Zašto su Nemci ljuti na Srbiju

Vršački Hemofarm i nemačka Štada dogovorili su se da treća po veličini farmaceutska kuća u Nemačkoj prijateljski, dakle uz saglasnost vršačkog menadžmenta, preuzme prvu farmaceutsku kuću u Srbiji. Po ceni od ukupno 485 miliona evra što bi, hvala bogu, bila najzad jedna velika i dosad najveća nemačka investicija u Srbiji koja bi otvorila ekonomski put za popravljanje političkih odnosa Srbije sa “najvećom evropskom silom bez koje se u EU ništa ne odlučuje”, koji su, smatraju mnogi, ekonomski i pokvareni “zahvaljujući domaćim muljanjima i neprofesionalnosti” i od pada Miloševića nisu bili tako loši (Božidar Đelić).

Sve je nekako na samoj svečanosti bilo svečano, a na koktelu nekako i nije. Svi su hteli da pozdrave Milka Štimca, predsednika Komisije za hartije od vrednosti. “Ala ste vi iz Komisije efikasni”, kažem, “pročitaj novi Zakon o preuzimanju, i nismo. Po zakonu smo dužni da ponudu o preuzimanju odobrimo ili odbacimo za 48 sati, ovo je trajalo nešto duže, tražili smo zaključkom dopunu dokumentacije”. Predsednik Hemofarma Miodrag Babić ne liči na svoje reči oduševljenja ipak iznenadnim poslom. Šta ga je pritislo te je bio tako brz? “Ništa konkretno, više neki osećaj u stomaku. Da nam se ne ubaci neko neželjen. A ni odluka države da privatizuje Galeniku nije nemoguća”. Nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel najzad je (pre)zadovoljan. Ali RTL mu ne izlazi iz glave. Nemci su zainteresovani za investicije u energetiku i medije. Ali imaju mnogo problema – i onda, cela lista. Beogradski Dilojt je bio savetnik Hemofarmu u ovom poslu, ali ambasador Cobel je tek na ovom koktelu upoznao Danka Đunića. E, ako su nemački investitori dosad u Srbiji imali problema, sad su rešeni. “Ovo što se dešava danas, ambasador pre dva meseca nije mogao ni da sanja”, kaže smejući se Đunić. Takav posao. Najveći u istoriji firme Štada, dužoj od 100 godina. A kako će ceo posao uticati na Beogradsku berzu?” Pa vidite da sam u crnini: odlazi nam sa tržišta najbolja hartija, akcija Hemofarma. Samo se nadamo da ćemo joj uskoro dobiti zamenu, recimo u akciji Komercijalne banke”, kaže Gordana Dostanić.

ACTIVA: Slovenački investicioni fond Activa i švajcarski Vodal kupili su od Akcijskog fonda države Srbije 30. aprila 2002. godine 19,51 odsto akcija vršačkog Hemofarma za 3 981 491 evra. Ako ponuda nemačke Štade uspe, a mali je rizik da se to ne desi, za isti paket ova dva, u međuvremenu narasla vlasnika, dobiće četiri godine kasnije nešto više od 64,3 miliona evra ili 146,97 evra po akciji za koju su platili 550 dinara. Neoporezovana dobit je, dakle, 1 616 procenata. Zaradiće i oko 7 000 fizičkih lica, vlasnika akcija Hemofarma, koja poseduju 34,67 odsto od 3 300 000 akcija ove firme.

Investicioni fondovi kupuju akcije firmi da bi ih kroz tri do pet godina preprodali i ostvarili kapitalnu dobit. Inicijator prodaje Hemofarma bio je fond Activa, kaže za NIN profesor dr Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije. “Privatizacijom po zakonu iz 1998. godine Hemofarm je postao zatvoreno akcionarsko društvo. Ali zakonom o privatizaciji iz 2001. godine izvršeno je takozvano institucionalno otvaranje zatvorenih akcionarskih društava unošenjem obaveze da se neprivatizovani deo akcija iznese na Berzu. Time je zakonskim rešenjem promenjena pravna forma preduzeća i istovremeno otvoren proces reprivatizacije vlasništva već zatečenih nominiranih vlasnika”. Tako su investicioni fondovi postali većinski vlasnik Hemofarma.

