Kosovska uvertira

Predlog da se na Kosovo uputi misija Saveta bezbednosti koja bi utvrdila dokle se stiglo sa ispunjavanjem standarda načelno su podržale sve članice uključujući i SAD, ali su albanski saveznici naglasili da misija ne znači odlaganje, niti nove pregovore Ni na sam dan održavanja sednice Saveta bezbednosti još uvek nije bilo jasno kome će sve biti pružena prilika da govori o Kosovu. U NJujorku su se našli i premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, obojica da bi se zvanično obratili najvišem telu UN. Beograd je uložio protestnu notu, pozivajući se na rezoluciju 1244 i Privremeni ustavni okvir prema kojima Kosovo predstavlja šef UNMIK-a, a ne predsednik privremenih kosovskih institucija. Iako SB, po pravilu 39, može da pozove na sednicu bilo koga za koga smatra da bi bio od koristi za predmet rasprave, što je moglo da omogući da Sejdiju ipak dobije reč, to se nije dogodilo. Uprkos snažnoj podršci koju su albanskom predstavniku pružile SAD i Britanija, sa ostalim članicama nije postignut dogovor da se za govornicom nađe i kosovski predsednik. Za to je bilo potrebno devet glasova, ali se već u diskusiji videlo da ih nema dovoljno (osam članica je pokazalo dobru volju za tu opciju) tako da se nije išlo na glasanje. U NJujork je zato iznenada doputovao Joakim Riker, šef UNMIK-a, kao surogat Sejdijua ne bi li se uspostavila ravnoteža i bili predstavljeni i stavovi albanske strane, za šta se Riker već preporučio svojim nedavnim izlaganjem na Ist riveru. Konačno, Savetu su se obratili Marti Ahtisari, Joakim Riker i Vojislav Koštunica. Premijer Srbije prethodno se sastao sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom, kao i sa predstavnicima Rusije i Kine. Kineski diplomata Vang Guanđa, kao i Vitalij Čurkin, podržao je ideju o nastavku pregovora i pronalaženju rešenja prihvatljivog za obe strane. Sa sednice je Vojislav Koštunica izašao sa dosta optimizma predviđajući da će Ahtisarijev plan imati velike teškoće da prođe na SB. U svom izlaganju rekao je: “Savet bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju postavi pitanje na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se Srbiji, članici UN, na taj način oduzme značajan deo njene teritorije Pošto specijalni izaslanik do sada nije rekao o tome ni jednu jedinu reč, krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga.” Koštunica je izneo i stav Srbije da Kosovo treba da dobije suštinsku autonomiju, čime bi Albanci mogli da ostvaruju svoje interese, a Srbija da zadrži suverenitet i teritorijalni integritet. U toj opciji za Srbiju bi bilo “potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije”. Inicijativu Rusije da SB pošalje na Kosovo misiju koja bi utvrdila ispunjavanje standarda i poštovanje rezolucije 1244, Beograd podržava (što je naveo i premijer u svom obraćanju, podsećajući da bi misija SB na prvom mestu mogla sama da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo na Kosovo) i u tome nije ostao usamljen. U danu kada se održava sednica, ova tema bila je dosta spominjana u diplomatskim krugovima, kako tvrdi NIN-ov izvor na Ist riveru, po svemu sudeći u naredne dve nedelje biće organizovana jedna takva misija, ali se još ne zna ko će je tačno sačinjavati. Isti izvor navodi da je u nedavnom telefonskom razgovoru sa Bušom, Putin takođe govorio o mogućnosti slanja misije koja bi se uverila u stvarno stanje na terenu. Ovaj predlog načelno su podržale sve članice uključujući i SAD, ali su albanski saveznici naglasili da misija ne znači odlaganje, niti nove pregovore. U međuvremenu Fatmir Sejdiju imao je priliku da se sretne sa predstavnicima članica SB na neformalnom sastanku, upriličenom u pauzi, posle dela sednice na kojoj je govorio premijer Srbije, po takozvanoj Aria formuli. Ovakvi, neformalni sastanci, počeli su da se održavaju 1992. godine kada je u NJujork došao jedan muslimanski sveštenik iz Bosne želeći da se sretne pojedinačno sa predstavnicima SB, ali ga je primio samo Dijego Aria, venecuelanski diplomata, koji je, smatrajući da i ostali treba da čuju ono što je njemu rekao bošnjački predstavnik, organizovao neformalni sastanak. Od tada je ovo postao regularan način na koji je moguće sastati se sa članicama SB, bez poštovanja uobičajene procedure po kojoj na sastancima SB mogu da govore samo delegacije, visoki državni predstavnici zemalja članica SB i UN zvaničnici. Dijego Aria u međuvremenu se, februara 2004. godine, našao i na klupi za svedoke optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića (predvodio je misiju u Srebrenici 1993. godine). U konferencijskoj sali sada je, po formuli koja nosi ime venecuelanskog diplomate, primljen Fatmir Sejdiju. Veći deo njegovog govora pred SB pročitao je Joakim Riker, tako da nije bilo potrebe da ponavlja svoje stavove. Sastanak je trajao dosta kratko, vodio ga je francuski diplomata koji je rekavši da sa rešenjem ne treba žuriti, ipak dodao i da ga ne treba previše odlagati. Do glasanja o nekoj novoj rezoluciji, kako je očekivala albanska strana, nije došlo, ali države koje podržavaju plan Ahtisarija ponavljaju da do rešenja treba doći što pre. Posle Britanije, u maju će Savetom bezbednosti predsedavati SAD, tako da su kalkulacije albanskih lobista usmerene na naredna dva meseca. U tom periodu, možda neće biti rešeno pitanje južne srpske pokrajine, ali će i srpska i međunarodna javnost moći da provere rešenost vodećih zapadnih sila da kosovskim Albancima dodele državu, ali i spremnost Rusije, Kine i nekih drugih zemalja da zaštite nešto što se zove međunarodno pravo.