnih poslova, Zoranu Stankoviću, ministru odbrane i Rasimu Qajiću, ministru za ljudska i manjinska prava funkcije prestale. Ovaj Izveštaj ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo dok ga ne usvoji Narodna skupština.

Mada je svaki poslanik ovlašćen da koncipira i Odboru podnese ovakav predlog, malo istraživanje NIN-a pokazuje da je ova odluka inicirana od predsednika Narodne skupštine Predraga Markovića, a uradile su je stručne službe.

Dotad je gotovo sve teklo glatko. A onda je nastao haos. Toma Nikolić je morao da napusti sednicu kako bi primio sirijskog ambasadora. “A onda je neko iz Vlade, Marku Daniloviću, sekretaru Narodne skupštine, javio da je usvojeni predlog Skupštini bio greška”, kaže jedan poslanik G17 plus, smejući se. Sve strogo vodeći računa da ne ispadne kako su socijalisti, čijeg režima je Drašković bio žrtva sad već i po odluci suda, na mala vrata glasali za Vuka, Administrativni odbor je “zauzeo stav da će Izveštaj-grešku Skupštini na usvajanje dostaviti tek za 45 dana”. Nikolićeva verzija je dramatičnija: “Administrativni odbor je doneo zaključak da ministrima spoljnih poslova i odbrane prestaje mandat i njih dvojica su mogli samo u narednih mesec dana da podnesu zahtev da primaju platu narednih šest meseci, ali petnaest minuta po usvajanju takvog zaključka, iza mojih leđa poslanici su doneli novu odluku kojom im se mandat produžava”.

Radikali su pozvali predsednika Skupštine da Skupštinu zaštiti od pučista iz Vlade, objavili su da u radu skupštinskih odbora neće učestvovati, a odbore čiji su predsednici neće sazivati. Zbog čega se predsednik Skupštine jako potresao i odmah iskoristio svoje pravo da sednicu Odbora za bezbednost zakaže sam.

I PERCEPCIJA KRAJA: Da li će Izveštaj Administrativnog odbora o prestanku mandata Draškoviću i Stankoviću, čiji je ministarski položaj vrlo izgledan, jer iako ga ne podržavaju radikali, nije na smetnji tehničkoj koaliciji socijalista, ikada stići na dnevni red Narodne skupštine zavisi od političkih prilika i političke odluke. Izveštaj na dnevni red Skupštine ne mora da stigne nikad, u kom slučaju bismo imali situaciju težeg pravnog poremećaja. Ma šta se mislilo o ovoj vladi, u to je teško poverovati. I s obzirom na političku krizu koja je trese.

Ako pred Skupštinu za 45 dana Izveštaj stigne, to može značiti jednu od tri stvari: ili da je dr Vojislav Koštunica sa socijalistima istrgovao mesto za Vuka Draškovića, ili da je to mesto istrgovao s demokratama, a usluga socijalista se rešio definitivno ili za tu priliku ili da je odlučio da se njegova Vlada odrekne usluga Draškovića. Ma koliko Drašković socijaliste podsećao na to ko su, i ma koliko neke druge stranke ne bile zadovoljne njegovom kadrovskom politikom u MIP, a svi mi međunarodnim položajem Srbije, zašta Drašković nije najodgovorniji, prvo rešenje je najverovatnije.

“Prema ustavnoj povelji, ministarstva odbrane i spoljnih poslova postala su sastavni deo izvršne vlasti Srbije čim je državna zajednica prestala da postoji. Pravno-tehnička je, mada i nije samo pravno-tehnička, stvar kako će taj prenos biti izvršen”, kaže Slobodan Vučetić i smatra da prenos mora biti izvršen izmenama Zakona o ministarstvima Republike Srbija i ubacivanjem u njega još dva ministarstva, zašta postoji osnov i u sadašnjem Ustavu.

“E sad kad bude izmenjen Zakon o ministarstvima, da li će tad u Skupštini biti izvršen izbor ta dva ministra ili će biti nađena neka pravna mogućnost, koju ja sada ne vidim, da ta dva ministra budu uključena u izvršnu vlast Srbije preuzimanjem, nisam sasvim siguran. Utoliko pre što već imamo pravnu praksu za u suštini istu pravnu situaciju: prenošenjem nadležnosti Narodne banke Jugoslavije na Narodnu banku Srbije nije došlo i do personalnog prenosa, pa je jula 2003. godine Narodna skupština birala guvernera, na to mesto nije izabran dotadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić nego Kori Udovički. Bilo bi za očekivati da se na dva ministra primeni analogija sa ovim slučajem”, kaže Vučetić.

