Novi strateški trougao

Poseta predsednika Putina NJu Delhiju obeležila je snažan uspon odnosa između Rusije i Indije, a izrazila i konvergentne interese dve zemlje za jaču saradnju s Kinom. Na pomolu je oblikovanje novog strateškog trougla koji menja ravnotežu snaga i jača stabilnost u Aziji, a istovremeno, jasnije nego ikada od kraja hladnog rata, utiče na usmerenje sveta ka multipolarnosti.

Ideja o ovakvom vidu multipolarnosti potekla je od bivšeg ruskog premijera Jevgenija Primakova još 1998. Bila je možda vizionarska, ali i prerana: izranavljena u tranziciji, Rusija nije imala snagu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, Kina i Indija još nisu zajedno, po brzom rastu i dinamici, bile postale uzor svetu u razvoju, kinesko-indijski odnosi su bili daleko od normalnih, a SAD još nisu bile vojno prisutne u centralnoj Aziji, u blizini kaspijskih izvora nafte.

Sada su predsednik Putin i premijer Sing najavili ne samo da će njihove dve zemlje ojačati bilateralnu saradnju, nego i da će tešnje sarađivati s Kinom na međunarodnom planu. U saopštenju se kaže: “Trostrana saradnja pogoduje razvoju ekonomskih odnosa, učvršćuje međunarodnu saglasnost o pitanjima koja donose novi izazovi i nove opasnosti i pomaže jačanju mira i stabilnosti u Aziji i u svetu.” A kako je Putin obećao da će Rusija podržati ulazak Indije u Savet bezbednosti UN, što se misli da će učiniti i Kina, trostrana saradnja nesumnjivo prelazi azijske okvire i dobija globalna obeležja.

Putin je, po svemu sudeći, promoter ove trojne saradnje. On se, kao domaćin samita Grupe 8, koju čine najmoćnije industrijske zemlje, založio da se lideri Kine i Indije, predsednik Hu Đintao i premijer Manmohan Sing, u svojstvu posmatrača pridruže prošlog leta u Petrogradu skupu eminentnih svetskih državnika. Potom je inicirao prvi trojni susret lidera iz novog strateškog trougla. Tada je rekao da će taj samit produbiti uzajamno poverenje i podstaći i regionalnu i globalnu ekonomsku saradnju. Teško je i zamisliti, istakao je on tada, da će problemi međunarodnih finansija i energije moći ubuduće da budu uspešno rešavani bez ove tri zemlje.

Komentatori u sve tri zemlje su već tada istakli da saradnja unutar trougla Rusija-Kina-Indija nije usmerena ni protiv koga. Tri zemlje ne čine ni savez koji bi se konfrontirao sa Amerikom. One imaju sličan međunarodni status, sličnu specifičnu težinu u međunarodnim odnosima i slična gledanja na potrebu za multipolarnim svetom. Iako su veoma velike, sve tri su, u relativnoj geografskoj blizini, upućene jedna na drugu. Sve tri imaju živ razvoj i uzajamno komplementarne privrede.

Nakon podsticaja koji su novom strateškom trouglu došli iz Delhija u toku Putinove posete, očekuje se da bi novi trojni samit mogao da se održi već idućeg meseca. U prilog tome idu i značajna ostvarenja svake od zemalja u saradnji sa drugim dvema.

Rusija i Kina, čija je ekonomska saradnja bila zastala, sada su najavile trgovinski bum. Najpre, Indija je najveći kupac ruskog oružja: sklopljeni su novi ugovori u vrednosti od preko 10 milijardi dolara o isporuci tri stotine ruskih tenkova i više od sto borbenih aviona. Potom, Rusija je u Indiji otkrila novo tržište za prodaju svoje civilne nuklearne tehnologije. Dva nuklearna reaktora već grade u Indiji ruski inženjeri, a dogovorena je izgradnja još četiri. Indija, s druge strane, svoju najveću investiciju u nekoj stranoj zemlji, u iznosu od preko jedne milijarde dolara, namenila je nalazištima nafte i gasa u Sibiru.

Rusija i Kina, po oceni predsednika Putina, nikad u istoriji nisu imale bolje odnose nego sada. “Naše odnose ne diktira oportunizam, nego politička ravnoteža u svetu i globalni trendovi razvoja – dodaje on. “A ti trendovi su takvi da će, po mom mišljenju, održavanje visokog nivoa i kvaliteta odnosa biti imperativ još dugo vremena. Mi imamo zajedničke političke i zajedničke ekonomske interese.”

Najdužu granicu u Aziji, između Rusije i Kine, više ni sa jedne strane ne čuva vojska, nego samo policija. Teritorijalni sporovi su rešeni, a malogranični promet je živ. Vrednost rusko-kineske trgovine sada iznosi gotovo 30 milijardi dolara. Procene su da do 2010. može da poraste i do 80 milijardi. Kina će u nalazišta energenata u Rusiji uložiti 12 milijardi dolara.

Kina i Indija, dve najmnogoljudnije zemlje, jesu i partneri i rivali. Još nisu rešile stare teritorijalne sporove, pa zbog toga nemaju potpuno normalizovane odnose, ali već imaju robnu razmenu od 20 milijardi dolara, sa izgledima da je do 2010. udvostruče.

Očigledno je, kako je primetio jedan britanski komentator, da interakcija dva trenda – azijske renesanse i jagme za energente – daje svoj dodatni doprinos oblikovanju novog multipolarnog sveta koji postojeće međunarodne institucije možda još ne uspevaju da slede.