Iskrivljeno ogledalo

Od vremena protesta kada se svaka rečenica izgovorena na RTS-u u studentskim krugovima pretvarala u svoju suprotnost, nijedna kampanja nije obilovala antisloganima kao tekuća predizborna. Već s pozivima na usvajanje Ustava počelo je utrkivanje za glasove koje je brojne analitičare kao nikada ranije s pravom podsetilo na estradno-politički cirkus. Za razliku od svih prethodnih izbora i u medijima se sve manje analizira koliko se novca troši na kampanju, a mnogo više šta su sve političari spremni da urade za glas. Ali njihovo intenzivno druženje sa estradnim zvezdama uporno stavlja u drugi plan ostale nuspojave trenutne kampanje, pa i kontrakampanju koja je ovoga puta otišla nešto dalje, duhovitije, ali ne i mnogo racionalnije od cepanja i prelepljivanja plakata.

Glavni se aduti političkih partija na ulicama širom Srbije kako kampanja odmiče sve više pretvaraju u njihove najveće mane. A reklame u antireklame. Na bilbordima je, tako, Vojislav Šešelj ostao bez prva dva slova, pa umesto “Pobednik” nad Haškim tribunalom ispao “Bednik”, a Čedomir Jovanović “Od nas zavisnIK” i “izrOd…”. Navodna sklonost opijatima predsednika LDP-a je osobita inspiracija predizbornih antipropagandnih poruka u ovoj kampanji, pa je o Božiću kružila ovakva SMS-čestitka: “Isus nam se rodio u malenoj štali, usred hladne zime, u senu, u slami. Zna se da je seno osušena trava, zbog toga ja tvrdim da je trava-strava. Dok se yipom vozim, On od gore gleda, srećan Božić želi vam Jovanović Čeda.”

Internet je tek posebno često sastajalište “minera” kampanje. Na njemu se može naći sve od fotomontaže Mlađana Dinkića, koji je od tvorca Nacionalnog investicionog plana postao Del Boj, najčuveniji ekranizovani šaner iz britanske serije “Mućke”, do brojnih viceva o tome šta sve u životu Borisa Tadića “ne može da čeka”, i od čega sve zavisi predsednik Liberalno-demokratske partije. Lider G17 plus je takođe bio SMS-žrtva, gde je stavljen u ulogu Velikog brata koji nominuje za izbacivanje iz stranke (i povratak u nju). (“Ako želite da se vrati Miroljub Labus, pritisnute taster 1; ako želite da se vrati Čeda Antić, pritisnite taster 2...”).

U sitne diverzije protivničkih kampanja svakako ne spadaju prošlonedeljni grafiti “Tadić pored Đinđića” u Ćupriji i igre vešanja s predsednikom Srbije u Jagodini, jer nisu maštovite promene značenja samih slogana, ali su za ovu temu korisni da pokažu dokle ide potreba da se diskvalifikuje protivnik. Bilo da je reč o “podmetanju DS-a radikalima da bi ispali nasilni”, kako kaže Aleksandar Vučić, bilo da je “ustaljen način borbe radikala govorom mržnje”, kako tvrde potpredsednici Demokratske stranke, bilo da je delo samo ostrašćenog pojedinca, u šta bi da veruje sam Boris Tadić.

Teško je ustanoviti da li su ove diverzije stranački organizovane da diskredituju protivnika, ali su im sasvim sigurno stranački sajtovi, posebno odeljci za omladinu, nepresušan izvor inspiracije. Milutin Petrović, reditelj i aktivista LDP-a, na svom blogu na sajtu ove partije detaljno je i duhovito obradio sve do jedne protivničke kampanje. Od scenarističkih opisa izraza lica Vojislava Koštunice koji zamuckuje čak i dok sa papira čita parolu “Živela Srbija”, do “najveće” Demokratske stranke “u kojoj je najveća samo tuga među njenim biračima”.

Omladina Demokratske stranke, s druge strane, nudi i mogućnost treninga za kreiranje kontrakampanja, a manje se zna da su aktivisti Demokratske stranke imali veliko iskustvo u političkoj subverziji koje su svojevremeno stekli dok su Milu Đukanoviću pomagali da pobedi Momira Bulatovića.

Iako uništavanje reklama, kao ni uništavanje javnih poseda, zakonom nije dozvoljeno, takozvana siva kampanja sasvim je legitimno sredstvo borbe protiv političkog protivnika. Zapravo, iznošenje argumenata protiv političkog suparnika zasnovano čak i na njegovim argumentima, dozvoljeno je, ali se dopisivanje tuđih poruka ne smatra fer borbom, a još manje učtivim. Politička kultura u ovdašnjem biračkom telu, ipak, nije još dorasla odbacivanju takvih postupaka samo zbog neučtivosti. Šanse da strada onaj neučtiv koji je usput i duhovit dok smišlja kontra slogane, ovde su male, pa ne bi bilo nemoguće i da je diverzija tuđe kampanje organizovana u partijskom štabu.

