Stezanje obruča

Trećina nastavnog kadra Pravnog fakulteta u Kragujevcu je pritvorena čime je ozbiljno ugrožen sam rad ove ustanove. Ali, izgleda, da ni tu nije kraj. Zbog mita i korupcije lisice na rukama je prvo dobilo devet profesora, uključujući dekana i prodekana. Sledećih dana sukcesivno je uhapšeno još nekoliko, da bi se ukupan broj, što profesora, što njihovih pomagača i saučesnika popeo, do sada, na 18, s tim da se za neke, poput Emilije Stanković, bivše pomoćnice ministra prosvete, donose rešenja o proširenju istrage.

Trebalo je da svi oni budu uhapšeni, pa da javnost upre prstom i u njihove skupe statusne simbole koji bi pre išli uz neke mafijaške bosove nego uz univerzitetske profesore. Luksuzni automobili, ergele konja i desetine hiljada evra u kešu primeri su da je korupcija u Srbiji našla posebno plodno tle. Valjda zato što je Srbija jedna od retkih zemalja gde je neumesno pitati za poreklo nečijeg novca, ma koliko ovi simboli ukazivali na njegovo nelegalno poreklo.

Posledice slučaja “Indeks” iz Kragujevca su pogubne ne samo po domaću akademsku javnost već i po ugled našeg visokog obrazovanja u svetu. Grčko ministarstvo prosvete obustavilo je svako priznavanje diploma dobijenih u Srbiji, a naše resorno ministarstvo Grcima odmah uputilo potvrdu da se slučaj korupcije ispituje samo na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i da je apsurdno da zbog toga sve diplome u Srbiji budu sumnjive.

Tako se naše Ministarstvo našlo između dve vatre – stranaca koji sa podozrenjem gledaju na naše diplome i domaće javnosti koja ga optužuje za nedovoljnu borbu protiv korupcije. Svi zaboravljaju da ministarstvo nije istražni organ, naročito kada se radi o težim krivičnim delima. Wegovo delovanje ne može da izlazi iz okvira zakona a to je samo upravni nadzor, uglavnom vezan za formalno administrativne poslove a provere na usklađenost donetih akata. Tek ukoliko se prilikom vršenja ovog nadzora ili dobijene predstavke utvrdi da ima elemenata krivičnog dela, predstavka se prosleđuje Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalju nadležnost. Takođe, ukoliko se utvrdi nenadležnost Ministarstva prosvete i sporta po određenim pitanjima, predmet se ustupa nadležnom državnom ili sudskom organu na postupanje.

Konfuziju dodatno povećavaju nepotvrđene najave u medijima da su pod istragom još neki fakulteti u Srbiji. Spekulacije idu od podatka da se radi o medicinskim fakultetima u Kragujevcu i Beogradu, beogradskom Ekonomskom, Pravnom i Šumarskom fakultetu, kao i Tehničkom fakultetu u Boru i svim odeljenjima Univerziteta iz Prištine. S druge strane, isključuju se beogradski fakulteti a pod “lupom” su samo oni iz unutrašnjosti. Naravno, to nije potvrda ni da je korupcija na njima dokazana ni da nije. Biće da je to više oslanjanje na javna uverenja o raširenosti ove pojave i tvrdnje studenata da je javna tajna koliko košta koji ispit i preko koga se to sređuje.

U stvari, radi se o svojevrsnom mamcu da se policija i tužilaštvo isprovociraju i otkriju svoje dalje namere, što oni sigurno neće učiniti. Na taj način bi sigurno ugrozili predmete na kojim eventualno rade i nedvosmisleno upozorili potencijalne krivce da se umire i uklone moguće dokaze. Nisu to radili ni kada su obrađivali stečajnu i drumsku mafiju, korupciju na carini, lažne invalidske penzije, vozačke dozvole... U ovakvim slučajevima veoma je bitno da informacije ne procure pre vremena, što nije baš lak zadatak jer ih imaju i policija i tužilaštvo i istražne sudije. To je samo dokaz da policija kod nas ima i znanja i snage da se uhvati u koštac sa mitom i korupcijom, ma koliko ta dela bila od najtežih za otkrivanje.

