Arhiva

O licemerju

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Pročitah pre neki dan, u visokotiražnom dnevnom listu, koji na srpskom jeziku i ćirilici izlazi u Srbiji, da je dvadeset istoričara, listom doktora nauka, javnosti putem peticije uputilo oštar protest povodom sramnog zahteva za rehabilitaciju Draže Mihailovića. Uvređeni istoričari tvrde da je general Mihailović, otvoreno sarađivao sa okupatorom, to jest Nemcima, i da je njihova dužnost da “učiteljicu života” , a sve u interesu naroda, zaštite od obmana i podvaljivanja. U pismu se kaže, da pitanje Dražine rehabilitacije u ovom vremenu nije moguće pokrenuti “iz suštinskih i formalnih razloga”.

Iako je istorija prepuna primera saradnje, bilo legitimno izabranih, bilo samozvanih narodnih predstavnika sa okupatorom, vrednovanje se ne može prepustiti sudu neobjektivnih i ostrašćenih pojedinaca, makar se oni zvali i istoričari Drugog svetskog rata.

Dakle Draža je sarađivao, pa sarađivao... Pa šta ako je sarađivao! Molim vas lepo, čega su se dosetili ocenjivači njegove moralne i ideološke čistote i oficirske umešnosti. Još nigde ne pročitah da je knjaz Miloš Obrenović nazivan saradnikom okupatora iako se Turcima do zemlje klanjao. Zar ubistvo Karađorđa nije očit primer saradnje sa okupatorom? Međutim, za pretpostaviti je da se takvo ponašanje znamenitog Knjaza, u istorijskim krugovima tumači kao svetao primer državničke, ali i one samo srpskom seljaku svojstvene mudrosti, kojom Draža na žalost nije bio obdaren.

Čini mi se da bi našu, ali i istoriju nama susednih, malih naroda najbolje mogla da objasni misao A. P. Čehova: “Od bezbroj istina draža nam je laž koja nas uzdiže”.

Predrag Vulin,

novinar, Banjaluka