Ko hoće Abu Abasa

Četvorica teško naoružanih palestinskih terorista, sedmog oktobra 1985. godine oteli su italijanski turistički brod “Akile Lauro”, koji je prevozio 400 putnika i članova posade iz Egipta. Teroristi su tražili da Izrael oslobodi 50 zatvorenih Palestinaca. Tom prilikom ubili su 69-godišnjeg Amerikanca Leona Klinghofera i bacili ga u more zajedno sa njegovom invalidskom stolicom.

Izrael nije hteo da oslobodi zatvorene Palestince i posle dvodnevne drame teroristi su se predali - u zamenu za svoje živote. U slobodu je trebalo da ih odvede egipatski avion, ali su ga presreli američki lovci i primorali da se spusti na Siciliju. Amerikanci su poslali specijalne jedinice, ali teroristi su se radije predali Italijanima.

Otmičari su bili članovi Palestinskog oslobodilačkog fronta, a verovalo se da je mozak operacije Abu Abas.

Akile Lauro Izgradnja velikog prekookeanskog putničkog broda počela je 1938. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog rata, u brodogradilištu u Roterdamu. Brod je završen i porinut tek 1947. godine pod imenom Viljem Rojs. Služio je za prekookeansku plovidbu i krstario od Holandije do Australije i Amerike. Godine 1964. prodat je firmi “Akile Lauro” iz Napulja gde je i prekršten. Od tada su ga pratile brojne nesreće. Godinu dana kasnije izbio je požar na brodu u luci Palermo. Opet je gorio 1972. godine. Tri godine kasnije sudario se sa jednim manjim brodom, a 1981. opet se pojavila vatra. Oktobra 1985. zauzeli su ga arapski teroristi. Izgoreo je decembra 1995.

Godinama posle toga, Abu Abas bio je jedan od najtraženijih terorista u svetu, ali je polako tonuo u zaborav jer nije preduzimao nikakve akcije, a pod pritiskom Jasera Arafata povukao se iz Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Kada su Amerikanci u aprilu ušli u Irak jedan od “trofeja” bio im je i Abas.

Posle višemesečnog ispitivanja Amerikanci su shvatili da im Abas ne treba, da njima ništa nije skrivio i da bi samo mogli sebi da navuku bedu na vrat ako bi ga zadržali. Ponudili su ga Italijanima gde je 1986. godine osuđen, u odsustvu, na doživotnu robiju. Međutim, Italijani se prave da ništa nisu čuli i do sada nisu preduzeli nikakav korak za njegovo izručivanje. Niti to planiraju. Neće ga ni drugi ni kao zatvorenika ni kao gosta.

Sad Amerikanci ne znaju šta će sa njim.

Naime, kad je delo počinjeno, 1985. godine nisu bili doneseni antiteroristički zakoni koji sada važe. Ubistvo putnika, pri čemu Abas nije bio ni prisutan odigralo se davno, a Abas se izvinio njegovoj porodici u ime Palestinaca i porekao bilo kakvu ulogu u tome odmah posle otmice.

Američka štampa prenosi da je Abu Abas prilikom ispitivanja bio veoma “prijatan i šarmantan”, ali da nije mogao dati nikakve tajne podatke.

Za Italijane koji su, prilikom njegovog hapšenja u aprilu izjavili da će tražiti njegovu ekstradiciju, on predstavlja opasnost, ukoliko bude vraćen u Italiju.

Doktor terorizma Mahmud Abas, poznat i kao Mahmud Mazen, rođen je 1935. godine u Safadu. Izbegao je 1948. godine u Siriju gde je radio kao učitelj. Završio je fakultet u Damasku i doktorirao istoriju u Moskvi, na temu kontakti između cionista i nacista. Jedan je od osnivača Fataha. Bio je član Palestinskog nacionalnog saveta i izvršnog komiteta PLO gde je rukovodio odeljenjem za međunarodne odnose. Zamenio je posle pogibije Abu DŽihada, na mestu predsednika Okupiranih teritorija i postao zamenik Jasera Arafata. Smatrali su ga vodećom ličnošću u potrazi za mirnim rešenjem arapsko-izraelskog sukoba. Marta 2003. naimenovan je za prvog premijera Palestinskih vlasti. Mesec dana kasnije uhapšen je, po staroj optužnici. Smatrali su ga za jednog od najumerenijih palestinskih lidera.

Naime, kada su uhapšeni teroristi sa broda “Akile Lauro” Italijani su imali u rukama i Abu Abasa. Ali su ga oslobodili, što je veoma razljutilo Amerikance. Pod pritiskom Reganove administracije osuđen je u odsustvu, ali je u međuvremenu Abas otišao - u Jugoslaviju, koja je sedamdesetih godina bila sigurno sklonište i tranziciono mesto za mnoge teroriste, a još od šezdesetih utočište za mnoge Palestince.

Interesantno je, takođe, da je Abas posle izvinjenja porodici nastradalog putnika, koje je ova odbila, izjavio u jednom intervjuu da su Palestinci na brodu, bili “isprovocirani” i da su zato to uradili. Leon Klinghofer je jevrejskog porekla, a teroristi teško da mogu sebi dozvoliti da budu isprovocirani.

Niz nejasnih i neobjašnjenih okolnosti još uvek je dobro čuvana tajna. Možda i duboko zakopana bez želje ijedne strane da bude otkrivena.

Činjenica je da je Abas u američkom zatvoru, da ga niko ne tuži, i da niko ne želi da ga pusti. Tako će najverovatnije tamo i da ostane dok se na njega, opet, ne zaboravi.