Osmeh namesnika i ćutanje većine

Najnovijem, šestom po redu, međunarodnom namesniku u Bosni i Hercegovini Slovaku Miroslavu Lajčaku osmeh ne silazi sa lica, ali po prvim potezima koje je povukao najavljuje upravljanje čvrstom rukom. Možda čvršće nego ijedan njegov prethodnik. Već u prvoj nedelji vladavine na “crnu listu” je stavio čak 93 osobe (veruje se da su svi Srbi iz RS), izmenio je nekoliko zakona kojima se omogućava da osumnjičeni bude u istoj poziciji kao osuđenici. Svo to u cilju, kako je naveo, bržeg kažnjavanja optuženih za ratne zločine i razbijanja mreže podrške haškim beguncima. To podseća na mere nekih njegovih prethodnika, Ali, samo podseća. Ozbiljnije analize pokazuju da ovako nešto do sada nije viđeno. Recimo, ovaj put spisak od 93 “ozloglašena” nije objavljen. Čak su i svi pokušaji “istraživačkih novinara” osujećeni. Kao nekad, u doba komunističkog samovlašća, činovnici Lajčakovog medijskog odeljenja stvar su završili telefonskim razgovorima sa glavnim urednicima ovdašnjih, navodno slobodnih i nezavisnih medija. Qudi su saznavali da su na toj listi tako što im je domaća policija, pošto je dobila nalog od međunarodne uprave, oduzimala pasoše i lične karte. Istovremeno su im banke (takođe naterane) blokirale lične račune i dobili su suspenzije na poslu. Ukratko, ograničeno im je kretanje, izgubili su pravo na rad i vođenje privatnih preduzeća. Tako stvari stoje s pravne strane. O dramama koje ovih dana preživljavaju njihove porodice pravnici ne bi mogli mnogo da kažu. Istovremeno, Lajčak je izmenio i nekoliko zakona i sada je moguće “sankcionisanje” bilo kog građanina BiH i bez sudskog naloga, samo na osnovu onoga čime raspolažu haški ili domaći istražitelji, ili tužilac. Jedan broj ovdašnjih advokata čak smatra, mada odbijaju da se javno oglase, da u nekim slučajevima nikada ne mora doći do podizanja optužnice, a da pri tome čovek može biti pod “sankcijama” neograničeno vreme – sve dok međunarodna uprava ne odluči drugačije. Jedini ozbiljan otvoreni pokušaj suprotstavljanja ovim najnovijim merama međunarodne uprave je istup ombudsmana BiH Vitomira Popovića. Profesor Pravnog fakulteta u Banjoj Luci je ceo paket Lajčakovih mera nazvao skandaloznim, najgrubljim kršenjem ljudskih prava. Popović podseća da niko ne može biti proglašen krivim a da pre toga nije sproveden sudski postupak. I tako, dok profesor priča, Lajčak se smeje, a ostali uglavnom ćute. Ipak, štampa je, navodeći imena pojedinaca, omogućila da se rekonstruiše deo tajnog spiska i sazna da se među 93 imena nalazi i 35 policajaca MUP-a RS i jedan broj lokalnih funkcionera u opštinama u okolini Srebrenice. Nema tu zvučnih imena, osim možda Dragomira Andana, bivšeg direktora policije RS. On je zanimljiv jer je u vreme dok je bio na čelu policije pokazao priličan entuzijazam u saradnji sa Hagom, isporučeno je desetak osumnjičenih. Kad je ponestalo osumnjičenih, bio je prinuđen na ostavku i sada je bez ličnih dokumenata i posla. To liči na obrazac ponašanja međunarodne uprave u Bosni: upotrebi čoveka i onda okreni glavu od njega. Ovaj Lajčakov potez se za samo nekoliko dana “medijski potrošio” i ti ljudi su ostali da sami kukaju nad vlastitom sudbinom. Međutim, političke poruke ove odluke neće biti lako zaboravljene. Sve se ovo desilo dan pre komemoracije u Srebrenici. Bošnjacima je tako, kako se veruje u Republici Srpskoj, poslata poruka koju su želeli. Mnogo je činjenica koje ukazuhu da je Lajčak ovim reafirmisao svoja “bonska ovlašćenja” koja podrazumevaju mogućnost smenjivanja ljudi i donošenje zakona, što njegov prethodnik, Nemac Kristijan Švarc Šiling, praktično nije ni koristio ni pominjao. To je glavna poruka ovdašnjoj političkoj eliti. Kad se stvari tako gledaju, onda svi pomisle na dva najjača ovdašnja politička igrača – Dodika i Silajdžića. Oni su nakon Lajčakovih smena razmenili žestoke reči. Prvo je Silajdžić na komemorativnom skupu u Srebrenici pozvao međunarodnu zajednicu na novo prekomponovanje BiH koje “podrazumeva poništavanje rezultata genocida”. Svi su to razumeli kao ponavljanje njegovog ranijeg poziva na ukidanje RS. Dan posle, na istom području, na komemoracija poginulim Srbima, Dodik je pozvao međunarodnu zajednicu da jednako uvažava sve žrtve, citirajući nedavno objavljene, do sada najrelevantnije podatke, o broju stradalih u ratu. Dodik je, u svom stilu, dodao i da “ukoliko ne bude Republike Srpske neće biti ni Bosne i Hercegovine”. Nakon toga je premijer Srpske otišao na jednomesečni odmor i time izazvao mali političko-medijski zemljotres u BiH. Sve se dodatno zatreslo kad je iz njegove partije, SNSD, obelodanjeno da će ga u pregovorima o reformi policije tokom narednih mesec dana zamenjivati član najužeg partijskog rukovodstva i predsednik RS Milan Jelić, a u pregovorima o Ustavu takođe funkcioner SNSD i član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Kako je on navikao ovdašnju javnost da je svakodnevno u ulozi gromobrana za sve i svašta, odmah su krenule spekulacije tipa “bolestan je”, “uplašio se Lajčaka”, “tako su mu savetovali prijatelji iz sveta” i slično. Proverili smo, stvarno je na odmoru. Dodik kaže da je dobro raspoložen i da ga sve skupa pomalo zabavlja. Kod Lajčaka ništa nije trebalo proveravati. Sam je izjavio da je utvrdio redosled poteza: prvo policija, ali tek u septembru, onda Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, verovatno do kraja godine, a promena Ustava za sada nije prioritet mada će svakako doći na red. I još je pripretio da je za neposlušne, nekooperativne i slične predvideo sankcije. Menja se i američki ambasador. Dolazi vreme tvrđe uprave, za koje se naivno verovalo da je prošlo.