Pazi na viruse i zvezde

Nema tog grada u svetu gde se virusi prehlada neće svake godine uvući u škole, nadleštva i u sve zatvorene prostore. Odatle ne izlaze dok ne izazovu infekcije grla i pluća, pa makar one trajale samo nekoliko dana. Ali, prehlade samo zagorčavaju život, a u suštini su bezopasne epizode virusnih invazija koje se posle nekoliko dana brzo zaboravljaju. Grip je nešto drugo: on je ozbiljna virusna bolest zbog koje svake godine na svetu umire na stotine hiljada starih ljudi, ali i male dece. U većem delu Evrope i u obe Amerike, nazivaju ga influencom, što je srednjovekovni astrološki termin, koji u suštini govori o uticaju (influentia) zvezda na čoveka – kočopernog stvora pod kapom nebeskom.

Iako zdravi ljudi, u principu, sa lakoćom uspevaju da preguraju grip i to po više puta tokom života, dešava se da epidemija nekim vrlo virulentnim sojem gripa nadvlada imunitet, te ostaje upamćena kao katastrofa. U Francuskoj je 1918. godine harao grip ubijajući u rovovima mlade i fizički jake vojnike. U toku sledeće dve godine, najmanje 20 miliona ljudi izgubilo je glavu zbog epidemije, još više od kuge, koja je 1347-1351. svet zavila u crno, odnevši oko 75 miliona ljudi.

Negde početkom 1919. godine mobilisan je, kao 22-godišnjak, i Hemfri Bogart Bogi, kasnije filmski heroj mnogih generacija i Tough Guy, koji će za sva vremena ostati upamćen po rapavom, tihom, ali pretećem glasu, po cigareti koju obrće među prstima jedne ruke i po čaši viskija koju ne ispušta iz druge ruke. Tek pošto je obukao uniformu marinca, nastradao je u saobraćaju, a potom je u bolnici zaradio grip od koga je jedva ostao živ i kome mora zahvaliti za svoj kasniji lako napukli, ali tako slavni glas. Drugi mladi vojnici nisu imali sreću. Tokom Prvog svetskog rata i haranja te najveće i najsmrtonosnije pandemije otkad je sveta, u rovovima, bolnicama i kućama umrlo je oko 40 miliona ljudi.

Ali, Hemfri Bogart se s gripom susreo još jedanput. Kao pedesetogodišnji paradni primerak romantičnog i cool grubijana, završio je svoj život 14. januara 1957. godine sa 36 kilograma težine koje mu je ostavio karcinom jednjaka, i sa pneumonijom koju mu je napravio grip. Za koji dan navršiće se 50 godina od smrti čoveka koji je u kultnom filmu “Kazablanka” izgovorio ono čuveno: “Play it Again, Sam”. Ne znam da li je citat ispravan ili ne, ali ako jeste, govori da je ispod oklopa jednog grubijana kucalo srce romantičara neispunjenih želja. Grip je dokrajčio Bogija. Tako je! Grip uvek zadaje završni udarac starom, bolesnom i izmučenom telu. Sličnih primera ima mnogo.

U poslednjoj od nekadašnjih Jugoslavija, od gripa je 2000. umrlo 197 osoba, proporcionalno najviše u Evropi i pored vakcine koje je bilo na pretek, ali koju niko nije hteo. Ove zime, 2006/2007. godine, gripa nigde nema, ali se sluti da će se oglasiti posle Sv. Save.

Prošle godine, u novembru i početkom decembra, nije bilo vakcine, a kad je pristigla ostala je neupotrebljena. Srećom, grip se nije pojavio, vreme se nije razlikovalo od jesenjeg, kao i ovih dana, a ni naše staromodno poimanje stvari nije se promenilo. Svi zaboravljamo da vakcina ne leči, već je deo preventive u sprečavanju ozbiljnih problema, koji lako nastaju kad god virus gripa naiđe na rovit teren. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je od prošle godine preporučila vakcinaciju svih beba starijih od 59 nedelja, jer je statistika pokazala da je virus za njih često smrtonosan.

Pošto grip dostiže vrh prevalence (ukupan broj bolesnika u određenoj populaciji u određeno vreme) tokom zime, a virusi svake godine mutiraju, SZO određuje za koje sojeve virusa će se praviti vakcina, a kako je zima na severnoj i južnoj hemisferi u različito vreme, nacionalni centri za influencu uvek prave dve vrste vakcine, po jednu za svaku hemisferu. Evolucija favorizuje niskovirulentne sojeve gripa, jer oni ne ubijaju, svi učesnici igre prirode su živi, uključujući i viruse, svi se razmnožavaju i dalje prenose genetički materijal. Virusu se više isplati manja virulentnost jer, ne ubijajući svog domaćina, čuva bazu iz koje se širi. To evolucija voli.

Zašto evolucija ne voli ptičji grip i zašto je on redak? Zato što parazit ubija, nema koristi od smrti domaćina, a što je najgore, njegovom smrću on sam postaje beskućnik i prestaje da se razmnožava, te ne prenosi genetički materijal na nove generacije.

Izdržljivost klice je važna evoluciona pretpostavka. One klice, koje su sposobne za lako preživljavanje van živog organizma, u stanju su da dugo čekaju novu žrtvu, umesto da budu prenošene sa jednog na drugog domaćina. To je baš ono što su na Univerzitetu Kopenhagen nedavno pokazali Ivald i Bruno Valter, uporedivši smrtnost i dužinu preživljavanja 16 patoloških uzročnika izvan živog organizma: šest najvirulentnijih klica koje prouzrokuju velike boginje, difteriju, tuberkulozu, grip, veliki kašalj i pneumoniju, u stanju su da izvan tela čoveka provedu i po nekoliko nedelja. Ebola, SARS i H5S1 ne žive dugo van živog organizma, ali ne gube virulentnost, jer dolaze sa životinja. O tome ima više u časopisu Biological Renjienjs, vol. 79, str. 849.

Ipak, i najjednostavnije zaštitne mere, koje bi preko svih medija mogli propagirati institucije i ljudi zaduženi za brigu o narodnom zdravlju, donele bi samo dobro. Na kraju krajeva, čista voda, redovno pranje ruku, izbegavanje čačkanja nosa i neprekidnog rukovanja, vakcinisanje, ostajanje u kući za vreme respiratorne bolesti, seks sa proverenim, tj. zdravim osobama, nisu spektakularni poduhvati, ali su odlični za kratku prevenciju epidemija, a evolucioni dobitak u svemu tome bio bi dodatni bonus. To su prave prepreke na putu ka Armagedonu.