Tesla, neuroza i zlatni presek

Prof. Vladimir Konečni, eksperimentalni psiholog, iznosi hipotezu bdquo;da je Tesla patio od opsesivno-kompulzivne neuroze, što mu je navodno dozvolilo i bdquo;intelektualno funkcionisanje na najvišem nivou. To može da stoji kao hipoteza, ali je ona manje verovatna od one koju sam ja izneo u članku-eseju u NIN-u (bdquo;Teslino trojstvo, NIN br. 2900) da je Teslino intelektualno funkcionisanje na najvišem nivou bilo uzrokovano Teslinim saglasjem sa bdquo;bilom prirode koje pulsira po zakonu zlatnog preseka. Možda bi se hipoteza o bdquo;neurotičnom Tesli i mogla prihvatiti ako bi se posmatrala kao izdvojena pojava, ali ako se posmatra sa aspekta celokupnog Teslinog životnog i stvaralačkog opusa onda hipoteza prof. Konečnog, po meni, ne može da opstane.

Može biti da sam u tekstu ponegde i pogrešio govoreći o Tesli i stanju civilizacije, ali ono u čemu zasigurno nisam, odnosi se na bdquo;zlatni presek. Ono, pak, što je prof. Konečni izneo u tekstu o zlatnom preseku jeste samo potvrda njegovog nedovoljnog poznavanja matematike, bdquo;zlatnog preseka i važenja zakona zlatnog preseka u biologiji i prirodi. Prof. Konečni, a i čitaoci NIN-a, mogu sami da utvrde da se u naučnoj i stručnoj literaturi vrednosti za zlatni presek označavaju sa F=1.61803..... i f = 0,61803...... (pri čemu je F = 1/f, a ne bdquo;f i f, kako prof. Konečni navodi u svom pismu.

Tvrdnja prof. Konečnog bdquo;da se u trouglu u kome su katete f2 i f2 hipotenuza približava vrednosti 3, netačna je po više osnova. Vrednost katete nije f2 već može biti samo f, a vrednost hipotenuze se ne bdquo;približava vrednosti 3, kako navodi prof. Konečni, već je, kako sam ja napisao, tačno koren iz 3, a njen kvadrat je 3. Dakle, hipotenuza ima vrednost bdquo;kvadratnog korena iz tri, a ne bdquo;tri, i pogotovo ne da se bdquo;približava vrednosti tri.

Scaron;to se tiče naših autora i njihovog doprinosa saznanjima da su DNK-a i sunčev sistem determinisani zlatnim presekom to se prof. Konečni i čitaoci NIN-a mogu najlakše informisati tako što će imena apostrofiranih naših autora i ključne reči bdquo;zlatni presek, odnosno golden mean, ukucati u odgovarajuće polje relevantnog pretraživača baza podataka na Internetu. Prof. Konečni ovo naziva bdquo;navodnim otkrićima, što ima ne samo prizvuk sumnje u naučnu vrednost, već vuče i na konotaciju osporavanja da istraživači iz Beograda mogu nešto valjano da otkriju u nauci. Na žalost njegovog skepticizma, a na sreću nauke, i svih onih koji znaju da se raduju tuđem uspehu, ovi naši autori su stvarno došli do značajnih naučnih otkrića, i to su činjenice.

Može biti da grešim, ali imam utisak, na osnovu toga kako je tekst napisao, da prof. Konečni ne ume čak ni da dobro formuliše ono što hoće da kaže, kao na primer u rečenici bdquo;Tesli je, naravno (...) taj broj bio poznat, ali ne znam da li ga je ikad pominjao, pogotovu u nekakvom iskonskom, suštinskom ili mističnom smislu. Kako se može tvrditi da je Tesli bdquo;taj broj bio poznat, a odmah potom (u istoj rečenici) reći ndash; bdquo;ne znam da li ga je ikad pominjao!? Čitalac može i sacirc;m da zaključi da sa logikom iskazivanja misli prof. Konečnog nešto nije u redu. Sve u svemu, kada je u pitanju matematika, teorija sistema i bdquo;zlatni presek, u tekstu prof. Konečnog očituju se veliki propusti

Nažalost, stiče se još i utisak (na osnovu njegovog teksta, objavljenog u NIN-u) da prof. Konečni, piše o bdquo;zlatnom preseku tako kao da je jedino on taj bogomdani stručnjak, pozvan da prosuđuje i presuđuje šta je tačno, a šta ne, odnosno gde zakon zlatnog preseka važi a gde ne važi (čitaocima koji žele da se više informišu o naučnim osnovama zlatnog preseka preporučujem sajtove ili njnjnj.scirus.com, a onima koji žele opšte informacije o zlatnom preseku sajt njnjnj.goldenmuseum.com. A zapravo je sasvim suprotno. Navedene netačnosti koje je prof. Konečni izneo u svom članku-pismu su dovoljne, pa je svaki dalji komentar i rasprava o njegovoj kompetentnosti, kada je u pitanju bdquo;zlatni presek, izlišan.

Prof. Đuro Koruga