Menadžment vršačke firme samo je krenuo u susret neminovnosti i, ovlašćen od vlasnika 67 odsto akcija, pronašao strateškog partnera po svojoj volji i pod uslovima koji se ne mogu odbiti: predsednik Hemofarma Miodrag Babić ostaće na svojoj funkciji još najmanje četiri godine, Hemofarm će zadržati svoje ime, a sve njegove ugovore, uključujući i ugovor sa Fondacijom Hemofarm o transferisanju 0,8 do 2 odsto godišnjeg prihoda firme toj Fondaciji. Ako bi ipak kojim slučajem Fondacija bila ugašena, sva imovina u njenom vlasništvu uključujući vršački Centar Milenijum i Hotel Breg pripala bi gradu Vršcu.

Strani ekonomski analitičari su podvukli značaj ukrupnjavanja u vrlo segmentiranoj generičkoj farmaceutskoj industriji, a Bloomberg je kao prednost ulaganja naveo i poređenje između prosečne bruto plate u Nemačkoj i Srbiji – prosečna bruto plata u Nemačkoj prošle godine je iznosila 3 495,25 evra, a u Srbiji je bila manje od 10 odsto toga ili 307,77 evra (u farmaceutskoj industriji 470 evra). Štada je, prema Bloomberg-u, za Hemofarm spremna da plati iznos ravan 2,4 Hemofarmove godišnje prodaje, američki Barr za Plivu nudi sumu ravnu iznosu njene dve godišnje prodaje, Sanofi je za firmu Zentiva platio 4,2 njene prodaje, a švajcarski Novartis za nemački Heksal AG i njenu američku afilijaciju 4,2 godišnje prodaje.

Štada je osmi proizvođač generičkih lekova (kojima je istekla licenca) u svetu, Hemofarm 27. Očekuje se da će se zajedno popeti na sedmo mesto. Sem u Srbiji Hemofarm je odlično pozicioniran u istočnoj Evropi, a Štada je sem u Nemačkoj dobro pozicionirana u Aziji.

Koliko su bili agilni u pružanju svih vrsta pomoći Srbiji posle petooktobarskih promena i atentata na Zorana Đinđića, Nemci su na široko rasprostranjeno razočarenje u Srbiji, vrlo pasivni u investiranju. Tu, naravno, treba uzeti u obzir dve važne činjenice: pomoć pruža država, a investiraju vlasnici privatnog kapitala u skladu sa svojim interesom i drugo, i sama Nemačka još izlazi iz ekonomske, ali i političke krize. Kao vrlo osetljiv na svaku političku nestabilnost nemački kapital je zaobilazio Srbiju, ali se naročito nije istakao ni u Makedoniji, gde su sve do kraja 2003. godine od ukupno 1,3 milijarde direktnih stranih investicija samo 3,85 odsto bile nemačke. Tokom 2003. i 2004. godine Nemci su u BiH bili treći po redosledu investitor sa učešćem od ispod 10 odsto, dok su u Hrvatsku od 1993. godine do kraja prvog tromesečja ove godine uložili oko 1,9 milijardu evra ili 16,3 odsto ukupnih stranih investicija kao drugi po redu investitor posle Austrije, koja je i u BiH na prvom mestu.

BOŽA: Ima nešto veoma dobro u novinarskim tekstovima bivšeg ministra za finansije Božidara Đelića – prosto vas teraju da zgrabite telefon i saspete mu tuce neprijatnih pitanja u lice. Ima i nešto loše: kad to uradite, on odmah počne da se pravda. Posle susreta našeg premijera Vojislava Koštunice sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, Đelić je u “Blicu” nadugačko i naširoko izgrdio Srbiju zbog nikad lošijih odnosa sa Nemačkom (“Napisao sam to na osnovu onoga što kažu Nemci”), a onda je u pet tačaka naveo šta bismo ODMAH morali da uradimo da te odnose popravimo, pa između ostalog: da objavimo tender za još četiri nacionalne TV-frekvencije i jednu damo RTL-u i da se odmah koliko nas ima bacimo na učenje nemačkog jezika. I ništa nije sporno u onome što je napisao Đelić, samo opet zvuči malo preterano ogoljeno. “Nisam ja neki nemački agent ovde, jedino želim da kažem da se srpski državni interes dosta pametno brani time što se nalazi zajednički jezik sa Nemačkom, da Nemačkoj treba da bude dat veći prioritet” jer “ u sledećih 20 godina Evropa se ujedinjuje, ali i dalje ostaje Evropa nacija, a najveća nacija u toj Evropi se zove nemačka. A oni povodom nekih naših ponašanja dižu veliku buku i to mi se ne sviđa. Sve sam rekao”.

