Filmska odiseja

Kada je 1989. godine napisao scenario za film “Bell epoljue” o Antonu Valiću, pioniru kinematografije u Bosni i Hercegovini s početka prošlog veka, filmskom zanesenjaku koga je zadesila ta “sreća” da kamerom zabeleži atentat na Franca Ferdinanda, Nikola Stojanović, režiser i redovni profesor istorije filma na FDU, nije ni sanjao da će taj film zadesiti sudbina slična onoj glavnih junaka – da će proći kroz pravi rat. Leta 1990. završeno je snimanje filma, a onda je finalnu obradu, sa negativima u “Jadran filmu” u Zagrebu, a tonskom kopijom u Sarajevu, dočekalo proleće ‘92... Reditelj je ipak, posle 17 godina, uspeo da prikupi sav filmski materijal, završi konačnu obradu i predstavi nam svoju priču. Stojanović za NIN kaže: - Ja sam u tom trenutku, osamdesetih godina prošlog veka, video Sarajevo sa početka veka, lomljenje Evrope po šavovima, propast velikih carstava, kako se ogleda kao u nekom izvrnutom ogledalu sa krajem tog istog veka. Ali ovaj film nije ni politika ni istorija. Veliki istorijski događaji kod mene su samo statisti u priči o individualnim ljudskim sudbinama, o etici i estetici – moralu društva toga doba i filozofiji života pojedinca. Kao što je Antonu Valiću prizor atentata bio važan iz ličnih pobuda – da se dokaže kao snimatelj, tako je meni taj istorijski momenat bio povod da rekonstruišem svoje snove o toj epohi i njenim akterima.