Transformaciona diplomatija

Sredinom aprila u Vašingtonu je objavljen Zajednički strateški plan Stejt departmenta i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Centralnu ulogu u tom petogodišnjem planu ima transformaciona diplomatija, što je termin koji je državni sekretar Kondoliza Rajs počela intenzivno da koristi početkom drugog mandata predsednika Buša. Prema tom poimanju spoljne politike, svet ne treba prihvatati takvim kakav jeste, već treba nastojati da se on promeni u željenom pravcu, u duhu američkih liberalnih vrednosti koje prerastaju u univerzalne. Diplomati koji službuju u inostranstvu tako postaju aktivni učesnici u demokratskom preobražaju zemalja-domaćina. NIN prenosi najzanimljivije delove tog obimnog dokumenta. Uvodna poruka državnog sekretara Kondolize Rajs: Stejt department i USAID imaju zajednički plemeniti cilj razvoja budućnosti i slobode, bezbednosti i prosperiteta za dobrobit naroda SAD i čitavog sveta. Živimo u vreme velikih izazova i ogromnih mogućnosti. U svojoj drugoj pristupnoj besedi predsednik Buš je naznačio viziju budućnosti koja uliva nadu u mir i bezbednost za sve: “Politika je SAD da teže razvoju demokratskih pokreta i institucija u svakoj naciji i kulturi i da podržavaju taj rast, neprestano imajući na umu konačni cilj – ukidanje tiranije u svetu.” Da bi ostvarila ovu odvažnu viziju, Americi je potrebna podjednako odvažna diplomatija, transformaciona diplomatija koja nastoji da podrži građane-pojedince čvrsto opredeljene za slobodu, kao i da sarađuje sa drugim partnerskim vladama na zvaničnoj međudržavnoj osnovi. Zajednička je misija Stejt departmenta i USAID-a da “usavršavaju slobodu na dobrobit naroda SAD i međunarodne zajednice, pomažući izgradnju i održavanje demokratskijeg, bezbednijeg i prosperitetnijeg sveta, sastavljenog od država kojima se dobro upravlja i koje odgovaraju potrebama svog stanovništva, smanjuju široko rasprostranjeno siromaštvo i ponašaju se odgovorno unutar međunarodnog sistema”. To je vizija duboko ukorenjena u partnerstvu, a ne u paternalizmu – mi ne radimo za druge, već sarađujemo sa njima. U današnjem svetu nije mogućno utvrditi precizne granice između interesa naše bezbednosti, naših razvojnih napora i naših demokratskih ideala. Da bismo se uspešno uhvatili u koštac sa tim izazovom, mi tešnje povezujemo programe Stejt departmenta i USAID-a. Preraspoređujemo kadrovski potencijal angažujući ga u novim oblastima kako bi se tu borio sa izazovima sa kojima smo suočeni i ojačali smo organizaciju upravljanja za pomoć koju pružamo inostranstvu. Više no ikad ranije naše organizacije danas rade rame uz rame jedna sa drugom i sa drugim partnerima američke vlade radi unapređenja ostvarenja naših spoljnopolitičkih ciljeva. Naši diplomati, državni činovnici i strani državljani koji rade za našu diplomatsku službu ponosno i časno u zemlji i inostranstvu obavljaju te dvojne zadatke, službujući u 260 diplomatskih i konzularnih misija u 163 zemlje. Wihovo izvanredno umeće, iskustvo, raznovrsnost i posvećenost najvrednije su što poseduju naše organizacije. Dok širom sveta i dalje radimo na unapređenju i odbrani slobode, mi ne gubimo iz vida mnogobrojne izazove sa kojima se suočavaju liberalne demokratije. Nastavićemo da se i dalje bavimo globalnim izazovima – od zaustavljanja širenja oružja za masovno uništenje, preko borbe protiv terorizma, do suzbijanja bolesti i ekološke degradacije. Moramo ukazati na svu nemoralnost i ispraznost ideologije mržnje koja podstiče divlji ekstremizam i moramo, u isto