Opijum za mase

Ne govori uzalud Nebojša Pajkić da je jedini desničar u Srbiji. Jer, po mišljenju ovog profesora Fakulteta dramskih umetnosti marihuana ne samo da je spojiva sa desnicom već je i neophodna. “U mističkom i u ezoterijskom smislu marihuana je vrlo bitna, uostalom narkotici imaju veliki značaj u svim ritualima”, kaže Pajkić. U skladu sa takvim odnosom prema indijskoj konoplji, i u Beogradu je trebalo da se održi “Marš marihuane” iliti “gandža marš”, kako su ga nazvali. Ali, usled straha od “ekstremnih desničara” marš je otkazan. Dakle, postoje i neki desničari koji ne gledaju blagonaklono na ovu zanimljivu biljku. Ili ne postoje? Koje su organizacije zapravo protiv ovakvog marša, ko je svoje protivljenje nameravao da iskaže metodom “šakom u glavu” i ko se koga i zbog čega uplašio? Prvo treba reći da je u Beogradu pre dve godine, već održan jedan “gandža marš”, a šetnja pedesetak ljubitelja “perolakih droga” prošla je nezapaženo. Inače, cilj ovih marševa koji se, od 1999, prve subote u maju održavaju u stotinama gradova širom sveta je ukidanje prohibicije konoplje i omogućavanje njene, kako kažu, legalne medicinske, industrijske, uživalačke i duhovne upotrebe. Ove godine su promoteri marša organizacije “Qubitelji konoplje” i “Vutra. org” očekivali oko hiljadu ljudi na skupu. Ali, prema rečima predstavnika organizacije “Vutra.org”, koji “iz bezbedonosnih razloga” nije želeo da otkrije svoje ime, odustali su zbog pritiska policije (upozoravanja da ćemo biti odgovorni za sve incidente) ali i pretnji “nekih nacističkih organizacija”. “Potpuni haos unelo je izveštavanje pojedinih medija, posebno jednog od njih, koji su stalnim najavama da se sprema nasilje ujedinjenih srpskih nacionalista izazvali takav strah da, na primer, nekoliko mojih prijatelja iz Splita koji su ovim povodom već bili stigli u Beograd nisu smeli da izađu iz svojih hotelskih soba”, kaže. Tek se posle ispostavilo da organizacije koje su potpisnici saopštenja kojim se “duvačima” obećavaju batine ili su nepostojeće ili su demantovali da imaju bilo kakve veze s tim. “Saopštenje” koje je čitano u medijima i u kom se kaže da je “nedopustivo veličanje pošasti kao što su narkomanija i homoseksualizam” potpisali su “Ujedinjeni srpski nacionalisti” ili poimence organizacije: “Nacionalni stroj”, “Krv i čast”, “Konačni obračun”, “Garda cara Lazara”, “Srpske dveri” i “Obraz” a navedeno je da su podršku dali i Kosta Čavoški, Siniša Vučinić i Goran Davidović. Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta, demantovao je da ima bilo kakve veze sa ovom (nepostojećom) grupom dok je “Miloševićevom četniku” Siniši Vučiniću verovatno dobro došlo da se neko i njega seti. Goran Davidović je jedan od aktera nasilnog incidenta na novosadskom Filozofskom fakultetu, nakon kojeg je zaradio nadimak “Firer”, zbog koga namerava da tuži sve medije koji su ga tako oslovljavali jer on, tvrdi, nema nikakve veze ni sa Hitlerom niti sa njegovom ideologijom. Niko od naših sagovornika ne zna ništa o navodnoj organizaciji “Ujedinjeni srpski nacionalisti”. Od šest nabrojanih, aktivne su samo dve poslednje nabrojane organizacije. “Nacionalni stroj” bi trebalo da čine novosadski nacisti (svi uhapšeni prilikom poznatog incidenata negirali su da članovi te inače neregistrovane organizacije) dok se pojam “Krv i čast” vezuje za “skinhedse”. Živopisna “Garda cara Lazara” je sveže osnovana, dok za “Konačni obračun” ne znamo ni da li je uopšte osnovan, mada se može pretpostaviti da je ime preuzeto od Hitlerove reči ‘endlezung’ koju je koristio za rešenje “jevrejskog pitanja”. Ostaju, dakle samo “Dveri” i “Obraz”. “Dveri” su nastale 1999. kao list studenata Filozofskog fakulteta. “Tada su na fakultetu postojali julovski i otporaški savezi studenata. Mi smo smatrali da ne treba da budemo ni sa jednima već da pokušamo da studentima predstavimo neku treću, autentičnu nacionalnu opciju. Mada, od početka naša priča nije uopšte politička već kulturološka i duhovna”, kaže Boško Obradović, glavni