Svi na front

Al kaida je na Britanskim ostrvima. Ako je video krupne naslove engleskih novina, Flemingov 007 morao bi hitno da prekine sve bajate misije i da požuri kući. Pojedinosti o Britancima-samoubicama, uvežbavanim u Pakistanu za terorizam u sredini svojih sugrađana, kojima je javnost zemlje podignuta na noge, deluju stvarnije. Opasnost koju procenjuje britanski Inteliyens servis (MI-5), mogla bi potrajati pun “vek jedne generacije”!

Predsednik vlade Britanije Toni Bler potvrdio je navode alarmantnog izveštaja. U Britaniji ima milion i 600 hiljada muslimana, i vlada je prinuđena da hoda po užetu pomažući se finim balansiranjem. Prinuđena je da preduzima mere zaštite zemlje i građana, ali, na drugoj strani, ne sme uopštiti sumnju i time okrenuti oštricu celoj jednoj zajednici.

Premijer smatra da je to izvodljivo jedino u saradnji sa britanskim muslimanima. Šef Forin ofisa Margaret Beket pozvala je muslimane zemlje da “ustanu i da se pridruže”. NJihova matica, rekla je – ima “naročitu mogućnost” da parira propagandi ekstremista “o sukobu civilizacija”. Kada su u inostranstvu, oni moraju biti “ambasadori Britanije”.

Možda nije tako, ali apel Londona podseća na poziv da se odabere strana.

Afera s “Al kaidom među nama” iskrsla je u javnosti skoro iznebuha, nagoveštena presudom izvesnom Direnu Barotu (34), britanskom Indusu koji je uzeo islam, da bi pre dve ne-delje dobio 40 godina robije sa presudom da je sarađivao s teroristima i planirao više “teških eksplozija” u Britaniji i Sjedinjenim Državama. Barot ih je smišljao s namerom da se ubiju “stotine, ako ne i hiljade nevinih ljudi”, čak i “prljavom bombom” (radioaktivnim materijalom), rečeno je u sudnici.

Reč tužioca trajala je satima. Mnogobrojne grozne zamisli ovog Britanca dočaravane su obiljem navoda, pretežno na osnovu zapisa, crteža i Barotovog materijala, pronađenih u kompjuteru – paradoksalno, kao da je reč o nekome koji uz svoju redovnu zavereničku aktivnost ima i pasiju, te o svemu naopakom što je smislio još vodi i dnevnik.

Na primer, pronađeno je svedočanstvo o dubokom utisku koji je kod Direna Barota proizvelo podmetanje bombi u putnički voz u Madridu (2004). Zapisao je da je to “projekat za uvažavanje”, vredan primenjivanja. Zatim, pismeno je izrazio oduševljenje sopstvenom idejom da se voz podzemne železnice u Londonu napadne radioaktivnom napravom baš u trenutku prolaza tunelom ispod Temze. (“Zamislite haos koji bi se stvorio kada bi snažna eksplozija rasporila...”). Ostavio je pisani trag razmišljanja o načinima da se uzrokuje ogroman požar “otetim tankerom za petrolej, potpaljivanjem gasnih cilindara, a možda čak i uz pomoć aviona”. A u beleškama s putovanja u Pakistan (1995) čuvao je uputstva za upotrebu “kalašnjikova”, ručnih bombi, otrova kao što je cijanid, pa čak i instrukcija za izradu napalm i fosforne bombe.

Sanjario je, i to je sam pribeležio – da njegovi planovi donesu “novi crni dan neprijateljima islama”.

Ovaj “pripadnik ili bliski pristalica Al kaide” (izgleda da se tužilac nije mogao opredeliti za jedno od dva određenja) uhapšen je 3. avgusta, nakon što je 28. jula izmakao iz vida agentima. “Iščeznuće” je motivisalo pretpostavku da teroristički napad možda upravo predstoji – i MI-5 je odlučio da dalje ne čeka.

Moglo se pomisliti, srećan ishod. Ipak, prošlog petka pokazalo se da suđenje muyahedinu sa Ostrva nije bilo epilog, već zapravo uvod – priprema javnosti za šok izazvan merodavnom informacijom da opasnost terorističkog napada na Britaniju jedva da je počela, bez obzira na krvoproliće u Londonu 7. jula 2005. Unutrašnji obaveštajni sektor (MI-5) identifikovao je približno dve stotine “mreža” s lokalnim korenom. Reč je o trideset krupnih terorističkih zavera. Sledi se trag više od 1 600 individua aktivno angažovanih u pripremi napada u Britaniji i inostranstvu. Najveći broj uključenih u terorističku aktivnost su osobe rođene u Britaniji, i veći deo ih je povezan sa Al kaidom, saopštila je šef MI-5, gospođa Eliza Maningem Buler.

NJeno pojavljivanje u javnosti proizvelo je upečatljiv utisak. U Britaniji nije običaj da šef tajne službe bude na javnoj sceni. Uz to, Maningem Buler uživa ugled nekog ko pribrano procenjuje pojave i suzdržano saopštava činjenice. NJen govor održan je pred probranim auditorijumom odeljenja za savremenu britansku istoriju londonskog učilišta “Kvin Meri”. Pošto ga je odobrio ministar unutrašnjih poslova Britanije Yon Rid, tekst izlaganja publikovan je na sajtu MI-5.

Maningem Buler je izrazila zabrinutost zbog razmera i brzine radikalizacije i indoktrinacije, posebno tinejyera “odgajanih da budu bombaši samoubice”. Iz posedovanog video-materijala MI-5 jasno je da su oni motivisani “sopstvenom interpretacijom spoljne politike UK kao antimuslimanske, posebno angažovanjem UK u Iraku i Avganistanu”.

Više od 100 000 britanskih građana smatra da su napadi 7. jula 2005. na London opravdani, pomenula je. Neki iz te skupine uključeni su u finansiranje. Na drugom, ekstremnom kraju su “mreže, neke usmeravane od Al kaide u Pakistanu, neke labavije ali njome inspirisane”. “Sve više i više ljudi prelazi iz pasivne simpatije u aktivni terorizam, postajući radikalizovani i indoktrinirani od prijatelja, familije, u organizovanoj obuci, prizorima na televiziji, kroz odeljke za ćaskanje i veb sajtove na Internetu.” Sutra, opasnost “može uključiti upotrebu hemikalija, bakterioloških sredstava, radioaktivnih materijala i čak nuklearne tehnologije”, rekla je šef MI-5.

Ako je MI-5 do te mere u toku, zbog čega policija nije već uhapsila ili optužila osumnjičene za ugrožavanje bezbednosti zemlje? Štampa, koja se poziva na izvore sektora bezbednosti, kaže – još nema dovoljno dokaza za optužbu ili pak planovi o kojima je reč nisu dosegli stepen neposredno predstojeće opasnosti.

Gledano sa strane, utisak je da se sada iščekuju koraci britanskih muslimana. Premijer Toni Bler ih je pozvao da stanu na put “otrovnoj propagandi tih koji deformišu i izopačuju svest mladih ljudi”. On je ponovio da je to dugotrajna i oštra borba, ali ponovio je i reči ministra Margaret Beket da “moramo ustati i pridružiti se”. Drugim rečima, svi na front. Isteklo je vreme građanske neopredeljenosti.