Borba za centimetre

Kad je u TV spotu G17+, Mlađan Dinkić objavio „već 8,5”, zlobnici su namah povikali: „Aha, možda centimetara, ali procenata, malo morgen”. Malo morgen ili ne, prošlog petka je objavljeno istraživanje “Medijum galupa”, po kojem G17+ ne samo da prelazi cenzus od 5 odsto, nego mesec i po dana pred izbore ima sigurnih 9,3 odsto glasova (dakle, od birača koji sigurno izlaze na izbore). A dan pre ovog istraživanja (7. decembra), novosadska agencija “Scan” je na pres-konferenciji objavila svoje rezultate, po kojima je Mlađan na samoj granici cenzusa, a Čedina koalicija (LDP-GSS-SDU-LSV) ima baš 9 odsto. Po istraživanju “Medijum galupa”, međutim, Čeda&friends se bore za cenzus. Razlike između dva istraživanja, drastične su i kad je reč o “velikima”. Posebno je zanimljivo što po “Galupovom” istraživanju, koalicija DSS-NS ima više od 21 odsto, te pretiče Tadićeve demokrate sa 19,3 odsto, tako da je na drugom mestu, iza radikala koji imaju sigurnih 31,5 odsto. U “Scan”-u, pak, tvrde da je narodnjački blok i dalje na ubedljivom trećem mestu sa 17 odsto, iza demokrata (25 odsto) i radikala (28 odsto).

Otkud ovolike razlike? I kome verovati, “Galupu” ili “Scan”-u? Da li metodološke razlike u istraživanju mogu da naprave ovakav dar-mar u rezultatima? Ko plaća ta istraživanja a ko ima pravo da objavi rezultate, i kome je potrebno reklamiranje procenata u TV spotovima i na bilbordima?

Ni Srbobran Branković, direktor agencije “Medijum galup”, ni Milka Puzigaća, direktorka “Scan”-a, nisu imali ni volje ni vremena da odgovore na pitanja NIN-a u vezi sa istraživanjima koja su objavljena. Gospođa Puzigaća je po sekretarici poručila da nije imala vremena da vidi “Galupova” istraživanja, pa nema šta da komentariše, kao i da niko nije naručio istraživanje “Scan”-a, nego je reč o “redovnoj analizi javnog mnjenja koju “Scan” radi već godinama”.

Srbobran Branković je, međutim, bio iznenađen što je pozvan da “opravda” svoje istraživanje u odnosu na novosadski “Scan”. Nije odgovorio na pitanja NIN-a, ali je poslao izveštaj uspešnosti u predizbornim procenama koji je podneo na svetskoj konferenciji “Galupa” 2005: “Da li je “Scan” ikad izašao sa predizbornom procenom, da li je to ikad učinio Cesid? Naravno pod predizbornom procenom se ne podrazumeva Fast Counting, ili brzo prebrojavanje koje oni rade po okončanim izborima). Zar onda ne bi bilo bolje za razlike pitati druge?” Ipak, NIN saznaje da je i ovog puta, kao i jesenas, bilo više naručilaca “Galupovog” istraživanja: nekoliko političkih partija ali i jedna američka firma. Neko od naručilaca (verovatno su to one stranke koje su po “Galupovim” rezultatima dobro prošle) dao je novinarima rezultate istraživanja, bez saglasnosti Srbobrana Brankovića.

“U septembru su rezultati Cesida bili suprotstavljeni rezultatima Galupa. I tada se dogodilo da Medijum galup nije autorizovao rezultate koji su se pojavili u medijima”, priseća se Marko Blagojević iz Cesida. Jesenas su se lomila koplja oko toga “ko više voli DS, a ko radikale?”, ali su mnogi istraživači javnog mnjenja bili iznenađeni rezultatom G17+, kao i sad. Mlađan Dinkić se još u septembru, po istraživanju “Galupa”, stručno odlepio od cenzusa – imao je 5,6 odsto.