urednik časopisa “Srpske dveri”. Uprkos tome, ova organizacija se često povezuje sa nacističkim idejama i pokretima. “Optuživati za fašizam srpski narod koji je toliko postradao od fašizma i koji je podigao prvi pokret otpora protiv fašizma u Evropi, drskost je najvećih mogućih razmera”, kaže Obradović. A “Dveri” dobijaju takve etikete, kaže, da bi se kompromitovale ideje koje zastupaju. “Neke medijske kuće ovde žive od nametnutih medijskih matrica i kad god pokušamo da relativizujemo na primer njihovu tezu o genocidnom srpskom narodu, dobijemo odgovor u vidu etikete da smo nacisti, antisemiti, da kršimo ljudska prava... I kako na to da odgovaramo?” Glavni urednik “Dveri” kaže da njegova organizacija ne smatra da je “marihuana marš” dobar ali da će svoj stav objasniti putem tribina, sajta, a da nikakvo nasilje ne dolazi u obzir. Saopštenje “Ujedinjenih srpskih nacionalista” vidi kao odličan način da se iskompromituje ideja ujedinjenja nacionalnih organizacija. “Mediji su puni nekakve 'Garde cara Lazara'. Pa svakom ko vidi kako izgleda ta 'Garda' zgadi se ideja i rodoljublja i saborništva i zajedničke borbe za Kosovo i zato se takve organizacije prave.” U knjizi “Politika i obraz” Nebojša Krstić 1993. razvio je ideju osnivanja “pravoslavne i nacionalističke organizacije” kakav je otačastveni pokret “Obraz”. Devedesetih su “obrazovci” delovali kroz istoimeni časopis (za koji je 1995. jedan tekst napisao i Vojislav Koštunica) a posle pogibije osnivača Krstića ova organizacija gubi na značaju. Trenutno je predsednik “Obraza” istoričar Mladen Obradović, koji kaže da je “Obraz” sada usamljen na poziciji “pravoslavne desnice”. Osnovna ideja “Obraza” je, veli, borba za jaku nacionalnu državu Srbiju. “Zbog dezorijentisanosti naše političke elite protraćili smo čitav vek i od jednog od uglednijih evropskih naroda napravili narod s kojim se svi sprdaju. I sve to zato što smo partijske interese stavljali ispred nacionalnih”, kaže Mladen Obradović. On smatra da su nam stranke donelo zlo i da bi prelazno rešenje u ukidanju stranačkog sistema moglo da bude formiranje dvodomne skupštine u kome bi samo jedan dom činili predstavnici političkih partija. Inače, u “Obraz” mogu da se učlane ljudi do 27 godina starosti, prosek godina je tek nešto iznad 20 a organizacija ima i svoj Nacionalni savet koji ima savetodavnu ulogu a u kome sedi, na primer, i akademik Kosta Čavoški. Pokojni glumac Danilo Lazović, takođe je bio član ovog Saveta. Inače, ličnosti u koje se kune “Obraz” su Sveti Sava, Karađorđe, Wegoš, vladika Nikolaj Velimirović, Dimitrije Qotić, Draža Mihailović, Milan Nedić i Radovan Karadžić. Na pitanje da li je ikad “duvao” (koristio marihuanu) Mladen Obradović se štrecnuo. “Daleko bilo. To je kao da me pitate jesam li bezbožnik ili komunista.” Ni “Obraz”, kaže, nije potpisao ono saopštenje “Ujedinjenih srpskih nacionalista” ali je, u petak, kad se već zarolala stvar poslao svoje saopštenje u kome piše da “dok desetine hiljada srpskih mučenika na Kosmetu nemaju hleba da jedu, a o slobodi mogu samo da sanjaju, grupica bezumnika hoće da paradira Beogradom zato što ne može slobodno da se drogira”. “Obraz” je, pri tom pozvao sve da se spreči “još jedna sablazan u Beogradu”. Međutim, na Trgu Republike, u subotu 5. maja u zakazano vreme nije bilo baš mnogo “obrazovaca”. Kao ni pripadnika nabrojanih “ultradesničarskih” organizacija. Takođe, oni koji su “čekali” tamo kažu da je tek poneki “čudni lik” bojažljivo i brzim hodom prošao preko Trga. “Bilo je nas desetak koji smo bili u majicama sa provokativnim natpisom 'Mir za slobodu, glavu za Kosmet', još dosta naših sa strane i devojke 'Dece Srbije'. Niko više”, priča Vladica Simonović Simona, nekadašnji vođa navijača “Crvene zvezde” (“delije”), danas pripadnik “Familije srpskih navijača”. “Familija” je, kaže, došla da ne dozvoli da se takav događaj odigra u Beogradu. “Ovo je najava gej parade. Kao sad su ti 'duvači' tako organizovani pa prave protest. Ne, ovo je priprema za nešto. I poenta je