19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ove godine je u vašem listu objavljen članak o Kanadi i Kvebeku u kome je autor krajnje jednostrano govorio o Kvebeku i frankofonima. U smislu: sve to je bilo iluzija, san i sl. Naravno da je bilo dosta pitanja koja sam tom prilikom želeo da postavim autoru, ali obziri određene sigurnosti su me od toga odvratili, bar privremeno. Posebno me zanimalo da li autor govori i francuski i engleski i kakva su njegova iskustva u tom pogledu. I mene je iznenadio predlog S. Harpera, koga lično ne volim, da se prizna specifičnost Kvebeka kao nacije, naravno frankofonske. I bez tog predloga ja sam na osnovu iskustava sa anglofonima, Kvebečane smatrao za naciju, kulturu i sl. Činjenica da zapanjujuće mali broj anglofona govori francuski prosto je iritirajuća, a S. Harper i njegov ministar spoljnih poslova su francuski naučili sigurno od novca – od viškova – od znoja neplaćenog rada imigranata. Mislim da je za prostor Balkana vrlo važan primer Kanade: učite jezike svojih suseda radi međusobnog poštovanja i zajedničkog prosperiteta. Nemojte biti anglofoni – očekivati da svako govori vaš jezik i perfidno ga nametati, pa još tražiti autorska prava. Šta će tek biti kada se ovde i tamo aktuelizuje pitanje kineskog jezika.
Nikolas Supica,
Toronto, Ontario, Kanada