vreme, intenzivirati razvoj, kako bismo se borili protiv siromaštva i kako bismo postavili temelje za ekonomski prosperitet, ljudska prava i demokratiju. U Iraku i Avganistanu suočeni smo sa istorijskim izazovima, ali će Amerika i dalje stajati rame uz rame sa svim onim hrabrim vođima i građanima koji se bore kako bi osigurali da u njihovim zemljama zavladaju demokratija, tolerancija i vladavina prava. Konflikti na Bliskom istoku i drugde u svetu deo su globalne borbe za slobodu i mir; to je borba od koje nećemo odustati. Zajednički strateški plan definiše kurs koji će većem broju pojedinaca omogućiti da se ispune oni zahtevi ljudskog dostojanstva o kojima nema i ne može biti pregovora, za šta je neophodno usredsrediti se na sedam osnovnih strateških ciljeva: (1) uspostavljanje mira i bezbednosti; (2) pravično i demokratsko upravljanje; (3) ulaganje u ljude; (4) unapređenje privrednog rasta i prosperiteta; (5) pružanje humanitarne pomoći; (6) unapređenje međunarodnog razumevanja; i (7) jačanje naših konzularnih mogućnosti i mogućnosti upravljanja. Naša misija je široko postavljena i ambiciozna, ali ćemo nastaviti da težimo ostvarenju ciljeva utvrđenih u ovom zajedničkom strateškom planu, oslanjajući se na najbolje pojedince među raznolikim i darovitim stanovništvom naše zemlje. Tokom predstojećih godina Stejt department i USAID će se još više posvetiti delotvornim programima radi ostvarivanja trajnih rezultata. Baš kao i nacija kojoj služi, američka diplomatija je sila koja se širom sveta bori za slobodu. Posvećeni muškarci i žene zaposleni u Stejt departmentu i USAID-u promovisaće američke vrednosti i interese širom Zemljine kugle pomažući istovremeno ljudima na svim meridijanima da izgrade bolji svet. Osnovne vrednosti: Zajednički strateški plan odražava osnovne vrednosti Stejt departmenta i USAID-a, kojih se moraju pridržavati svi zaposleni: - Lojalnost – posvećenost SAD i narodu SAD; - Karakter – održavanje najviših etičkih standarda i integriteta ličnosti; - Izuzetnost u službi – izvanredna sposobnost za formulisanje sektorske politike i upravljanje programima koja ipak ostavlja prostor za stvaralačko nesaglasje. Sprovođenje utvrđene politike i prakse u upravljanju, nezavisno od ličnih stavova; - Odgovornost – odgovornost za ispunjavanje najviših standarda u pogledu rezultata rada; - Zajedništvo – posvećenost timskom radu, profesionalizam i sposobnost sagledavanja situacije iz ugla klijenta; - Raznovrsnost – opredeljenost da se kao radna snaga angažuju ljudi koji odražavaju svu raznovrsnost Amerike. Evropa i Evroazija: Ovo je region koji se istovremeno sam transformiše i koji pomaže transformaciju drugih delova sveta. Evropski saveznici i institucije (EU, NATO, OEBS) imaju ključnu ulogu u pružanju pomoći evropskim zemljama kao što su Gruzija i Ukrajina da dovrše i konsoliduju svoj demokratski napredak. Podjednako je važno to što su evropski saveznici partneri od kritičnog značaja u podržavanju transformacija na Bliskom istoku, u južnoj i istočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Regionalni prioriteti: Naš je osnovni prioritet da ostvarimo transformacione ciljeve koje su predsednik i državni sekretar postavili za vanevropsko područje. U zapadnoj i centralnoj Evropi oko 75 posto naše aktivnosti usredsređeno je na angažovanje saveznika za podršku američkim prioritetima van Evrope. Na taj način Evropa, uključujući tu NATO, OEBS, OECD i EU, predstavlja platformu globalne transformacione diplomatije. Tako, na primer, naša aktivnost u vezi