sprečiti takve stvari”, kaže Simona. Na pitanje da li je on nekada pušio marihuanu, bivši vođa sa “Severa” odgovara: “Svako od nas je nekada imao 15 godina. Ali državu zato i ne vode deca od 15 godina. Kada dođeš u neke godine shvatiš šta znači država, porodica, vera i u skladu sa tim se ponašaš.” Inače, njegova organizacija je počela kao “navijačka priča” (“hteo sam da tim momcima objasnim da ne treba da budu bezumna vojska ko zna kakvih fudbalskih mešetara”) da bi sada prerasla u nešto šire. Radili su kampanju podrške Milanu Guroviću kad je ovom košarkašu zbog tetovaže zabranjen ulazak u Hrvatsku a sada pripremaju “Vidovdanski marš”. Naime, 14. juna ispred Patrijaršije patrijarh srpski Pavle trebalo bi da im da blagoslov za marš kroz celu Srbiju, da bi posle 12, 13 dana pešačenja stigli u Kosovsku Mitrovicu. Simonović očekuje da se njegovoj grupi priključi veliki broj ljudi, posebno iz unutrašnjosti Srbije jer je “Beograd postao metroseksualni grad a Srbija čudno ćuti”. “Vidovdanski marš” pored “Familije” organizuju još dve organizacije: “1389.” i “Deca Srbije”. Ova druga ima pedesetak članova, uglavnom devojaka koje su bile prisutne na Trgu Republike u subotu u cilju da spreče “gandža marš“. Ana Jovanović je student ekonomije koja je u subotu bila spremna i da se fizički obračunava s “duvačima”. “Mi smo želele da pokažemo da postoje mladi ljudi koji znaju ko su i odakle su, koji znaju šta je država i vera i kojima glavni cilj nije da što pre pobegnu iz ove zemlje”, kaže Ana. Pokret “1389.” postoji od 2004. godine, čine ga uglavnom mladi ljudi. “Kad ako ne sad” i “Šta ste ovog meseca uradili za otadžbinu”, slogani su ovog pokreta koji kao i drugi, njemu slični u prvi plan ističu nacionalizam i pravoslavlje. Pored ovih pokreta postoji još značajan broj slično orijentisanijanih organizacija kao što je recimo Pokret “Svetozar Miletić” iz Novog Sada. Ovde nikako ne treba zaboraviti da su naše najveće navijačke grupe “delije” i “grobari” izrazito nacionalistički orijentisane a zanimljivo je primetiti da i sve veći broj pop – rok muzičara ima sličnu orijentaciju. Sve je počelo još početkom osamdesetih i kultnim albumom beogradske grupe “Idoli”: “Odbrana i poslednji dani”, pa se može reći da su Vlada Divljan i Srđan Šaper, a i Nebojša Krstić, povezavši pravoslavlje sa rokenrolom pokrenuli nešto što uopšte nisu nameravali. Dve decenije kasnije na albumu “Između istoka i zapada”, pesme Nikolaja Velimirovića pevaju “Partibrejkersi” uz podršku Margite Stefanović (EKV) i još nekih značajnih imena naše muzičke scene. Takođe, nekoliko istaknutih grupa pre svih “Bjesovi” iz Gornjeg Milanovca ali i “357” pa i “Riblje čorbe” identifikuju se kao grupe koje koketiraju sa nacionalizmom i pravoslavljem. Sve ovo govori da ovakvi ili slični pokreti imaju značajan potencijal u današnjem srpskom društvu i da bi mogli postati deo događaja mnogo bitnijih nego što je trebalo da bude ovogodišnji beogradski “gandža marš”. Domaćica i skank Zakonski, nema podele na lake i teške droge, kaže Dragan Rakić, načelnik odeljenja za suzbijanje narkomanije u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U žargonu, lakim drogama se smatraju marihuana i hašiš i sudska praksa pokazuje da te droge povlače manje sudske kazne. Policija je, kaže Rakić, u toku 2006. godine zaplenila približno 290 kg marihuane kao i 22 kg heroina i 3,5 kg kokaina. Policija do podataka dolazi operativnim radom, prisluškivanjem telefona glavnih dilera ili preko operativne veze preko saradnika. Nema slučajne zaplene. Automobil pretresamo samo kad imamo informaciju. Marihuana na našem tržištu uglavnom je domaće proizvodnje, koja se sadi u blizini reka, ili na terasi i u saksijama za kućnu upotrebu. Takođe, ima mnogo i “albanke”, marihuane koja preko Skadarskog jezera i Crne Gore, iz Albanije stiže u Srbiju. U poslednje vreme na našem tržištu može se naći i skank, marihuana gajena u veštačkim uslovima, koja uglavnom dolazi iz zemalja Beneluksa i koja je znatno jača od prirodne “trave”.