Sedam dana bez “Feral tribjuna”

U sedam dana koliko ga nije bilo na kioscima, splitski nedeljnik “Feral tribjun” opisao je situaciju u Hrvatskoj jednako precizno, cinično i paradoksalno kao što su njegovi novinari to godinama činili na stranicama svojih novina. Situacija se zapravo opisala sama, pa uredništvo splitskog lista prvi put nije bilo optuženo za maliciozne opservacije, namerne provokacije, drske fotomontaže i uvredljive citate. A kad se 29. juna na kioscima konačno pojavio “novi Feral” postalo je jasno da se nešto promenilo. U novinama, u situaciji, u zemlji. Objašnjenja ove promene su različita, ali je tačka promene ista i tako dobro poznata na medijskom tržištu Hrvatske i van njenih granica. Država je blokirala račun satirične splitske revije zbog neplaćenih dugova za porez na dodatu vrednost i tako onemogućila izlaženje lista. Posle sedam dana rasprave o tome šta se zapravo krije iza prisilne naplate pola miliona kuna, epilog je bio očekivan. “Feral tribjun” je promenio vlasnika. Wegove dugove platili su izdavač Ninoslav Pavić i hrvatska medijska korporacija “Europapres holding”. Naslovnica “novog Ferala” pokazivala je izmučeno svetačko lice s porukom “Sretan Uskrs – s Božjom pomoći Feral ponovo među čitateljima”. Radilo se o broju 1134 i četrnaestoj godini izlaženja lista “hrvatskih anarhista i heretika”. Prvi članak detaljno je pojašnjavao šta se “Feralu” desilo u prethodnih sedam dana, ali je na “srećan kraj” uputio već nadnaslov teksta nastalog u simbiozi starih žurnalističkih viceva i novog vlasnika – “Europapres holding preuzimanjem većinskog vlasništva nad Feral tribjunom omogućio opstanak našeg lista”. “Feral” svakako ide dalje, kako sugeriše istoimeni naslov u njegovom poslednjem broju, ali prisilna pauza pokazala je njegovo pravo značenje u hrvatskom društvu. Svima je bilo više ili manje jasno da ovde nisu bili presudni neplaćeni dugovi, nego predizborna godina. “Feral tribjun” nije platio dugove svojim oglašivačima, ali to nisu učinili niti provladin zagrebački “Vjesnik”, moćna Hrvatska radio-televizija ili splitska “Slobodna Dalmacija”. Dugovi su im, kao i toliko puta do sada, otpisani. Samo je “Feral” ostao na brisanom prostoru nervozne vlasti, ljutitih čitalaca i strpljivih medijskih “mecena” koji su dočekali svojih pet minuta ponudivši “spas u zadnji čas”. Svi su, naime, znali da će se “Feral” opet pojaviti na kioscima. Wegovo neizlaženje bilo bi katastrofa za vlast koja se još bori s nepopularnim delom nasleđa iz Tuđmanove ere. U Hrvatskoj više nema političara s tako niskim kvocijentom inteligencije koji bi se radovao gašenju lista čija je uređivačka politika marljivo nabrajala i analizirala sve imbecilije koje su, s više ili manje uspeha, gostovale u hrvatskom društvu u poslednjih dvadesetak godina. Pa je zato odabrana druga mogućnost, popularno nazvana “drugo vreme, drugi ljudi”. Upravo ovde pokazala se sva perfidnost političko-finansijske igre oko splitskog nedeljnika. Niko od medijatora javnog mnjenja u Hrvatskoj nije bio takva budala da se u kritičnom momentu osvećuje uređivačkoj politici “Ferala” koja je ubola njihovu sujetu. Upravo suprotno, svi su tvrdili da “Feral” mora opstati po svaku cenu, da je reč o listu koji je postao “hrvatska institucija”, da pravila poslovanja u izdavačkom biznisu za njega ne vrede, da su njegov humor i satira za Hrvatsku neprocenjivi i nenadoknadivi. Pošto je ipak nekako trebalo objasniti kako je moguće da se takav dragulj hrvatskog žurnalizma ostavi na cedilu, a da to ne naljuti one koji su za to odgovorni, krivica je posredno opet pripisana “Feralu”. Navodno ga je pregazilo vreme. Dok su njegovi novinari pisali, novinari drugih medija oblikovali su u Hrvatskoj “vrli novi svijet”, grotesknu imitaciju izumrlog srednjeg sloja s kraja osamdesetih. Novi građani, nova buržoazija, novi stil života, onaj bombastični life stdžle koji danas jednako tragikomično propagira i najplića žuta štampa s kioska hrvatskih provincija, kao i najpretencioznije političke analize za čitaoce s pedigreom iz hrvatske metropole. Svi ti novi ljudi novog doba kojima su dojadile ratne priče i naličja političkih smicalica poratnog doba, tanušno su tkivo ovdašnje “kiosk-sociologije”. Ne vole da ih se podseća na to da je život na ovom prostoru, užem ili širem, postojao i pre devedesetih godina, što znači da njihova “građanska tradicija” nije stara ni dvadeset godina. Oni cvetaju sada i ovde i ne vole taj jetki ton “Feralovih” tekstova, te žaoke i trnje koji mu kvare estetski doživljaj društva i zemlje u kojoj žive i izazovno bockaju njegov novi life stdžle. Pa je “Feral tribjun” zato dobio novu grudu tuđeg blata u lice. Oglašivači, tvrdi se, ne žele imati ništa s “Feralom” u kome se toliko psuje, a tankoćutna poslovna kasta nove buržoazije ne želi imati ništa ni s njegovom satirom. Fini ljudi u Hrvatskoj zato čitaju fine tekstove i listaju magazine u boji, a splitski nedeljnik, bonton novog life stdžle-a to nije mogao da prećuti, čitaju samo stari oficiri. Čije vojske? No, to je već politika, a novi ljudi novog doba nove Hrvatske zapravo su apolitični. Osim koliko to od njih traži opšta kultura u raspravama o nametnutim ratovima, agresorima i žrtvama, spavačima i petim kolonama, ratnim odštetama i pristrasnim međunarodnim tribunalima i još mnogo toga iz fundusa opšteg znanja o dnevnoj politici koje samozatajno krije generacija čitalaca koju nije formirao list “jugonostalgičara”, nego poratni kapital. I pripadajući life stdžle, naravno. Smrt bivšeg predsednika Hrvatske Tuđmana, koji je godinama maltretirao uredništvo lista, u ovakvom je kontekstu priče o “Feralu” zapravo najmanje važna za njegovu uređivačku politiku i njegov tržišni opstanak. “Feralovi” novinari, za razliku od mnogih drugih, nisu pravili karijere na ovom događaju, pa njihovo novinarstvo nije umrlo s čovekom koji je devet godina vladao Hrvatskom. Zato je danas koliko smešno, toliko i groteskno poručivati da je pitanje “Ferala” najvažnije državno pitanje Hrvatske. Prvi broj “novog Ferala”, koji se na kioscima pojavio posle sedam dana u kojima je Hrvatska opisivala samu sebe, pokazao se dosadnim i stereotipnim u odnosu na stvarni život koji već tradicionalno zaobilazi nacionalne trafike. Pa se “novi Feral” “Europapres holdinga” u tom trenutku nije razlikovao od ostalih medija novog hrvatskog life stdžle-a.