19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Basov Tika, kafanski anonimni mislilac, baci nas na umovanje zdravog razuma. Orijentalna duša proradila. Posle silnog evropskog utrkivanja delegata anonimne baze bez pedigrea, više nismo sigurni ni gde smo geografski. Nikako da zaboravimo da nam je pola jezika otomansko, a o folkloru i da ne govorimo. Do juče su nam “crveni fesovi nano” i Vuk i Karađorđe i Miloš bili evropski ljudi. Eno Kuste, što napravi “čudo ispod Šargana”, postade slavan u filmskom magnatu sa reprezentativnim prikazom naše političke pozadine. Eno Srbin Nemanja vitez Francuske, ne ide to. Base brate, izdao si “Zemlju” a i nisi jedini, mnogi su je izdali a da to i nisu znali. Mora biti među nama dežurni izdajnik. Nekako smo veoma brzo bili nebeski narod, pa prizemni i evo sada podzemni narod. Pored svih promašaja teško je zaboraviti štuckore što u tvojoj Krajini braniše princa Eugena savojskog od sultana pod Bečom i poslednju sudbinu Krajišnika. Proročanstvo Tarabića poslalo nam je platformu, date su nam smernice i određena sudbina. Svi vladari poklonili su se kremanskom proročanstvu. Sklanjaju se Srbi u “krstate gore”- dolaze žuti, na Tari niče stotine vikendica. Selimo se u “krstate gore” (zato smo seljaci) i tražimo šljivu pod koju ćemo svi da stanemo. Doživećemo sudbinu Hazara i Bogomila. I to će se legalizovati.
Stalno se vraćamo nazad. Zato, kad nam je najteže okrećemo se Istoku, možda nam je to jedini izlaz.
Radenko Kojadinović,
profesor
Bajina Bašta
