Evropa pripada EU i Rusiji

Evropom će upravljati dijumvirat, koji će na kraju krajeva obrazovati Evropska unija i Rusija, predviđa Gleb Pavlovski, ruski politikolog blizak Kremlju, o kojem moskovska Nezavisimaja gazeta kaže da je u najvećoj meri angažovan ideološko-političkom borbom na postsovjetskom prostranstvu. Pre ne mnogo vremena, Nezavisimaja je u jednom prilogu objavila intervju s Pavlovskim, u kojem ovaj kaže da ni Rusija ni Evropska unija ne mogu dopustiti svoj raspad, jer te dve formacije čine konfiguraciju evropskog prostranstva.

Reč je o dve državne tvorevine, od kojih je svaka izmišljena, ali su se pojavile skoro istovremeno. EU izrastajući iz Evropske ekonomske zajednice, a Rusija kao ujedinjenje oblasti koje su bile u sastavu RSFSR.

Na toj teritoriji nije bilo Evropske unije i Rusija, u sadašnjem obliku, ima pravo da se naziva Rusijom kao i Evropska unija Evropom, kaže Pavlovski.

Oba projekta objašnjavaju svoju pojavu rđavom istorijom, rekao je on. Evropska unija, kaže ndash; evropske zemlje su se ujedinile da rat nikada više ne bi počinjao na teritoriji Evrope; Rusija je nastala da bi se na toj teritoriji učinio kraj katastrofama revolucije i totalitarizma i da bi se stvorila slobodna država u okvirima teritorije ruskog jezika. Francuska, ili Moldavija i Gruzija, mogu deset puta menjati politički sistem. Ali ni Rusija ni EU neće dopustiti svoj raspad. Evropa ndash; to su te dve državne zajednice.

Upitan o polju konkurencije EU i Rusije, Pavlovski je ocenio da konkurencija ima drugorazredni karakter. Nema realan ekonomski sadržaj, s obzirom na to da je Evropskoj uniji, mimo energije i kupovine njenih proizvoda, ovde malo šta drugo potrebno.

Rusija ne može konkurisati Evropskoj uniji na tržištu široke potrošnje. Zone konkurencije krajnje su ograničene i, u osnovnom, povezane su sa ideološkim pitanjima. Konkurencija postoji kada se postavi pitanje ndash; od kojih će se regiona sastojati svaka od tih teritorija? Svaka od tih velikih tvorevina želi da se okruži sebi najpogodnijim regionima. Obe tvorevine su podjednako zainteresovane za to da budu okružene mirnim teritorijama, koje im ne bi slale nepotrebne migrante posle kataklizmi...

Upitan da li je konkurencija EU i Rusije u tom, suštinski istom nastojanju, uzrok tzv. kolor revolucija, Gleb Pavlovski je rekao da su revolucije (kao i sam problem postsovjetskog prostranstva) počele nicati kada je svim drugim zemljama, pa i Rusiji, postalo jasno da osnovni projekat Rusije nije ZND (Zajednica Nezavisnih Država), ne ni JEP (Jedinstveni ekonomski prostor), ni Evropa od Vladivostoka do Vankuvera, već sama Rusija.

Ona vrlo oprezno pristupa perspektivi ujedinjenja s bilo kim ndash; za šta je ključni primer Belorusija. I u tom smislu se ukazala protivurečnost u ponudama Evropske unije i Rusije. Pod ponudom u politici podrazumevaju lsquo;mesiyrsquo; (poruku, P.P.), koju ovo ili ono aktivno lice, organizacija ili društvo, šire oko sebe. rsquo;Mesiyrsquo; Evropske unije: rsquo;Ako želite da živite kao i mi, dođite k namarsquo;, u stvari je ndash; lsquo;Stanite u red, pa ćemo mi sami odlučiti ko je u tom redu prvi, a ko desetirsquo;. A Rusija je jačala, i postajalo je jasno da je ona neuključiva u bilo kakve organizacije. Postavilo se pitanje ndash; čime je omesti. I tada se pojavila ideja da se iskoristi postsovjetsko prostranstvo, koje je do tada malo koga na Zapadu interesovalo. Zapad je imao samo jedan prioritet: te zemlje se ne smeju naći unutar RF. Tada se pojavilo shvatanje da će problem obuzdavanja Rusije biti rešen ako se Rusiji nature regioni koji će joj biti nelagodni.

