Povratak otpisanog

Na poljskoj političkoj sceni potresi i privremena smirivanja smenjuju se već duže vreme.

Kontroverzni lider Samoodbrane Andžej Leper vratio se na vlast samo mesec dana posle spektakularnog sukoba sa premijerom Jaroslavom Kačinskim i svog smenjivanja 21. septembra. Od mnogih je tada Leper već bio otpisan kao značajniji faktor na političkoj sceni, između ostalog i zbog nagoveštaja raskola u njegovoj stranci. Sve je govorilo da će braća Kačinski potražiti novo rešenje za opstanak na vlasti, a da će osokoljena opozicija ozbiljnije napasti u nastojanju da izazove prevremene izbore. Leper je, međutim, ispoljio više upornosti i umešnosti nego što se to od njega očekivalo. Ojačan punom podrškom na Zemaljskom savetu stranke brzo se vratio u “sedlo vlasti”. Ponovo je dobio položaj potpredsednika vlade i ministra poljoprivrede, a njegova Samoodbrana bolje pozicije u okviru trojne koalicije.

Leper se, naime, izborio za paritet u novom koalicionom sporazumu, shodno snazi stranke u Sejmu, najavio svoj interes za prisustvom u resorima odbrane i policije, kao i u specijalnim službama. Zadržao je, takođe, pravo na sopstveno javno mišljenje u prilog vraćanja poljskih vojnika iz Iraka i Avganistana, kao i protiv antiraketnog štita na teritoriji Poljske. Što se tiče buyeta, čije je donošenje odloženo za kraj prvog tromesečja iduće godine, Leper je najavio borbu za viši socijalni minimum i bolje uslove u poljoprivredi, gde je najveći deo njegovih pristalica.

Ovim je “hladni rat u vladajućoj porodici” privremeno okončan. Vlada je očuvala pozicije za svoj osnovni kurs i ograničila neke populističke težnje Samoodbrane u ekonomskoj sferi. U pitanju je, očito, relativna i krhka stabilizacija trojne vlasti, koju uskoro očekuju nova iskušenja. “Neželjeni novi sporazum” sa Leperom u opoziciji ocenjuju kao “rezultat straha” od Građanske platforme. Tvrdi se da je premijer Jaroslav Kačinski interno priznao da je bila greška što se pre nekoliko meseci nije išlo na prevremene izbore. Novi dogovor sa Leperom može se pokazati kao nova greška ukoliko rejting Kačinskih i njihove partije (PIS) bude slabio.

Ovo pokazuje da u vladajućoj ekipi postoji zebnja od izbora, ali se ne odustaje od zacrtanog obračuna sa prošlošću. Problem je što to uključuje i period demokratskih transformacija u poslednjih petnaestak godina. Pristupanje zemlje NATO-u i Evropskoj uniji, koje se tada ostvarilo, generalno se ne dovodi u pitanje, ali se ističe da nisu adekvatno zastupani i branjeni autentični poljski interesi i stavovi.

Sporazum Kačinskih sa Leperom pokazuje da im se žuri da ostvare svoje namere, a da im se manevarski prostor sužava. O tome govori i neuspeh nagodbe sa Narodnom strankom Valdemara Pavleka, koja se sada priklanja Građanskoj platformi Tuska i Rokita. Platformu od saveza sa reformisanom levicom i ostacima Demokratske stranke odvraća, međutim, činjenica da bi takav potez, između ostalog, značio definitivni raskol sa partijom Kačinskih.

Pošto sve upućuje na to da u dogledno vreme prevremeni izbori ne mogu doneti osetniju prednost ni Platformi niti partiji Kačinskih, otvara se prostor za postepeno otopljavanje leda u međusobnim odnosima i perspektivu velike koalicije. Za nju je, ipak, sada još rano. Braća još uvek nastoje da ekskluzivitetom optužbi za raniju antipoljsku delatnost oslabe rivalske grupacije i pred buduće izbore podignu svoj rejting. Građanska platforma takav obračun ne smatra prioritetnim niti bitnim za popravljanje položaja zemlje i njenih građana.

Pažnju zaslužuje i međunarodni aspekt ovih dešavanja. Brisel, naime, uprkos zabrinutosti zbog dešavanja u novim članicama Unije, nastoji da probleme relativizuje i primiri, naročito u Poljskoj. Tako je, na primer, nedavna poseta čelnika EU Barosa Varšavi na mnoge delovala iznenađujuće zbog stepena razumevanja i tolerantnosti pokazane prema političkoj praksi braće Kačinski. Unija na sve gleda u širem kontekstu. Još se traži rešenje za evropski ustav, pa se sporovi u porodicama moraju stišavati, a kada je Poljska u pitanju, treba biti dodatno obazriv s obzirom na ulogu koja joj se daje u nastupu prema Istoku, Moskvi posebno.

Vladimir Stanimirović