Srbija majka i maćeha

Kakav Sartr, kakva “Mučnina”! Treba pročitati ova dva članka u NIN-u, i osetiti gađenje i mučninu, o kojima Sartr nije imao pojma (i zato je dobio samo jednu Nobelovu nagradu). Šta samo priča Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa: te “nisu mogli da utvrde”, te “mi nemamo podatke o tako nečemu”, te “znate po službenoj dužnosti je teško doći do takvih podataka”, te “nismo u tom pravcu ništa radili”... Sramno! A tek saga o uvezanim, povezanim, izmišljenim firmama: pravi pravcati lavirint, lanac beskrajnih hodnika pravljen sa namerom da se zabašuri, zaturi, sakrije, izbegne zakon, sačuva ukaljani obraz. Da se gleda u lice i laže bez ikakvog stida i srama. I pri svemu se pozivaju na zakone koje su sami za sebe pravili i sa svojom bezumnom većinom usvajali. Te zakon ne brani, te ne zna se kako je po zakonu, te ima dilema, te nema dilema. Ubeđuju nas da vuk može i mora da čuva ovce. Ubeđuju ovce da briga vuka za njihovo dobro nema alternative. Naravno da nije tačno “da ministri DOS-a u prvoj vladi nisu bili u obavezi da podnose izveštaj o svojoj imovini. A nisu imali ni kome”. Stvari su potpuno drugačije. Imali su i obavezu i imali su kome. Pre 2000. su potpisali “Ugovor sa narodom” u kome su obećali sve suprotno od onoga što su uradili i rade i dalje. Svoje bogatstvo stečeno u borbi za demokratiju i narodno dobro trebalo je da predstave narodu, koji je poverovao Ugovoru, i uz čiju su pomoć uzjahali na vlast i bezočno se obogatili. Da se Milošević samo setio tranzicije i rasprodaje, da je imao pojma o bujici uvezanih i neuvezanih firmi, zakonskih dilema i ostalog, sasvim je sigurno da mu rodbina ne bi danas bila optužena za šverc cigareta, već bi prodavali minute državne TV ili bi bili uvaženi prenosači svoje imovine na nepovezana lica, sve po zakonu, po Evropi i demokratiji. I možda Srbija “nije jedno od strogih mesta” po pitanjima povezanih i uvezanih, ali da je u Užicu lekar, zbog primanja mita od 60 (šezdeset!) evra za pomoć oko penzije, u Okružnom sudu u Užicu osuđen na 2 godine strogog zatvora, sušta je istina. Srbija, dakle, nekad jeste strogo mesto a nekad nije, nekima je više od majke, nekima je maćeha. A većina naroda je se uopšte ne tiče. Dragan Vidaković, Prilike