Čistilište za bolji život

Novogodišnje slavlje u Rumuniji uveličaće ulazak zemlje u članstvo Evropske unije. Zadovoljstva je, ipak, manje nego što bi se očekivalo u zemlji koja je, posle više od deset godina mučnih transformacija, dostigla postavljene strateške ciljeve – ulazak u NATO i Evropsku uniju. Nedavna proslava nacionalnog praznika (1. decembar) kao da to nagoveštava uprkos naglašenog svečarskog karaktera – velika vojna parada, posebno zasedanje parlamenta, besplatni obroci i piće po gradovima i sl.

Ulazak Rumunije u članstvo Unije zaista je krupan događaj. On je to pre svega za samu Rumuniju, ali i za njeno šire okruženje, a, na kraju, i za samu Evropsku uniju. U pitanju je, posle Poljske, najveća među novoprimljenim zemljama sa posebno delikatnom i značajnom geostrateškom pozicijom, prema Istoku posebno.

Mada se u ocenama uspešnosti dosadašnje tranzicije sreću različite konstatacije, nesporno je da je Rumunija promenila svoj lik. Tome su najodređenije doprineli upravo poslednjih pet do šest godina neprekidnog značajnog privrednog rasta, uspešnija privatizacija i veći priliv stranog kapitala, ali i popravljanje stanja u drugim sferama života. Ipak, zaostatak za evropskim standardom i vrednostima i dalje je visok. Rumunima, naime, treba sedam godina da dostignu srednji nivo plata u zemljama primljenim 2004. godine, a čak 33 godine da stignu do ukupnog proseka Unije. Stoga se i očekuje snažan pritisak frustriranih građana da “bolji život” potraže u razvijenim članicama Unije. Govori se o nekoliko stotina hiljada Rumuna spremnih da krenu put, pre svega, Italije, Grčke i Francuske. Evropa pak, zavisno od zemlje, razrađuje i nudi doziran i postepen prijem.

Korupcija i degradacija životne sredine i dalje ozbiljno ugrožavaju život građana (samo u protekle četiri godine na Dunavu i pritokama bilo je čak 50 ozbiljnih ekoloških nesreća), a još nema pravog recepta da se stvari ozbiljnije poboljšaju.

Za običnog građanina, nesigurnog i frustriranog, ulazak u visoko društvo evroatlantskih integracija liči na putovanje sporednim kolosekom, uz moguća “presedanja” i stalne kontrole.

Sama politička scena ne uliva građanima poverenje u minimum jednoglasja kada su u pitanju vitalni interesi. Divergentnost ocena i argumenata na političkoj sceni kao da izlazi iz okvira demokratskih sučeljavanja i narušava razvojne potencijale zemlje i njen demokratski napredak. Međustranačke borbe i podmetanja upotpunjavaju sukobi i afere unutar stranaka, bilo da su na vlasti ili u opoziciji.

Upućeni primećuju da je jedna politika koju nameće predsednik Basesku, a druga ona koju nastoji da promoviše premijer Taričeanu, a, što je još neprijatnije, na tome se podele i afere ne završavaju već dalje razgranjavaju. Sama svečana sednica parlamenta, održana povodom nacionalnog praznika, pokazala je dubinu razmirica i različitih interesa i pogleda, pa su praznična atmosfera i predstojeća integracija u EU bili praktično u senci. U godini koja predstoji Rumuniju očekuju, kao novu članicu Unije, i prevremeni parlamentarni izbori...

Gorko čistilište u tranziciji nastaviće se i nakon ulaska u Uniju. Dosta toga se nameće: između ostalog, da se popravi imiy zemlje (osam rumunskih evroregiona najzaostaliji su u Evropi, a angažovanje stranih stručnjaka u traženju novih “brendova” zemlje, da se u svetu Rumunije ne bi još uvek poistovećivala sa Drakulom i Čaušeskuom, ne nailazi u javnosti na podršku, jer, postavlja se pitanje, “kome će ići tih 10 miliona evra?”), kao i da se ubrza proces punog priključivanja Briselu (u delu političke elite sada se zagovara ubrzan ulazak u zonu evra, moguće 2012, što bi “moglo biti dobro primljeno među građanima”, jer bi se “preduhitrili” Poljska, Češka i Mađarska, koje oklevaju, a popravio bi se i imiy u Briselu), bez obzira na verovatne poremećaje u privredi i raslojavanje u društvu.

Rumunija mora da tretira sa većom pažnjom, s obzirom na njenu veličinu, i poziciju i interese prema Moldaviji, problematiku izdvojenog Pridnjestrovlja i osetljive odnose i sporove sa Ukrajinom. Kako će se, na kraju, ponašati rumunska unutrašnja scena kada karta zemlje, overena od NATO i EU, bude usklađivana sa interesima Brisela i Vašingtona, ostaje da se vidi. Rumuni danas sa ponosom ističu da su jedina država koja se održala od onih stvorenih posle Prvog svetskog rata. Ali, zebnja da se to nekome, iz ovih ili onih razloga, može ne svideti, ostaje prisutna...

Vladimir Stanimirović