Presretnut primedbom da se Rusija takvim manevrima može i izgubiti, Pavlovski je uzvratio: A ko Rusiju želi u svojstvu saveznika? Savez ndash; konkretan pojam, koji označava oblasti nadležnosti zajedničke za dva učesnika. Takve odnose sa Rusijom ne žele imati ni Evropska unija ni, kako se razjasnilo, Sjedinjene Države. Evropska unija gradi sebe kao i mi. Wihova jedina razlika je što su u prilici da drugim zemljama kažu: izmislili smo model kojim, pristupivši mu, sebi garantujete pristojan životni minimum, pristojan nivo zaštite ljudskih prava, mada gubite deo suvereniteta. Rusija, pogotovo u okviru ZND, ne može to reći. To ne znači da ponuda neće biti formulisana kroz neko određeno vreme. Već danas Rusija je spremna da kaže: ovde smo i odavde ne odlazimo, eto perspektive našeg razvoja i našeg jačanja. Želite li da učestvujete u dobiti od projekta pod imenom Rusija? Pristup ndash; kroz jedinstveni ekonomski prostor Ukrajini je preko potreban, i sa svakom godinom će joj biti sve potrebniji gigantski novac za ekonomsku modernizaciju. Taj novac niko ne poklanja. Videli smo investicije na granici mogućnog, u Mitalovoj kupovini lsquo;Krivorožstaljarsquo; (4,8 milijarde dolara, prim. P.P.). Sada je jasno da je on to kupio uz određeni evropski projekat, faktički uz stvaranje monopola, i da je zato preplatio. Ali, računao je uz to i na staru nisku cenu gasa, a nje sada nema.

Upitan o mogućnoj promeni granica, pre svega Ukrajine, Pavlovski je podsetio da se u politici kreće od onoga što jasno ne želiš. Mi kategorički ne želimo destabilizovanu

Ukrajinu, zato što je to destabilizacija našeg juga, koji je nezamislivo krt.

Nacionalizam je vazdan prisutna pojava, smatra Pavlovski. Postoji čak evropski nacionalizam, samo što se on naziva evropskim identitetom. Ali, i kazaški i kazahstanski. To su različiti nacionalizmi. Problem kazaškog nacionalizma je u tome što on ne može postati državnim. Postavši takvim, on će uništiti naprednu dvojezičnu državu Kazahstan... Mislim da se krajnje nacionalistički scenariji neće ostvariti ako ne padne Rusija ndash; a ona neće pasti. Ruska politička kultura izgradila je tehnologiju asimetrične simbioze kultura. Rusija se nikada nije smatrala zemljom etničkih Rusa ndash; u tome je osobenost našeg modela u odnosu na evropski nacionalizam. Zemlja se nazivala ruskom, a narod ndash; pravoslavnim, mada su unutar njega postojale gigantske nepravoslavne enklave. Osnovna ponuda Rusije je ndash; model njene nacionalne integracije. lsquo;Ruska nacijarsquo; ndash; pojam koji nikoga ne isključuje. Prostranstvo ruske civilizacije postaje više pluralističko. Treba podržavati vrednosti ndash; to je moćnije čak i od finansija. Kada se od postsovjetskog udaljavamo ka ruskom, mi realno počinjemo konkurisanje Evropskoj uniji. Rusko prostranstvo će ndash; ako ga sami ne izgubimo, budemo li ga unapređivali u sferi obrazovanja, jezika, kulture i ekonomije ndash; sve organizovati. Ostalo je stvar tehnike, smatra Gleb Pavlovski.