Mr Zvezdan Terzić, predsednik FS Srbije: Mi smo ozbiljna organizacija

Tačno pre godinu dana Fudbalski savez Srbije konačno je postao samostalan. Srpskom fudbalskom savezu kontinuitet i bez bilo kakvog uslovljavanja priznali su: Svetska fudbalska asocijacija (FIFA) i Evropska fudbalska unija (UEFA). Za divno čudo, američki Stejt department i Evropska unija nisu imali posebne primedbe i izričite zahteve prema članstvu FSS i FIFA i UEFA. Kako je proteklih godinu dana fudbal funkcionisao bez “talentovane” braće u samostalnoj državi Srbiji i koje su njegove mogućnosti i perspektive u evropskim i svetskim razmerama, za NIN govori Zvezdan Terzić, prvi predsednik samostalnog Fudbalskog saveza Srbije: Generalno gledano, fudbal je sport broj jedan u Srbiji, zato se tako i ponašamo. Mi smo talentovani za fudbal i mnogo ga volimo. A to su dva najveća preduslova da se fudbal kod nas permanentno razvija. Zato su nam priznanje odali i čelnici FIFA i UEFA. Uz sve rečeno, fudbal sada treba da prati i država. Doduše, ne u političkom smislu, jer je to u suprotnosti sa statutom FIFA i UEFA. Pomoć države nam je potrebna u finansiranju infrastrukture. Ali, država Srbija spada u red siromašnih i nije članica Evropske unije. - Donekle je to tačno. Ali, ako bi država nestala iz ove ideje, plan fudbalskog razvoja na ovim prostorima ne bi mogao da prati evropski i svetski trend. Izneću primer naših suseda Rumuna koji su odvojili 105 miliona evra i izgradili neverovatnih pet stotina igrališta za fudbal sa po tri stotine mesta za sedenje. Primer Republike Češke zvuči još neverovatnije. Oni su izgradili osam stadiona sa po 10.000 sedišta, dok je Ministarstvo za prosvetu fudbal u škole uvelo kao obavezan predmet! Plan UEFA je da sve njene članice (njih 52 – pr.a.) imaju sopstvenu “kuću fudbala” koju će da prati trenažni kamp. Evropska fudbalska unija će finansijski pomoći, ali od država članica traži partnerski odnos, da uđe u projekat tako što će obezbediti besplatnu lokaciju. U ovom trenutku, ma koliko to zvučalo podsmešljivo, plan za “kuću fudbala” jedino nemaju Srbija i Azerbejdžan! LJudi koji su u upravama klubova teško prihvataju ili uopšte ne prihvataju promene. - Novi ljudi ne žele da uđu u strukture klubova dok se ne reši titular! Jer, oni ne znaju u šta ulažu i ko će biti vlasnik. Zato ovi (ne)promenljivi, po starim i nepisanim pravilima, opstaju dok klubovi propadaju. FSS u ovom slučaju je nemoćan da iznađe rešenje, jer zakon o privatizaciji sportskih klubova ne postoji... Zašto se privatizacije toliko plaše u našim najpopularnijim klubovima. - Ovo je pitanje za ljude u tim klubovima, pitanje koje bi trebalo da reši zakon o privatizaciji sportskih klubova. Da li će oni biti akcionarska društva sto odsto ili u manjem procentu? Ili će biti samo udruženja grupe građana, što definitivno sada i jesu. Ko je taj ko će biti odgovoran za godišnji plan prihoda i rashoda? Danas svi govore samo o rashodu. Čiji su stadioni, pa naravno državni, ali država u njih ne ulaže ništa. FSS je od FIFA i UEFA zadužen samo da sprovodi sistem licenciranja klubova za takmičenja i ništa više od toga. Znači, mi se kao najviši organ sa klubovima igramo žmurke. U malim klubovima postoje razne gazde i gazdice koji su sebe promovisali u vlasnike tih narodnih dobara za druženje i zabavu. - Novinari ih nazivaju gazdama. Valjda im to zvuči nekako važno ili prozapadno. Ne postoje privatni klubovi registrovani u FSS! Ne postoje gazde i gazdice, već sponzori i ulagači... Mnogo je ljudi sklono da tvrdi da je pojavom tih “ulagača” stvoreno idealno vreme za takozvano “pranje novca” u fudbalu. - Dugo sam u fudbalu i tvrdim da ima mnogo sigurnijih načina da se novac plasira u druge delatnosti i sa manje rizika. Ovde, u fudbalu, rizik je ogroman. Prvo i jednostavno pitanje za “ulagača” jeste kako da povrati svoj novac. Mnogi klubovi su zbog ovakvog tumačenja i razmišljanja propadali. Još uvek trpite “kritike” što ste lično angažovali stranca, Baskijca Havijera Klementea, za selektora prve reprezentacije Srbije. - U momentu kada smo doživeli debakl na šampionatu sveta u Nemačkoj, kada je narod bio razočaran, a period pred početak kvalifikacija za šampionat Evrope iduće godine kratak, angažovali smo trenera sa najjačom biografijom tada u Evropi. Da li je stranac ili domaći trener, to je još uvek važno na primitivnom Balkanu. Hajdemo ovako: u našoj kvalifikacionoj grupi selektor Poljske je Holanđanin Leo Benhaker, Finske Englez Roj Hodžson, Rusije Holanđanin Gus Hidik. Da ne nabrajam dalje... Reprezentativni fudbal se pokorio principima tranzicije, a šta je sa klupskim fudbalom? - Reprezentativni fudbal je u kratkom periodu uspeo da se prestroji, da stane na zdrave noge. Igrači, koji uglavnom dolaze iz inostranstva, reprezentativni dres više ne doživljavaju kao puki patriotizam već kao odgovornost i ozbiljnu obavezu. Isto važi i za igrače iz domaćih klubova. Zato smo sada učesnici šampionata Evrope za mlade igrače u Holandiji. Prošli smo kvalifikacije za šampionat Evrope u juniorskoj konkurenciji i na dobrom smo putu da baš sa selektorom Klementeom budemo učesnici na šampionatu u Švajcarskoj i Austriji naredne godine. Kada je klupski fudbal u pitanju, opet je sve vezano za zakon i privatizaciju. Upoređujući fudbal u potonjoj Jugoslaviji sa današnjim u bivšim republikama, sve je više nostalgičara koji su za formiranje jedne regionalne lige. Kakav je stav FSS kada je reč o ovakvim razmišljanjima? - FIFA i UEFA su zasada u principu protiv takvih liga. Ako se napravi kvalitetan elaborat, on će zaživeti. Lično razmišljam o tome i u dogledno vreme izneću svoje ideje. Ne odnosi se to samo na bivši jugoslovenski prostor već se radi o, na primer, stvaranju jedne srednjoevropske lige sa Česima, Mađarima, Rumunima, Slovencima... Nekada se to zvalo Srednjoevropski kup...