LJudi su sve

U svetlu sagledavanja naših nacionalnih prioriteta, interesa i strategija, ne vidim da je naša elita svesna svrhe onoga šta radi ili što bi trebalo da radi, a što priroda njena pozicije i naše situacije iziskuje. Teritorije, granice, evropske integracije, slobodno tržište, ljudska prava, Hag, Kosovo, pa i kultura, sport, istorija ndash; sve ju to, u principu sporedno i gotovo irelevantno spram jednog osnovnog, a to su ndash; ljudi. Sve naše strategije bi trebalo da imaju jednu osnovnu svrhu ndash; privlačenje i proizvodnju tzv. ljudskih resursa. Bez ljudi nijedan problem nije rešiv. Pa ukoliko neka politika ili strategija podstiče društvenu reprodukciju ili doseljavanje onda je to životvorna i smislena politika odnosno strategija. Investiranje u spasavanje ljudskih života, stvaranje novih i privlačenja onih koji nisu ovde, što naše dijaspore, što korisnih stranaca, trebalo bi da bude ugaoni kamen budžetskog, investicionog i političkog te državotvornog planiranja u ovoj zemlji. Sve naše strategije, planove i projekte trebalo bi usmeriti ka tim ciljevima. Ako služe toj prevashodno humanističkoj i nadasve spasonosnoj svrsi, onda mogu biti deo nekakvog investicionog preduzeća države. Tako bi uspostavili jednostavan i jasan model diskriminacije i selekcije ciljeva i prioriteta. Život je važniji od imidža.

U tom smislu, neka ozbiljna vlada bi mogla sebi da zacrta neke apsolutno merljive ciljeve. Recimo, dok joj traje mandat da ostvari uslove za privlačenje 50 000 ljudi iz dijaspore, 10 000 stranaca, rađanje oko 50 000 dece preko predviđene stope fertiliteta za taj period, lečenje recimo 5 000 mladih i dece od teških bolesti za čiji spas i rehabilitaciju njihovi roditelji nemaju para itd. Eto 115 000 duša više pridodatom bogatstvu genofonda ove zemlje za trajanje jednog mandata.

Neka eksperti lepo sednu, izračunaju i kažu koliko to košta i šta je potrebno uraditi, po etapama. Eto generalne strategije, eto generalnog nacionalnog programa i plana.

Dorijan Nuaj, Beograd