Đorđe Vukadinović, politički analitičar, reći će da bi o “Galupovim” rezultatima moglo da se raspravlja, da nema tih 9,3 odsto sigurnih glasova koje je Galup pronašao Mlađanu Dinkiću: “Rekao bih, ključna dilema ovog istraživanja je precenjen G17+ i donekle potcenjen DS. Metodologije istraživanja se često razlikuju, i zbog toga mogu da se pojave izvesne razlike, ali ovolike, u poređenju ova dva istraživanja, ne mogu, ukoliko su u isto vreme rađene. Neko tu ozbiljno omašuje. Kad je reč o “Scan”-ovom istraživanju, mislim da je takođe donekle problematično. Rezultat bi eventualno bio prihvatljiv ako bi se odnosio na Vojvodinu, ili ako je uzorak bio pretežno fokusiran na Vojvodinu, gde je DSS zbilja gotovo duplo slabiji nego u centralnoj Srbiji. Takođe malo je verovatno, sem ako je opet reč o Vojvodini, da DS ima tako visok rezultat a istovremeno Čeda Jovanović i njegovi saveznici stoje na gotovo deset odsto.”

Svakako, rezultati istraživanja se više tiču malih stranaka koje moraju da ohrabre svoje glasače da neće baciti glas ako glasaju za njih, ali i da svoje ljude unutar partije imaju čime da stimulišu da rade punom parom narednih mesec i kusur. Zato je Nenad Čanak, istog dana kad je agencija “Scan” objavila rezultate istraživanja (7. decembra) okačio grafikone na sajt Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se lepo vidi da on i Čeda Jovanović imaju 9 odsto sigurnih birača koji će 21. januara podržati koaliciju “Od nas zavisi”.

E sad, da li je “Scan” preterao u oceni LDP-a, pa ojadio G17+, ili je “Galup” ojadio LDP na račun Mlađana Dinkića?

Agencija Politikum i časopis Nova srpska politička misao su, odmah posle referenduma, od 30. oktobra do 7. novembra, napravili istraživanje na 1 700 ispitanika, na celoj teritoriji Srbije, bez naručioca. “Treba istaći da je to istraživanje urađeno pre svedočenja Bagzija, pre nego što je napravljena koalicija DSS-NS, pre koalicije LDP-GSS-SDU-LSV i pre Šešeljevog štrajka glađu”, kaže Vukadinović, urednik NSPM.

Sociolog dr Slobodan Miladinović iz NSPM, objašnjava za NIN da je tada, LDP imao 5,1 odsto, LSV – 1,7 a G17+ – 4,2. “Znači da Galup, sada, posle mesec dana, ima rezultat koji je više nego dva puta veći od našeg rezultata za G17+. Nisam siguran da je tih 9,3 odsto moguće u ovom trenutku. Možda bi mogao da probije cenzus, zbog agresivne kampanje. I LDP bi mogao da poraste, u odnosu na ovih naših 5,1 sa Čankom i ostalima, može da se popne na osam, taj rezultat “Scan”-a bi i mogao da bude blizu”, kaže Miladinović.

Čini se da je najmanje demokratama i radikalima stalo do nekoliko procenata gore – dole u rezultatima. Oni su, obrni-prevrni, po svim istraživanjima i ovih i onih agencija, visoko. “Ali donekle i limitirani, na tim visinama”, rekao bi Đorđe Vukadinović, “za razliku od koalicije DSS-NS koja je zasad nepoznanica, i mogla bi da raste jer bi mekši deo starorežimskog, patriotskog bloka u kojem su SRS i SPS, mogao da sklizne u narodnjačku koaliciju (DSS, NS, JS, prim.n.). Kao što LDP napada tvrđe pristalice DS-a, tvrđe u ideološkom smislu, ali u smislu partijske identifikacije – mekše glasače Tadićevih demokrata. G17+ luta unutar tog bazena evroreformskog, demokratskog bloka (DS, Čedina koalicija i G17+, prim.n.) i štrpka od demokrata koliko stigne. Ali ne verujem da će u tome biti preterano uspešni.” Elem, ta borba za još jednu poslaničku platu, funkcioniše poput spojenih sudova, pa ne može da se desi da recimo LDP raste, a da DS ne opada, i obrnuto. Isto je i sa G17+ jer i oni napadaju iste birače, kao i demokrate i LDP.