sa Iranom ne bi bila moguća bez Evrope. Evropski partneri imaju ključni značaj za održavanje naše aktivnosti u Iraku i Avganistanu, budući da u tim zemljama učestvuje 80 posto neameričkih koalicionih snaga. EU i njene zemlje-članice obezbedile su milijarde dolara na ime podrške za obnovu Avganistana i Iraka, dok je NATO proširio svoj rad na nova područja kao što je Darfur. Evropljani su takođe naši veliki partneri u rešavanju problema Izraela-Palestine i šireg regiona Bliskog istoka, Severne Koreje, Somalije, Haitija, Burme, Venecuele i Kolumbije. Transformacioni razvoj u Evropi: Naš drugi prioritet jeste završavanje transformacionog rada na evropskim i evroazijskim “granicama slobode”. Konsolidovanje demokratskih reformi; obezbeđivanje mesta za zemlje Istočne Evrope, Balkana, južnog Kavkaza u evroatlantskoj zajednici; obezbeđivanje evropskog sidra za Tursku; miroljubivo rešavanje postsovjetskih separatističkih konflikata – sve su to poslovi koje tek treba da privedemo kraju. Mada je reč o zemljama koje su učinile iskorak ka demokratiji, one su još uvek suočene sa postkomunističkom patologijom, uključujući korupciju, visoku stopu nezaposlenosti i, u nekima od njih, opšti pad na planu zdravstva i obrazovanja. Jačanje snaga bezbednosti i snaga reda (na primer, na Kosovu) kao i pogranične bezbednosti (na primer, u Gruziji) kao i ulaganja u bezbednosnu saradnju (na primer, u Ukrajini), važni su za postavljanje osnova transformacionog razvoja. Energetska reforma i nezavisnost, kao i poslovna reforma i reforma investicione klime, uključujući tu poboljšanje politike konkurentnosti i fiskalne politike i reformu u domenu rada i radnih odnosa, kao i zaštitu prava intelektualne svojine, suštinski su koraci koje bivše socijalističke zemlje moraju preduzeti kako bi privukle direktna strana ulaganja. Obezbeđivanje uspešne tranzicije ka tržišnim privredama sa vitalnim društvenim sistemom podržava demokratski napredak i otvara nova radna mesta, štiti ranjive kategorije stanovništva i pojačava regionalnu integraciju – a sve su to potporni stubovi stabilnog demokratskog društva. Nastojimo da konsolidujemo nove demokratije u Gruziji, Ukrajini i Moldaviji kroz borbu protiv korupcije i pomaganje njihovim privrednim reformama. Budući da su te zemlje raskinule sa sovjetskom prošlošću i približile se evropskim i evroatlantskim institucijama, mi treba da nastavimo da im pružamo podršku, ohrabrenje i tehničke savete. U drugim delovima Evroazije, ljudi se uzdaju u nadu koju su probudile “obojene revolucije” iz perioda 2003-2005. godina, dok je diktatorski režim u Belorusiji suočen sa neviđenim pritiskom kako sa Zapada, tako i iz Rusije. Radi unapređenja reformi i demokratskog razvoja mi pružamo podršku civilnom društvu i nezavisnim medijima i to činimo kako bilateralno, u saradnji sa EU, tako i preko multilateralnih foruma kakav je OEBS. I dalje smo usredsređeni na posao koji još nismo priveli kraju: stabilizaciju Balkana i njegovo pristajanje uz evroatlantske institucije. Pružanje podrške konačnom rešenju za Kosovo podrazumevajući infrastrukturni razvoj, institucionalnu reformu i oslobađanje od dužničkog bremena, kao i dodatnu reformsku i razvojnu pomoć susednim oblastima. Nameravamo da ostanemo veoma ozbiljno angažovani u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Makedoniji, da bismo ublažili efekte prelivanja kosovskog ishoda, i da promovišemo odgovornost za ratne zločince, saradnju sa međunarodnim i domaćim tribunalima, kao i hapšenje svih optuženika. Tranzicione