Proteza kao zamena teza

Nekoliko diskvalifikacija na moj račun i nekoliko vanrednih dokvalifikacija na račun nekih drugih, rezultat su velikog povratka g. Ćirilova u rubriku “Pisma čitalaca”. Možda Ćirilov misli da je normalno i moralno da predsednica jedne NVO, široj javnosti poznata po svom žestokom političkom angažmanu, uglavnom usmerenom na tu istu vladu i, naročito njenog predsednika, sedi u radnim telima te vlade. Meni nije. Možda misli da je pripadnost svim vladajućim strankama u poslednje tri decenije zaista valjan parametar da neko sedi i nameće zaključke u njegovoj komisiji. Meni nije. Vratimo se Zapisniku sa sednice komisije g. Ćirilova, od 23. maja, a u kontekstu Sirmijuma, koji je – gle čuda! – u Vojvodini. Nikada do tada, 23. maja 2007, Sirmijum nije ni pomenut kao kandidat za Preliminarnu listu (uopšte ne ulazim u njegovu neospornu vrednost): ni u predlozima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, niti na sastanku Ekspertskog tima, od 22. maja. Tek na samoj famoznoj sednici, jedan član komisije g. Ćirilova predložio je da se na Preliminarnoj listi nađe i Sirmijum – arheološko nalazište kod Sremske Mitrovice, a odmah potom je drugi član predložio skidanje Petrovaradinske tvrđave sa predmetne liste. Zaključak komisije g. Ćirilova glasi, citiram: “Komisija je zaključila da se Petrovaradinska tvrđava skine sa liste predloga i da se zameni Sirmijumom – jer on ima svetski značaj i nadnacionalnu vrednost. Time je Komisija zaključila listu predloga kulturnih dobara.” Kraj citata, br. Zapisnika 15390, 23. maj 2007. Na stranu čudo neviđeno da se tvrđava menja arheološkim lokalitetom, na stranu i koještarija da nešto što ima svetski značaj, a nalazi se na teritoriji Srbije, nema i nacionalni, što je omiljena floskula dela NV sektora (među njima i CZKD o “Srbiji kao crnoj rupi u svemiru”). Bitno je nešto drugo: Sirmijum je u kontekstu ovako interpretiranog zaključka iskorišćen samo kao „trojanski konj”, najstrašnije ponižen i unižen, ubačen samo zato da se Vlasi (u ovom slučaju oni iz preka) ne dosete. Sutra, istom lakoćom može biti zamenjen “pogonom Koka-Kole u Zemunu, jer Koka-Kola ima svetski značaj i nadnacionalnu vrednost”, a i Zemun je u Vojvodini. Ovim se moje dopisivanje završava. Đorđe M. Srbulović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada