Akademija pod sumnjom

Novoformirana visokoškolska ustanova, Akademija za bezbednost i diplomatiju, nije takoreći još ni zaživela a već je došla pod udar kritike, sumnji i osporavanja. I to naporedo sa agresivnom reklamnom kampanjom i TV prezentacijama njenih osnivača. Uz pohvale i čestitke poznatih nekadašnjih svetskih lidera, ređaju se javna i “fantomska” saopštenja protiv Akademije, kao i priče o mitu i njihov demanti. A sva je prilika da se i ovako užareno leto dodatno zakuva još jednom aferom.

Kratka novinska vest poslednjeg dana marta meseca ove godine da je u Beogradu osnovan britansko srpski fakultet “Akademija za diplomatiju i bezbednost”, tada nije privukla neku značajniju pažnju, iako discipline koje će se na njemu izučavati ne spadaju u red tako trivijalnih poput menaymenta, marketinga, lepih umetnosti i drugih pomodnih disciplina, za koje privatnih fakulteta ima kao pečurki posle kiše. Naprotiv, na ovoj Akademiji će se tokom trogodišnjih studija izučavati oblasti civilne i vojne diplomatije, obaveštajnih i bezbednosnih poslova, kao i kriminalistike. Još se kaže da se program fakulteta oslanja na program Kembriy univerziteta i da će prva generacija biti upisana u junu ove godine.

Prošao je i taj upis i krenula kampanja, uz slogan: “siguran posao u bezbednosti, državnoj administraciji i biznisu”, kada se svojim nepotpisanim saopštenjem oglasilo Ministarstvo spoljnih poslova, žestoko optužujući novoosnovanu Akademiju da je “lažna”, u kojem “obaveštava građane, pre svega žrtve ove prevare, da Akademija nema nikakve veze sa Ministarstvom”, kao i da je laž da je svima koji završe Akademiju zagarantovano zaposlenje u Ministarstvu. “Naziv ove akademije i sve ostalo što ide uz nju udar je na ministarstvo”, navedeno je u saopštenju.

U sličnom tonu je usledilo i saopštenje Fakulteta političkih nauka, za koje će se kasnije ustanoviti da je fantomsko jer je dekan FPN-a Milan Podunavac demantovao da je takvo saopštenje poslao medijima, kao i bilo ko od ovlašćenih lica sa ovog fakulteta. U pomenutom saopštenju, preuzetom od Tanjuga, pominje se još i dekan Fakulteta za bezbednost i član Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Vladimir Cvetković, docent ovog fakulteta Zoran Dragišić i profesori Milan Mijailovski i Radomir Milašinović, kao i Ministarstvo prosvete, svi optuženi za mito oko izdavanje dozvole za osnivanje ove škole. Prozvani profesori su žestoko reagovali a usledile su i neke tužbe.”Prihvatio sam da predajem na Akademiji i, koliko znam, osnovana je potpuno legalno”, reči su profesora Dragišića, dok je dekan Fakulteta za bezbednost Vladimir Cvetković “šokiran” optužbama i insinuacijama uz fantomskog saopštenja “koje nisu zasnovane ni na kakvim činjenicama i materijalnim dokazima”.

Još eksplicitniji je bio ministar prosvete Slobodan Vuksanović, objašnjavajući da Ministarstvo prosvete, niti bilo ko iz Ministarstva, nije presudan faktor u davanju saglasnosti za osnivanje privatnih fakulteta i akademija. “To radi Komisija za akreditaciju i novoosnovani Nacionalni savet za visoko obrazovanje i zakonska procedura nikome ne dozvoljava neovlašćeno mešanje u posao Komisije za akreditaciju. Saopštenjem se oglasila i Akademija za diplomatiju i bezbednost, preko dekana Branka Miljuša, u kome se navodi da jedini novac dat za registraciju Akademije jeste taksa od 170 000 dinara uplaćenih na račun Ministarstva prosvete i sporta, uz napomenu da će tvrdnje o mitu morati da se dokažu na sudu.

Okosnica ovog sporenja i cele priče oko Akademije je jedan od njenih osnivača – Orhan Dragaš, Goranac čije pravo ime je Iljijazi Orhan, čiji su pedigre i biografija veoma specifični. Kao biznismen vlasnik je firme “Komora sistem”. Kao “poznavalac tehničko-bezbednosnih sistema u svetu” preko Agencije za privredne registre pre nešto više od godinu dana registruje “Međunarodni institut za bezbednost”, čiji je ujedno direktor, a osnovna delatnost je “pomoć službama bezbednosti u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala”. Što se tiče sfere politike važi za jednog od praosnivača Srpskog pokreta obnove. Iako voli da deluje iz senke na javnu površinu izlazi krajem devedesetih godina, kada ga dovode u vezu sa švercom oružja za Liberiju, zbog čega ga Ujedinjene nacije stavljaju na crnu listu a mnoge zapadne zemlje proglašavaju personom non grata. Zbog toga je čak tužio UN, naravno uz tvrdnju da mu je sve to neko napakovao.

Oni koji ga bolje poznaju tvrde da posle “liberijskih peripetija” počinje da se bavi obaveštajnim radom i uvozom opreme za specijalne metode, hoće reći prisluškivanje. Pominje se da je Vojsci prodao uređaj za prisluškivanje koji nikada nije proradio, kao ni oprema koju je nabavio za SMIP. Kao “ekspert za bezbednost” pojavljuje se kao organizator savetovanja o terorizmu a od viđenijih gostiju tu se pojavljuje čitava plejada javnih ličnosti, od nekadašnjeg šefa KOS-a Ace Dimitrijevića, sve do predsednika Srbije Borisa Tadića. Aktuelni šef Vojno-bezbednosne agencije Svetko Kovač čak mu drži i govor. Kažu da je jednom prilikom čak upriličio prijem na koji je pozvao sve predstavnike stranih obaveštajnih struktura u našoj zemlji i, navodno, medijima dostavio spisak sa njihovim imenima, zbog čega je izbio i mali diplomatski skandal. Mnoge ambasade su posle tog prijema, zbog “provale” svojih tajnih operativaca htele da ih povuku iz naše zemlje, ali pošto spisak ipak nije objavljen do toga nije došlo. Sve to vreme Dragaš gradi dobre odnose sa SPO-om, tačnije sa sivom eminencijom ove stranke Danicom Drašković, i čak postaje kandidat ove stranke za direktora Instituta bezbednosti u BIA.

Ako je suditi po saopštenju Ministarstva inostranih poslova, ta “ljubav” je, izgleda, prekinuta, za šta potvrdu daje i sam Dragaš, vraćajući “loptu” Ministarstvu za koje kaže da je potpuno neinformisano, pošto “status tog ministarstva još nije definisan, pa je ministar Vuk Drašković samo pridruženi član Vlade Srbije”.

Elem, ime Orhana Dragaša se dovodi i u vezu sa nedavnom aferom vojnih telefonskih listinga, odnosno svojevrsnog tržišta ovim listinzima, bolje reći informacija koje se u njima nalaze. U javnost je izašla priča o prisluškivanju ministra vojnog Zorana Stankovića, zbog čega je VBA imala popriličnih komplikacija. Za tu operaciju iskorišćene su stare šifre za direktan ulazak u sistem telefonije – iz stana, koje Voska nije menjala sve do ove afere. Direktno su optuženi potpukovnik Aleksandar Stefanović i zastavnik Milomir Živković, koji su delo priznali a VBA protiv njih pokrenula krivični postupak. I jedan i drugi su iz Vojske prvo prešli u Službu za istraživanje i dokumentaciju (SID) Ministarstva spoljnih poslova, a odatle u firmu Orhana Dragaša, u Geneks apartmane (Dragaš je za svoje poslove zakupio apartman od 190 metara kvadratnih koji uredno plaća 2 700 evra mesečno).

Potvrdu ili demanti ovih priča i podataka NIN je potražio direktno kod Orhana Dragaša, ali nas je on za sve informacije ljubazno uputio na dekana Akademije za diplomatiju i bezbednost Branka Miljuša, uz opasku da je on samo jedan od pet osnivača ove Akademije. Qubazan je bio i gospodin Miljuš, ali posle dogovora da se čujemo za deset minuta, više se na telefonske pozive nije javljao, niti je sam pozvao.

Tako se o samoj Akademiji i njenom radu moglo saznati samo posredno, preko Interneta ili medija koji su im ustupali prostor za svoju prezentaciju. Pored isticanja da se radi o srpsko-britanskom projektu i da je diploma ove Akademije priznata svuda u svetu zahvaljujući saradnji sa prestižnim britanskim koleyom Kembriy, što je takođe izazvalo sporenja i sumnje, Akademija ističe da se radi ne samo o prvoj instituciji ove vrste u Srbiji, već i u istočnoj Evropi. Zato kao predavače najavljuje najeminentnije ličnosti svetske politike. Među njima su bivši predsednik SAD Yimi Karter, bivši predsednik SSSR-a Mihael Gorbačov, bivši predsednik Češke Vaclav Havel i mnogi drugi, čija imena čelnici Akademije još neće da otkriju. Dovoljni su valjda i ovi, koji su već poslali svoje pohvale i čestitke za osnivanje Akademije.

Od domaćih predavača tu su već pomenuti ekspert za bezbednost Zoran Dragišić, ali i istoričar i član predsedništva Liberalno-demokratske partije Nikola Samaryić.

Da je novoformirani fakultet dobro primljen u zemlji treba da potvrdi i njegov Savet, u koji su, kako kažu, ušli predstavnici Akademije nauka, Rektorata Univerziteta, SMIP-a, MUP-a, Ministarstva odbrane... Wihova imena nismo dobili, pa ostaje da im se veruje na reč.

Zanimljivo je da Akademija još nema zgradu u kojoj će se obavljati nastava (iako se pominje Karađorđeva ulica u Beogradu), a upis kandidata se vrši u prostorijama Geneks apartmana, gde Dragaš ima poslovni prostor. Do sada je upisano oko sto studenata a Akademija je, kao dobar marketinški potez, odlučila da stipendira po jednog studenta iz svih parlamentarnih stranaka, što, valjda, treba da im obezbedi što bolju poziciju u političkim strukturama.

A onda sledi štancovanje diplomata i bezbednjaka, kakve svet nije video. Ako ne uslede još neka, mnogo ozbiljnija saopštenja.