zemlje u Evropi i Evroaziji suočene su sa ozbiljnim pretnjama stabilnosti i razvoju zbog propadajućeg i neefikasnog sistema zdravstvenih, obrazovnih i drugih socijalnih usluga. Ti sektori su često isuviše slabo opremljeni da bi mogli da se uhvate u koštac sa novim izazovima, kakvi su demografski pad, slabo tržište rada, sve više novih infekcija virusom HIV, odnosno sidom, ili epidemija ptičjeg ili pandemijskog gripa. Pored toga, transnacionalne pretnje kao što su organizovani kriminal i krijumčarenje ljudi i droge, koče razvoj tih zemalja, a prenos neobezbeđenog nuklearnog, radiološkog i biološkog materijala kroz te zemlje i njegovo unošenje u te zemlje doprinose nesigurnosti na regionalnom planu. Trajne političke i ekonomske reforme mogu se osnažiti delotvornim investiranjem u ljude, u efikasno pravosuđe i vladavinu prava. Odnosi sa Rusijom: U sve težim okolnostima nastojimo da ostvarimo svoj treći prioritet. Težimo da sarađujemo sa Rusijom kada je reč o pitanjima od zajedničkog interesa, kao što je saradnja u borbi protiv terorizma i protiv širenja nuklearnog naoružanja, ali se sve veća centralizacija vlasti, pritisci na nevladine organizacije i civilno društvo, rastuća uloga vlade u ekonomiji i ograničenja medijskih sloboda ispoljavaju kao izražene i zabrinjavajuće tendencije. Ruska prodaja oružja takvim državama kao što su Iran, Sirija i Venecuela takođe je uzrok velike zabrinutosti u celoj međunarodnoj zajednici. Politika Rusije prema susedima predstavlja još jedan veliki izazov, posebno podrška koju Moskva pruža separatističkim regionima u Gruziji i Moldaviji, politički i ekonomski pritisak koji vrši na Gruziju i monopolističko korišćenje energije radi vršenja pritiska na susedne države i sticanje kontrole nad infrastrukturnom i strateškom imovinom. Regionalnu energetsku bezbednost pojačaće diversifikacija energetskih izvora, povećana transparentnost i poboljšanje energetske efikasnosti. Bez obzira na te izazove, mi takođe imamo i snažan interes za jačanje pozitivnih tendencija gde god to možemo, uključujući tu i pružanje pomoći Rusiji da radi na svome uključivanju u organizacije koje su utemeljene na jasnim pravilima i na svom ukupnom integrisanju u globalnu privredu, kao i pojavu srednje klase koja bi pružala podršku demokratskim institucijama i vladavini prava. Sjedinjene Države žele da Rusija postane otvoreni, demokratski i stabilni geopolitički partner. Možemo pokušati da podstaknemo takav razvoj pomoću širokog spektra ekonomskih, socijalnih, naučnih i političkih veza. Sarađivaćemo sa Rusijom gde god to možemo produktivno da činimo, a i isti mah ćemo nastaviti odlučno da se zalažemo – uz podršku svojih evropskih i drugih saveznika – za vrednosti demokratije, ljudskih prava i sloboda i uzvraćaćemo na negativno rusko ponašanje. Demokratska, odgovorna međunarodna zajednica predstavlja odvažni cilj čijeg se ostvarenja nismo sami latili. Koordinacija sa partnerima koji slično misle i dalje će biti od kritičnog značaja za širenje slobode i konsolidovanje demokratije u Evropi i evroazijskom regionu, kao i u celom svetu. Kao što je predsednik Buš rekao, “sve što nastojimo da ostvarimo u svetu, zahteva da Evropa i Amerika ostanu partneri koji veoma blisko sarađuju”. Bliski istok: Region Bliskog istoka izvorište je opasnih izazova za SAD, ali je to istovremeno i region koji otvara mogućnosti za ostvarivanje američkih ciljeva, pružanje podrške predsednikovoj viziji i ostvarivanje konkretne koristi od impulsa regionalnih reformi i težnji ka demokratskim