“A ja se dosta slažem sa Đelićem, odnosima sa Nemačkom pridajem strateški značaj jer nijedna zemlja nema tu snagu niti tu vrstu interesa da o Balkanu misli na duge staze, strateški i ozbiljno”, kaže savetnik za spoljnu politiku G17 plus Milan Pajević. I on smatra da ne samo da nije bilo politički pametno uskratiti frekvenciju RTL-u nego da bi baš politički bilo mudro da mu je ta frekvencija data. “Mi možemo objektivno da pričamo i o kvalitetu RTL-a, mislim da su gori od PINK-a, to je đubre najobičnije, ali imaju televiziju u tridesetak i kusur zemalja i nama bi bilo neviđeno korisno da smo sa njima napravili dil za naše promotivne imidž srpske varijante. Znate direktno iza njih stoji medijska kuća Bertelsman, a znate šta je to”

Ekonomisti, kao dr Đuricin, listom ističu značaj dolaska jedne velike firme iz jedne tako “ugledne privrede kao što je nemačka”, u vezi sa prisustvom Štade na azijskom tržištu, Đelić ima da kaže i sledeće: “Nemačka je jedina evropska zemlja koja se sa uspehom probija na kinesko i indijsko tržište, 70 odsto rasta EU-izvoza u Kinu je u stvari nemački izvoz, a to znači da onim zemljama na Balkanu koje budu znale da nađu zajednički jezik sa nemačkim preduzećima, Nemačka može biti nosač”. A o tome kako je Nemačka ozbiljan politički partner i šta sve može učiniti za svog partnera, najbolje je ne lupati glavu nego pitati Hrvatsku, kaže Đelić.

Nemci izgleda baš insistiraju na (nerealnom) ulasku Demokratske stranke u Vladu dr Vojislava Koštunice, pa je u tom kontekstu i pitanje kako je zaista Zoran Đinđić stajao kod njih i oni kod njega višeznačno zanimljivo. Ali gotovo niko neće ništa podrobnije da govori o tome (“Ne može se još o tome pričati hladne glave, još traje neki zanos, pijetet”) sem što svi podvlače, pozivajući se i na vrlo visok nivo kojim je Nemačka bila predstavljena na Đinđićevoj sahrani, da su ga “sigurno smatrali svojim čovekom”. Ali reći će neki, Đinđić se u Nemačkoj “povezao sa krupnim socijalističkim kapitalom, sa Klementom i Bodom Hombahom, a Hombah ti je tamo skoro kao neki njihov Karić, ne znam sa kim bih ga uporedio, zato je Đinđić i uveo Demokratsku stranku u Socijalističku internacionalu gde joj uopšte nije mesto”. Nećemo više da se svađamo s Nemcima, ali u neprijatno oštrom intervjuu “Politici” Bodo Hombah je nedavno zahtevao da borba za “Novosti” bude transparentna i da na tržištu pobedi bolja ponuda. Jel’ posle takve transparentne i tržišne borbe ušao u “Politiku”?