U Kragujevcu se otišlo zaista predaleko, formiran je veliki lanac učesnika čime se povećala i verovatnoća da će čitava stvar postati vidljiva pa samim tim i otkrivena. Stoga je nejasno zašto je istraga poverena pravosudnim organima u Smederevu a ne Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, jer u kragujevačkoj aferi sve ukazuje na određen sistem i podelu rada. Očigledno se radi o grupi koja se organizovala tako da je svako imao svoje učešće u tom poslu. Tim pre, što je grupa heterogena. Radi se o različitom profilu ljudi – pomoćnik ministra (Emilija Stanković), bivši sudija Ustavnog suda (Srđan Đorđević), član Gradskog veća skupštine Kragujevca (Dragan Bataveljić), a svima im je zajedničko da su profesori na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Ima indicija da su se kragujevački profesori trampili sa nekim kolegama sa drugih univerziteta, po sistemu: “Neka moj sin ili ćerka prođu kod tebe, a ja ću nekog tvog obezbediti u Kragujevcu. Ta tvrdnja se dovodi u vezu sa pronađenim indeksima i upisnicama sa, recimo, Banjalučkog univerziteta.

Među uhapšenim profesorima bilo je čak i članova Komisije za pravosudne ispite, koji su odlučivali o novim sudijama. Ministar pravde Zoran Stojković već se oglasio da su to bili profesori Predrag Stojanović, Milena Petrović i Srđan Đorđević, koje je smenio čim je došao na funkciju ministra. Kragujevačka čaršija već spekuliše da će ova afera pokrenuti i pitanje sedišta Apelacionog suda u Kragujevcu. Javna je tajna da čačanski lobi ulaže sve napore da sedište tog Apelacionog suda (jednog od četiri u Srbiji) ne bude u Kragujevcu, već u Čačku. U stvari, pitanje se postavlja ko će u njemu da sudi, s obzirom na to da je kadar potekao uglavnom sa kragujevačkog Pravnog. Ceo “slučaj” je do te mere ispolitizovan da nije isključeno da iz “formalnih razloga” Apelacioni sud ne počne sa radom, kako je to i planirano, početkom jula ove godine.

Sa kragujevačkom aferom u vezu se dovodi i veliko neznanje i korupcija u sudovima. Tim pre što je u pitanju Pravni fakultet koji školuje kadrove za sve državne strukture.

Oni su otkriveni a policija, izgleda, temeljno odradila svoj posao, ma koliko neki i javno to negirali, naročito advokati koji već zastupaju osumnjičene, poput Vladana Batića koji pokušava da u slučaj ubaci političku konotaciju. Mediji su već imali priliku da se uvere u dokaze koji su prikupljeni pomoću prikrivenog islednika i elektronskih mera koje su tom prilikom korišćene. Naravno, uz ovo ide i pitanje zašto do sada nije bilo uspešnijih akcija, odnosno tvrdnje da je policija i do sada mogla da bude delotvornija samo da je htela.

Biće da je uspehu vrata otvorio Zakonik o krivičnom postupku i njegove izmene iz 2002. godine, po kojima su primenjene mere u Kragujevcu dokazne radnje dopuštene u slučajevima organizovanog kriminala. Štaviše, od prvog jula ove godine moći će da se primenjuju i u pojedinačnim slučajevima korupcije – jedan na jedan. To su mere prikrivenog islednika, tajnog nadzora, simulovanja pravnih poslova, sve do zaštićenog svedoka, odnosno svedoka saradnika. Tada će policiji i tužiocima biti omogućeno da razotkriju daleko veći broj slučajeva korupcije nego do sada.

Posle ovih hapšenja MUP Srbije započeo je detaljne provere svih onih za koje postoji imalo sumnje da su na nelegalan način završili Pravni fakultet u Kragujevcu. Lista sumnjivih je podugačka, od nekoliko poznatih biznismena, preko nekih činovnika Vlade Srbije, sve do visokih oficira policije.

Očigledno da je korupcija kod nas endemska bolest koja je zahvatila sve sektore društva. Ali, istovremeno se pokazuje i rešenost da joj se stane na put. Pored policije tu je i Strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Policija svoj deo radi, još da to učine i ostali.