promenama. Stejt department i USAID tesno sarađuju sa resornim partnerima, regionalnim saveznicima i privatnim sektorom u cilju unapređenja američke spoljne politike i podržavanja transformacione diplomatije. Regionalni prioriteti: Irak: Naš najpreči politički prioritet jeste pružanje pomoći iračkom narodu da izgradi demokratski, stabilan i prosperitetan Irak. U tom cilju nastavićemo da podržavamo sve strane u njihovim nastojanjima da postignu rešenje akutnih pitanja i da osiguraju bezbedno okruženje za naše opšte ciljeve. SAD će i dalje igrati istaknutu ulogu u pomaganju iračkom narodu u privrednoj i političkoj obnovi. Takođe ćemo nastaviti da sarađujemo sa iračkom vojskom i policijom kako bismo osigurali da osposobljene snage bezbednosti budu spremne da preuzmu kontrolu nad celim Irakom. Iran: Iran predstavlja najveću pojedinačnu dugoročnu pretnju regionalnoj stabilnosti i miru. Mi smo i dalje čvrsto opredeljeni da sprečimo Iran da sprovede u delo nuklearni program koji ugrožava njegove susede i čitav svet. Nastavljamo da sarađujemo sa svojim saveznicima u vršenju pritiska na Iran kako bi u potpunosti obustavio program obogaćivanja i prerade nuklearnog goriva i sarađujemo sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i Savetom bezbednosti UN kako bi Iran prestao da podržava ekstremističke grupe širom regiona; takođe sarađujemo sa svima onima u Iranu i van njega koji teže demokratskijoj budućnosti. U narednim godinama predviđamo da će se povećati potrebe za delovanjem elektronskih medija, za razmenom u oblasti kulture i obrazovanja i za izradom programa namenjenih demokratiji u Iranu. Arapsko-izraelski konflikt: Mirno, pregovaračko rešenje arapsko-izraelskog konflikta i dalje je jedan od najprečih prioriteta SAD. U tom cilju nastavićemo da podržavamo zadovoljenje humanitarnih potreba palestinskog naroda, da podstičemo narodnu podršku umerenom i demokratskom palestinskom rukovodstvu koje se zalaže za mir i da ohrabrujemo široku regionalnu podršku miru sa Izraelom. Demokratske i ekonomske reforme: Naše rukovodno načelo u oblasti transformacione diplomatije u regionu jeste stimulisanje i podržavanje reformi u celom tom području. Sarađivaćemo sa zemljama u muslimanskom svetu u cilju unapređenja ekonomske reforme, povećanja obrazovnih mogućnosti i podsticanja učešća u političkom životu – što posebno važi za žene. Naši napori su i dalje od kritičnog značaja za uspešnu demokratsku tranziciju takvih zemalja kao što su Liban, Egipat, Jordan i Irak. Napori koje ulažemo u cilju demokratizacije obuhvataju pojačano usredsređivanje na izgradnju otvorenih privreda koje mogu da generišu zamašno zapošljavanje u privatnom sektoru, posebno omladine u tom regionu. Povećana trgovina i ulaganja od suštinskog su značaja za ovaj proces i mi ćemo i dalje težiti napredovanju Alžira, Iraka, Libije, Jemena i Libana ka stupanju u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Aktivnim programima pomoći podržavamo napore koje ulažemo za unapređenje ekonomske reforme. Takođe ćemo nastaviti da postavljamo osnove za sklapanje bliskoistočnog sporazuma o slobodnoj trgovini do 2013. godine. Jačanje bilateralnih ekonomskih veza kroz zaključivanje okvirnih sporazuma o trgovini i investicijama, bilateralnih investicionih ugovora i sporazuma o slobodnoj trgovini unaprediće ekonomske reforme u ovoj oblasti i poboljšaće saradnju na pitanjima zaštite životne sredine, što takođe doprinosi razvoju demokratskih institucija i civilnog društva. Bezbednosna pitanja: U doglednoj budućnosti