Milan Vlajčić

Rođen 23. avgusta 1939. u Beogradu (otac Mihajlo, industrijalac, majka Vera, istoričar umetnosti). Diplomirao na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti beogradskog Filološkog fakulteta. Književne kritike i oglede objavljuje od 1960. u časopisu „Delo” i drugim publikacijama. Uređivao je kulturne rubrike „Studenta” i „Mladosti”, književni list „Vidici”, „Gledišta” i „Književni glasnik” (izdavačka kuća „Otkrovenje). Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista „Politika” pisao je i pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985. do 2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004. stalni je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista „Blic”. Na beogradskom privatnom univerzitetu „Singidunum”, na Fakultetu za medije i komunikaciju predaje predmet: istorija i teorija filma. Na konkursu „Morava-filma” (Beograd) dobio je najvišu nagradu za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine. Dobitnik je nagrade „Milan Bogdanović” za 1981. godinu – za najbolju novinsku književnu kritiku u novinama, na radiju i TV; nagrade „Dušan – Duda Timotijević” (koju dodeljuje nedeljni list „TV novosti”), za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1984. godini; nagrade „Zlatno pero” (koju dodeljuje Institut za film u Beogradu), za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1988. godini; nagrade Fondacije BK za doprinos kulturnom novinarstvu, za 2003. godinu. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Suda novinske časti u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), član je Srpskog književnog društva (SKD) i srpskog Pen-centra, Međunarodne asocijacije filmskih kritičara FIPRESCI (Minhen), akademija AFUN i PANU. Tokom 70-ih i 80-ih, u dva mandata bio je član NIN-ovog žirija kritike, a predsednik je istog žirija za 2006. Objavio je knjige: „Poprišta”, „Jednom i nikad više”, „Ćuti i plivaj dalje”, „Pristrasna lektira”, „Dragan Nikolić” i „Noć u Kazablanci”. Oženjen Duškom Maksimović.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da Zlo ne pobeđuje uvek, da se količina Dobra na planeti mukotrpno uvećava.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Ratovi koji me prate od ranog detinjstva, patnje bližnjih i nemoćnih.

Kad vam je neprijatno?

- Kad me neko u lice laže bez vidnijih (samoodbrambenih) razloga, kad vidim nasilje kojem ne mogu da se suprotstavim.

Koju pesmu volite da pevate?

- Pevam samo kao prateći vokal, uz Bili Holidej, Saru Von, Rašel Ferel...

Šta vas izluđuje?

- Da bih izbegao beskonačno nabrajanje, pomenuću samo narastanje prostaštva, gluposti i agresivne nekulture.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Nisam se prodao kučkinim sinovima, iako nisam živeo kao svetac.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Majci i ocu koji su nestali zanavek, gospođi Angelini Maksimović i Duški.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Nisam siguran da o tome imam razgovetniju predstavu, samo znam, preuzimajući iskustvo Antuna Gustava Matoša, da su prijatelji ponekad luksuz baš koliko i neprijatelji.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Mariju Šarapovu i Šeron Stoun, iz razloga koje ne bih javno iznosio.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Nemam pojma, samo znam da o meni ponekad najgore govore upravo oni koji su mi gotovo do juče bili prijatelji, ali kojima u nekom trenutku nisam ispunio želju koja se kosi sa zahtevima mojih shvatanja kritičarskog posla i građanske pristojnosti.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Voleo bih da mogu da odsviram 32 Betovenove klavirske sonate poput Vladimira Horovica.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Kasno je da se izvinjavam preminulim roditeljima što ponekad nisam imao vremena ni volje da ih razumem, ali se svakog dana nekom izvinim, jer zakasnela izvinjenja ne služe ničemu.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Još uvek gradim svoje dobre osobine, jer je reč o najkvarljivijoj robi na svetu.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Nikako mi ne uspeva da diplomatski odglumim odsutnost u prilikama kad se oko mene razgalame glupost, neznanje i prostakluk svake vrste.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Pošto nemam nikakve imovine (ni vikendicu, ni stan) sem sobnog bicikla sa meračem virtuelne brzine, mogu samo da pomenem porodičnu biblioteku i zbirku najvažnijih snimaka yeza, klasične muzike i Trećeg sveta, u kojem postoje takvi čarobnjaci kao što su Ali Farka Ture, Arvo Pert, tibetanski pevači...

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Pogrešnih odluka je bilo sijaset, ali dramatičnih ne mogu da se setim, ako u njih ne ubrojim neke ponude da radim u inostranstvu, koje bih i danas odbio.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Šta će mi skrivene slabosti, kad imam dovoljno javnih (brzina odlučivanja i sudova, apriorno poverenje u ljude za koje mi stižu dobronamerna upozorenja da su podlaci, beg od prevelikih obaveza, sklonost ka lenčarenju).

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Rekao bih mu: ličim na tebe i slušaj moj glas.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Odmah bih dao ostavku i smanjio količinu nevolja koje vlast u Srbiji nanosi stanovnicima iz sata u sat.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Valjda neko pribraniji i čestitiji od ovih današnjih satrapa, jer ako boljih ne bude neće biti ni Srbije.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Ne poznajem postupke identifikacije, ali neprekidno učim od mislilaca kao što su Montenj, Rable, Svift, Beket.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Pomenuću samo nekoliko: Lešek Kolakovski, Isaija Berlin, T. S. Eliot, Bohumil Hrabal.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Posle nebrojenih usrećiteljskih projekata u rasponu od Platonove “Države” do Marksove “diktature proletarijata”, nalazim da je vreme da se civilizacija odmori od utopija, pogotovu u ovom istorijskom trenutku kad širitelji demokratije nastupaju uz pomoć armijskih ešelona i napalm bombi.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Ni za jednog. Moja biblioteka je krcata sjajnim reprodukcijama, a originale prepuštam tajkunskoj eliti sa Dedinja.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Tarzan, Rajko Mitić, Yon Vejn, Mandrak, Fantomas...

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Svi moji skromni snovi su već ostvareni, a za neke veće više nemam volje ni ludosti.

Kako biste voleli da umrete?

- Bez nepotrebnih patnji, u snu.

Gde želite biti sahranjeni?

- Bez sahrane, baš onako kako uči Sveto pismo: prah prahu.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Pošto neće biti groba, neće biti ni govora.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Neće biti govora, ostalo je hamletovsko ćutanje