Sociolog Miladinović kaže da će biti zanimljivo da se vidi kakav će biti efekat u slučaju udruživanja DSS-a, ne sa Novom Srbijom, nego sa Jedinstvenom Srbijom. “Ta stranka je naslednik Stranke Srpskog jedinstva, a znamo da je ona posle 2000. godine pokupila deo birača SPS-a, a kasnije je jedan deo njihovih birača otišao ka Srpskoj radikalnoj stranci, a jedan deo se orijentisao ka DSS-u. I oni glasači koji su u DSS-u gledali nacionalnu stranku, tu će se i učvrstiti, a oni koji su u DSS-u gledali stranku demokratske orijentacije, oni će se možda pokolebati. Ali, to je sve pitanje šta će više prevagnuti. Biće i onih koji će to prihvatiti kao taktiku”, zaključuje Miladinović.

Istraživači javnog mnjenja veruju da sad i ne treba mnogo obraćati pažnju na rezultate, koji mogu lako da se promene, baš kad je reč o stranačkim listama oko cenzusa. “Sve što sad možete da dobijete samo su indicije”, kaže Marko Blagojević i najavljuje veliko istraživanje na 10 000 ispitanika čiji će se rezultati pojaviti oko Nove godine. On je uveren, koliko god to nekome neobično zvučalo da istraživanja javnog mnjenja mogu da budu presudan faktor u odlučivanju birača za koga će glasati. “Iako je teško utvrditi da li će neko pristati da prizna da je svoju odluku doneo na osnovu istraživanja javnog mnjenja, taktički birači ipak postoje. Taktičko glasanje znači da vi ne birate stranku svog prvog izbora, koja je ispod ili oko cenzusa, nego birate stranku drugog izbora, jer ona svakako prelazi cenzus.”

Kako bilo da bilo, po pravilu Saveta RRA, elektronski mediji neće više moći da objave rezultate istraživanja ukoliko uz njih nisu objavljeni i sledeći podaci: kad je istraživanje rađeno, na kom uzorku, koji je bio istraživački pristup, i najvažnije – ko je platio istraživanje. Tako da istraživači neće moći da vam kažu: poslovna tajna, kako su to činili i neki vrlo ugledni. Zasad, međutim, to ne važi i za štampane medije. Pri tom, postoje ugovori koji obavezuju svakog naručioca da ne sme da objavi rezultate bez saglasnosti agencije koja je istraživanje i uradila. Međutim, to se, kažu istraživači, često dešava. Da li mogu da tuže naručioca? “Ma, možemo da im pljunemo pod prozor”, iskren je jedan ugledni beogradski istraživač javnog mnjenja koji ne želi da se pojavi u medijima do 21. januara. Sem ukoliko neko od njegovih naručilaca ne objavi rezultate pod njegovim imenom.

Za razliku od Blagojevića koji veruje da predizborni procenti mogu da utiču na konačnu odluku birača dr Miladin Kovačević, sociolog, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, kaže da je ubeđivanje birača preko anketa kontraproduktivno: “Polemičko je pitanje da li se sistematskim ponavljanjem jedne kreirane slike svih odnosa, na te odnose može i uticati. Ali jedno ovakvo anketno, jednokratno istraživanje i objavljivanje rezultata nema uticaja na biračko telo. Tu možemo da prepoznamo samo vrstu pokušaja.”

Tako, do izbora, samo će slonovi upamtiti ove rezultate.