prioritet će i dalje imati naši napori u globalnom ratu protiv terora. Kroz programe pomoći i obuke koje im pružamo, naši prijatelji u regionu grade svoje pravne, regulacione, pravosudne i operativne kapacitete za borbu protiv terorizma, uključujući tu jačanje regionalnih vojnih i policijskih snaga, organa za finansijski nadzor i regulacionih organa. Jedan od ključnih američkih prioriteta i dalje je jačanje odnosa sa našim saveznicima i prijateljima u ovom regionu kroz programe vojne pomoći. Ključni prioritet i dalje je celovito ostvarenje Rezolucije Saveta bezbednosti 1701, uz istovremeno podržavanje vlade Libana u njenom nastojanju da ostvari suverenitet na celoj svojoj teritoriji i sprovede obnovu zemlje. Takođe ćemo nastojati da sprečimo da Jemen postane “propala država”, i da poboljšamo inače slabu vladinu kontrolu u pogranični područjima u supsaharskom regionu i Iraku. Uspeh naših širih napora u borbi protiv terorizma u velikoj meri zavisi od širenja uspeha programa koji unapređuju demokratske i ekonomske reforme – programa koji teže eliminaciji obespravljenosti i očaja koji samo doprinose regrutovanju terorista. I dalje smo čvrsto opredeljeni za borbu protiv širenja nuklearnog oružja i za ponovno uključivanje naučnika specijalizovanih za razvoj naoružanja u osnovne naučne tokove. Javna diplomatija: Ključna komponenta naših napora za pružanje podrške regionalnoj reformi i demokratskoj konsolidaciji jeste uspostavljanje delotvornog programa javne diplomatije koji pouzdano prenosi osnovne odlike američke politike i ispravlja uvrežene a pogrešne predrasude o SAD i američkim namerama u regionu. Razradili smo koordinisanu strategiju koja ima za cilj objašnjavanje naše politike i kulture preko širokog spektra regionalnih medija i kroz različite inicijative, kao i programe koji će nam omogućiti da dopremo do arapskih medija. Mnogi programi javne diplomatije koji su trenutno u toku doneće opipljive rezultate tek za pet ili deset godina. Negde oko 2012. godine trebalo bi da se pokažu mnogi rezultati današnjih programa kao što su stupanje korisnika programa razmene na istaknute položaje, sve bolje poznavanje engleskog jezika, kao i povećano razumevanje američke kulture i poštovanje američkih vrednosti. Ciljevi javne diplomatije ostvaruju se i kroz aktivno unapređenje razvojnih projekata koje finansira narod SAD. Međunarodne organizacije: Predsednik Buš je 14. septembra 2005. godine izjavio: “Razvoj slobode i bezbednosti imperativ je našeg doba. To je misija Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije su osnovane radi širenja nade u slobodu i radi borbe protiv siromaštva i bolesti, kao i radi pružanja pomoći da se obezbede ljudska prava i dostojanstvo svih ljudi sveta. Kako bi pomogle da se ta obećanja ostvare, UN moraju biti jake i efikasne, potpuno oslobođene korupcije i odgovorne pred ljudima kojima služe.” Kroz angažovanje u radu sa međunarodnim organizacijama proširuju se uticaj i sprovođenje politike američke vlade i pojačava se delotvornost multilateralnih programa. Razne međunarodne organizacije zajednički se sučeljavaju sa postojećim izazovima, uključujući tu održavanje mira, razvoj, izgradnju krivičnopravnih kapaciteta i pružanje humanitarne pomoći. Takve organizacije omogućavaju multilateralni pristup problemima, što u nekim slučajevima može biti delotvornije od bilo koje jednostrane akcije; na primer, uvođenja sankcija onima koji šire naoružanje. Međunarodne organizacije mogu da rade i u zemljama u kojima SAD nemaju ekstenzivne programe. One