Zanimljiva ekonomija RTB BOR: “Nemci su bili strašno besni”. Oko Rudarsko-topioničarskog basena Bor sa njima smo se razišli još za Vlade Zorana Đinđića, stvar je potpuno pukla za Vlade Zorana Živkovića, a za Vlade Vojislava Koštunice RTB Bor se obavezao da će nemačkoj firmi Debis (iz sastava Dajmler-Krajslera) na ime duga isporučiti 100 tona katodnog bakra. Time su planovi iz januara 2002. godine da će sa “Debisom biti potpisan ugovor o restrukturiranju RTB Bor “uz etapno ulaganje od 100 miliona dolara završeni. Saradnjom nije bila zadovoljna ni naša strana, čak su i visoki zvaničnici predugovor cenili kao štetan po RTB Bor. Posao se sastojao u sledećem: trgovačka kuća Debis obezbeđivala je Boru koncentrat bakra, a on je zauzvrat trebalo njima da isporučuje katodni bakar. U jednom trenutku, zapavši u krizu likvidnosti, Bor je prodao koncentrat, na šta je Debis odgovorio snižavanjem dogovorene cene prerade na pola… ostalo je za ovakve slučajeve uobičajena istorija. SARTID: “Kazao sam im izvin’te to ste investirali za vreme Slobe”. Bez državne garancije. Konzorcijum nemačkih i austrijskih banaka i trgovačkih kuća pretio je najpre tužbom do kraja sveta jer pri prodaji Sartida američkoj firmi US Steel “nisu uvaženi interesi poverilaca”. Oni su potraživali oko 100 miliona dolara. U pretnjama tužbom pozivali su se na jedno pismo Zorana Đinđića kojim se obavezao da Vlada neće preduzeti ništa što bi moglo da ugrozi interese poverilaca. Zatim je isti konzorcijum objavio da je u pregovorima sa Vladom. Tadašnji ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović je odgovorio da niti je pisao kakva pisma niti je u bilo kakvim pregovorima. Slučajem do danas nije prestao da se bavi Savet za borbu protiv korupcije. Između Nemaca i Vlade Srbije ovim su povodom tenzije u međuvremenu splasle:” Okolnosti te specifične privatizacije i nadalje nisu na zadovoljavajući način razjašnjene. Na tu temu se vode razgovori sa Vladom Republike Srbije. Pri tome se ne radi o tome da se u principu uspešno završeni postupak privatizacije revidira”, rekao je nemački ambasador Andreas Cobel neposredno po svom imenovanju početkom prošle godine. WAZ: “Odskora WAZ ima velikih problema u zajedničkom preduzeću sa Politikom”, kažu jedni, “Politika grca” kažu drugi. Dakle, nije zadovoljna ni nemačka ni naša strana. Nemačka medijska grupacija WAZ suvlasnik je u beogradskoj PNM (Politika novine i magazini) i novosadskom “Dnevniku”. Nije uspela da na javnoj aukciji kupi “Subotičke novine”, a sada joj je ponovo otvoren put za kupovinu “Večernjih novosti” na Berzi, ili isticanjem nove ponude o preuzimanju. Iz igre za “Novosti” izašao je košarkaš Vlade Divac pošto ga je država, po oceni Vrhovnog suda, nezakonito onemogućila da sa akcionarima te kuće osnuje preduzeće. U međuvremenu su zakonski uslovi promenjeni (novi Zakon o preuzimanju akcionarskih društava), pa bi Divac čim preuzme 25 odsto akcija (planirao preuzimanje 34 odsto) morao da da ponudu za preuzimanje svih ponuđenih akcija Novosti, što za njega očito nije bio poželjan ishod događaja, a očito nema ni volju da drugačiji rasplet potraži na sudu. Državi kao suvlasniku “Novosti” WAZ bi bio idealan partner pošto nije zainteresovan za uređivačku politiku nego samo za prihode od marketinga. RTL: Nemci su veoma zainteresovani za medije. Činjenica da Radiodifuzni savet nije dao nacionalnu frekvenciju RTL-u, poznatoj televiziji, gotovo je opsesija aktuelnog nemačkog ambasadora u Beogradu. I da bude još gore, frekvenciju nije dobila ni domaća radio-stanica partner nemačke stanice Dojče vele. Što je mnogo mnogo je. Ne samo predstavnici Nemačke nego i mnogi domaći stručnjaci za ovu oblast i političari veruju da će se desiti neko čudo i ovaj spor rešiti kad-tad, na način koji bi bio na ruku nemačkim interesima, pošto našim teško da može da šteti. RWE: Navodno pravi spor tek dolazi. Oko čega? Oko termoelektrane koju bi, navodno, na jugu Srbije da gradi velika poznata nemačka energetska kompanija RWE. A opstrukciju joj navodno čini EPS. Koji navodno privileguje češku kompaniju ČEZ. U EPS-u umalo nisu u nesvest pali na ovu vest. Dosad je postojalo uverenje da ČEZ podržava Privredna komora Srbije. Po Zakonu o energetici svako ko ima pare može da gradi termoelektranu, ne može ga sprečiti EPS. Ali struju iz te elektrane mora da prodaje EPS-u, po postojećoj tarifi. A ta ne obezbeđuje profit. Neće valjda država dozvoliti da se struja prodaje KEK-u (Kosovska energetska korporacija). MOBI 63: Oko prodaje operatora mobilne telefonije Mobi 63 (bivši Mobtel) sa Nemcima se nećemo svađati. Dojče telekom je odustao od učešća u aukciji za prodaju firme u vlasništvu države Srbije (70 odsto) i grupe austrijskih privatnih investitora. Najnižu cenu od 800 miliona evra prihvatili su Mobilkom (Austrija), Telenor (Norveška) i Orascom telekom (Egipat). Ukoliko na javnoj aukciji 31. jula bude postignuta cena od 1,1 milijardu evra, austrijski investitori su dužni da svoj udeo prodaju zajedno sa udelom države.