Srpski vitez francuske kulture

Rene Donedije de Vabr, ministar kulture Francuske, dodelio je našem režiseru Emiru Kusturici Orden Viteza reda lepih umetnosti i književnosti, najviše francusko priznanje za doprinos u kulturi. Uručujući orden Kusturici na svečanosti u Parizu, ministar De Vabr je izrazio divljenje prema srpskom režiseru koji je “velikan, umetnik koji u sebi nosi sve ono što Evropa zastupa. Kusturica je umetnik osobite snage, genijalnosti i mašte.”

Pre Kusturice ovo francusko priznanje dobili su slikar Vladimir Veličković, Mira Trailović kao direktor Bitefa i filolog Radoslav Josimović.

“Polako iz života, korak po korak, ulazim u enciklopediju”, za NIN govori Emir Kusturica. “Ovo priznanje je za mene Trijumfalna kapija, vrata kroz koja prolazi usamljeni umetnik čija veličina nije bitna.”

Otkud odluka da primite orden u Francuskoj, a ne u Srbiji?

- Često kažem da kada ne bih iskomplikovao, onda to ne bi bilo kako valja. Sve odluke u životu donosim na osnovu emocionalne inteligencije: francuska nagrada treba da bude dodeljena u Francuskoj. Ko bi pomislio da takva odluka, da u Francuskoj primim francuski orden, može da izazove ovakvu čehovljevsku dramu? Da zaboravim orden koji sam primio, i uspem da se vratim po njega zato što avion kasni.

Rekli ste da se vaš rad više ceni na Zapadu nego u Srbiji. Čime to objašnjavate?

- Nisam time mislio na narod Srbije. To se odnosi na srpsku kvazielitu, predstavnike takozvanih nevladinih organizacija koje u velikoj meri kreiraju javno mnjenje. Ja sam, po njima, politički nekorektan jer spadam u red konzervativnih, nepodobnih ljudi. Ono što su nekad bili mladi samoupravljači u Titovo vreme, oni predstavljaju u ovom društvu sada. Oni su bofl roba samoupravnog socijalizma. A ako malo zavirite u njihove biografije, videćete da su oni stariji učestvovali u otpuštanju sa fakulteta, dok oni mlađi predstavnici kvazielite, pošto su dva, tri puta zakoračili u svet, saltom su, da se izrazim gimnastičkim jezikom, uvezli neku imaginarnu sliku Zapada.

A na Zapadu već dugi niz godina traje ozbiljna tržišna utakmica, i tržište je veoma uhodani sistem. Moje kolege iz inostranstva, meni slične i ja, umetnošću se borimo protiv smeća.

Čime objašnjavate toliku naklonjenost Francuza prema vašoj umetnosti?

- Francuzi neguju posebnost kultura zbog svog položaja u svetu. Korporativni kapitalizam sve više jede manje narode pa je francuska ideja o opstanku kulturne različitosti, kojoj sam ja veoma sklon, veoma važna za sve one koji veruju u to. Francuska kultura bila je spasonosna forma za umetnika u teškim vremenima.