takođe mogu ponuditi tehničku stručnost neophodnu za izlaženje na kraj sa globalnim izazovima; recimo, kada je reč o nadzoru nad načinom na koji neka zemlja ostvaruje svoje međunarodne obaveze. Međunarodne organizacije takođe mogu olakšati istovremeno sklapanje sporazuma među mnogim zemljama, kao što je slučaj u oblasti civilnog vazduhoplovstva, pomorske sigurnosti i uspostavljanja standarda na planu bezbednosti. Mi težimo multilateralnoj diplomatiji, iznošenju američkih stavova stranim zvaničnicima i funkcionerima međunarodnih organizacija i pružamo finansijsku podršku onim međunarodnim organizacijama koje podržavaju američke vrednosti i ciljeve. Pored toga, mi pomno osluškujemo, informišemo i nastojimo da uverimo stranu javnost da treba da utiče na svoje vlade kako bi one sarađivale sa nama u odlučnim naporima na planu javne diplomatije. Strateški prioriteti: Imamo jedan apsolutni prioritet: dalji razvoj transformacione diplomatije kroz transparentne, odgovorne i delotvorne međunarodne organizacije. Reformisanje organizacija: Promovisaćemo takve transparentne, odgovorne i delotvorne organizacije kako bi se povećala verovatnoća uspešnog ostvarivanja prioriteta. SAD će takođe unapređivati upravnu i upravljačku reformu koje će omogućiti valjano i ekonomično korišćenje resursa, razvoj unutrašnje kontrole, etike, odgovornosti i racionalno alociranje sredstava za prioritetne programe i aktivnosti. Ostali prioritetni zadaci jesu pronalaženje visokokvalifikovanih pojedinaca za položaje u međunarodnim organizacijama i pojačano zapošljavanje američkih građana u onim organizacijama u kojima trenutno Amerikanci nisu na odgovarajući način zastupljeni. Pružanje podrške multilateralnoj akciji za mir i bezbednost: SAD će u saradnji sa drugim zemljama nastojati da spreče širenje oružja za masovno uništenje, kako bi zaštitile sebe i druge od terorizma i organizovanog međunarodnog kriminala i kako bi uverile zaraćene strane da treba da sklope mir i postignu stabilnost. Nastojaćemo da umanjimo opasnosti i pretnje usvajanjem rezolucija, izjava i konvencija; delotvornim režimima sankcija i mehanizmima za nadzor nad sprovođenjem sankcija; specijalnim političkim misijama; kao i mirovnim operacijama. Takođe ćemo podsticati zemlje da postupaju u skladu sa svojim međunarodnim obavezama i da razmotre mogućnost pristupanja onim međunarodnim konvencijama i protokolima koje dosad nisu potpisale. Za rešavanje konflikta potrebno je ne samo očuvanje mira, već i postkonfliktna izgradnja mira kako bi se unapredile demokratske vrednosti, poštovanje ljudskog dostojanstva i vladavine prava, ljudska prava, pomirenje i pluralizam i kako bi se sazdalo okruženje u kome je moguć održiv razvoj. Stoga ćemo sarađivati sa ostalima kako bismo pomogli zemljama da izađu iz neposrednih postkonfliktnih situacija i stupe na put dugoročne stabilnosti i razvoja. Stavljanje multilateralne diplomatije u službu demokratije, ljudskih prava i slobode: SAD promovišu demokratska načela, obrazovanje za demokratiju, kontrolu izbora, valjano upravljanje, slobodu štampe, slobodan protok ideja i poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva. Međunarodne organizacije treba da ponude pomoć zemljama koje traže pomoć da bi mogle da osnaže prava i pojačaju slobodu. SAD veruju da snažna koordinacija među demokratskim zemljama može pomoći da se pojača rad međunarodnih organizacija u oblasti unapređenja demokratije, zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i poštovanja dostojanstva svih ljudskih bića.