Ali, kreatori kampanja ne strahuju da će im se “rupe” koje je neko otkrio i popunio u njihovim sloganima obiti o glavu. Niti računaju unapred s antisloganima niti ih smatraju sopstvenom greškom. Srđan Šaper, generalni menayer McCann Erickson-a i tvorac nekoliko predizbornih slogana, ignorisanje mogućnosti antislogana objašnjava time što se u “praksi uverio da svaki slogan može da se pretvori u svoju suprotnost”. Ta borba s vetrenjačama je nepotrebna, prema njegovim rečima, još i zbog toga što “birači reaguju na pozitivne, a ne na negativne poruke”.

Nadežda Milenković, kreator kampanje Čedomira Jovanovića, veruje da su, iako organizovani, svi vicevi i slogani protiv Jovanovića bezopasni po njegov rezultat na izborima.

“Šteta ne može da bude velika, jer će se ljudi pre sećati slogana nego onog što je dopisano. Niko se ne seća, na primer, onog poistovećivanja Koštunice sa mačkama. Čeda je i sam na tribinama počeo da prepričava taj vic sa heroinom i kokainom, ali ti antislogani mnogo više kazuje o ljudima koji ih stvaraju nego o samom kandidatu. Kad to kažem, ne govorim pristrasno, nego mislim na svakog kandidata protiv koga se organizuju takve stvari”, kaže Milenković.

O samim kandidatima u ovoj kampanji, ipak, malo šta kazuje. Jer ako njihovi slogani nisu preopširni, takvi da ciljaju na što veće biračko telo poput “Živela Srbija” ili “Vredi se boriti”, onda su već viđene poruke, ovog puta poslate iz inostranstva (“Srbija ima snage”) ili u ovom trenutku dugačke do neefikasnosti (“Zato što život ne može da čeka”). Ili, na kraju, takvi da kandidate žele predstaviti paradoksalnim rečenicama u odnosu na ono što čine (“Stručnost ispred politike”).

I Miroljub Radojković, profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka, smatra da “specifičan humor kontraslogana ne može da šteti tvorcima kampanje”, ali polazi sa nešto drugačijeg stanovišta. On kaže, naime, da se baš kao ni u samoj kampanji, ni u kontrakampanji ne koristi argument, koji je, ipak, presudan u uticaju na birača.

- Političari nemaju osnova da se žale, jer je taj specifičan humor način da se odgovori na neke njihove postupke ili ponuđene ideje. Ovde je najpre reč o tome kakvi su sami slogani kojima političari pokušavaju da nam se predstave kao dobra roba. Te slogane publika ne vidi uvek na isti način, a suprotstavljeni političari pokušavaju da izopače. Dekonstrukcija značenja koja koristi komiku i ironiju, dozvoljeno je sredstvo borbe kojim se, opet, poručuje nešto što svi već znamo. Te dosetke svejedno nisu promašaj u kampanji, jer su vrednosno pozitivne i opšteprihvatljive poruke koje političari šalju uvek izložene tome da budu poništene od strane recepijenata, kaže Radojković.

Što će reći, bilo iz viška kreativnosti ili nedostatka vaspitanja, antislogani su brojniji što su ambicije kreatora kampanja veće. I što je buyet kojim pokrivaju kampanju očigledniji.

Učesnici na izborima će početkom februara morati da podnesu izveštaj o tome kako su u kampanji utrošili osam miliona buyetskih dinara, ali je sudeći po dosadašnjoj praksi gotovo izvesno da se iz tih izveštaja, ukoliko ih uopšte podnesu, neće videti ništa konkretno, još manje tačno, a najmanje nešto što bi moglo da se vodi pod stavkom “diskvalifikacija protivnika”.

Sve do prošlonedeljnih DS-SRS incidenata partije su tekuću kampanju predstavljale kao do sada neviđenu fer predizbornu borbu, a njihove pristalice se noću prikradale oko tuđih reklama, stvorenih da budu izvitoperene. Istina je, možda, da se dopisano –NIK na zavis ili izbrisano PO na pobedniku neće pamtiti kao sami slogani (baš kao što se bolje pamte Koštuničine oči iz 2000. godine nego nalaz da to nisu njegove oči nego oči Ala Paćina, kako je tvrdio Ivan Marković iz JUL-a, ili slogan Vuka Draškovića “Zna put” nego da je s njega izbrisano Z i u efektu ogledala ispisano “tupan”), ali shodno tom iskustvu se nije smanjila potreba da protivnik bude ismejan. Ni partijskih pristalica, a ni samih lidera u TV duelima.