MMF je naš? Prvi zvanični sastanak predstavnika nezavisne Crne Gore i samostalne Srbije protekao je u prijateljskoj atmosferi, a završen je bez dogovora Neki od učesnika prvog zvaničnog sastanka najviših predstavnika dve samostalne države Srbije i Crne Gore ovoj su novinarki kao prvi i najvažniji utisak odmah preneli da je sve proteklo u lepoj atmosferi i bez oštrih reči i visoke temperature. Dakle, skoro idilično, ali bez dogovora oko nasleđivanja mesta u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci pošto su obe strane ostale pri svom stavu. Guverner NBS Radovan Jelašić i ministar finansija Mlađan Dinkić da po Ustavnoj povelji Srbija nasleđuje međunarodno-pravni subjektivitet SCG, pa i mesta u ove dve institucije, sve sa kvotom koja u slučaju MMF-a iznosi 467,7 miliona specijalnih prava vučenja (što je oko 650 miliona dolara). Guverner centralne banke Crne Gore Qubiša Krgović i ministar finansija Igor Lukšić pri stavu da se prema ovoj kvoti treba vladati kao prema imovini u inostranstvu, te da Crna Gora ima pravo na svoj deo. Za početak: ko je pisao Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora da nam ne piše ništa više. Jer, oko dokazivanja da je stolica u MMF-u samo naša, pomučićemo se dobro. Pošto sem jednog stava člana 60 (vidi antrfile) ništa drugo neće biti od pomoći pravnicima u odbrani stava Srbije da joj mesto u toj, u Srbiji odjednom popularnoj finansijskoj organizaciji, pripada u celosti. A pomenuti stav člana 60 Srbiju i Crnu Goru upućuje da sva sporna pitanja u vezi sa međunarodno-pravnim subjektivitetom, a pitanje nasleđivanja mesta u međunarodnim finansijskim organizacijama već je sporno, reše dogovorom. Ukoliko bi bio prihvaćen stav Crne Gore da se kvota kod MMF-a, na primer, tretira kao imovina, važno je imati u vidu, takođe, lapidarni član 59 Ustavne povelje čiji stav dva kaže: Imovina SRJ u inostranstvu, imovina je Srbije i Crne Gore. Prema Sporazumu o sukcesiji, bivša SRJ je nasledila 36,5 odsto kvote koja je u MMF-u ostala od bivše SFRJ. U svom prvom obraćanju javnosti posle crnogorskog osamostaljenja NBS je ustvrdila: “finansijske obaveze koje su bile uslov regulisanja članstva u ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji izmirila je NBS i u pogledu kvote i kod starih obaveza”. Dokazivanje ovog podatka biće, moguće je, veoma važno. “I Srbija i Crna Gora će na kraju biti članice MMF-a. Ukoliko se same o tome ne dogovore, odluku će doneti međunarodna zajednica, a mi ćemo poštovati stav međunarodne zajednice”, kaže direktor Odeljenja za Evropu u MMF-u Majkl Depler. Naša strana tvrdi da je stav Svetske banke sličan. Da bi neki kredit Svetske banke bio odobren, neophodno je pravno mišljenje koje je dosad davalo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG, koje je prestalo da postoji. Sad se postavlja pitanje ko će da da to mišljenje za neki projekat u Crnoj Gori. Ni Srbiji nije u interesu da se ovo pitanje odugovlači jer “dok pitanje članstva nije regulisano na način da su zadovoljni svi” stopirano je čak dvadesetak projekata. Po objavljivanju prvog saopštenja NBS, Crna Gora je Srbiji zapretila mogućnošću da sa pravima u desetak međunarodnih finansijskih institucija nasledi i njene obaveze. Što se MMF-a tiče, Crna Gora nema dugova, a dugovi u Svetskoj banci su podeljeni još 2001. godine i svako vraća svoj deo. Srbija MMF-u duguje 960 miliona dolara i namerava sledeće godine da ih vrati u celosti. Svetskoj banci Crna Gora duguje 270 miliona dolara. Srbija, prema podacima NBS, Svetskoj banci i njenim afilijacijama duguje čak oko 2,8 milijardi što starog, reprogramiranog duga, što novog. Stari dug je reprogramiran 2001. godine pod sledećim uslovima: pet godina počeka i 20 godina otplate. Novi dug od 498 miliona dolara dobijen je bez kamate sa periodom počeka od 10 godina i otplatom od deset godina.