Koliko zarađuje Putin?

Vladimir Putin obećao je nedavno da će jednu svoju platu dati za izgradnju muzeja tolerancije u Rusiji. To je bio povod da se mediji zainteresuju koliko zarađuje ruski predsednik. Konkretnu sumu nisu uspeli da dobiju pa su, računajući na osnovu ranije objavljivanih podataka, došli do nekih veoma zanimljivih podataka. Jedan od njih je da je Vladimir Putin – penzioner. I da je to postao najverovatnije u 45. godini. Ali, da krenemo redom. Poznato je da je ruski predsednik 2002. zarađivao 63.000 rubalja (prema sadašnjoj vrednosti dolara, to je oko 2.500 dolara, ali je tada vredelo skoro 40 odsto manje). U međuvremenu su plate državnih činovnika nekoliko puta povećavane – 2003, 2004. i 2006. godine, tako da, ako se uzmu u obzir sva ta povećanja, Putin sada, najverovatnije, prima negde oko 6.600 dolara mesečno. Ako se uporedi sa zapadnim kolegama, to je više nego skroman lični dohodak. Istina, sam Putin verovatno taj novac nikad i ne uzima u ruke, javnost je mogla da ga vidi s novčanicama samo dva puta – kada je svojevremeno na avio-salonu kupovao sladoled (tada je pozajmio od svog pratioca 500 rubalja) i kada je prilikom prošlogodišnje posete Drezdenu svratio u kafe. A kad se, nedavno u Rostovu, kladio na konjskim trkama, radio je to uz pomoć hartije i olovke. Predsednici, bar dok su na vlasti, retko imaju priliku da uživaju u trošenju novca. Svojevremeno je poznati pesnik Jevtušenko pisao kako je Jeljcin, koji je voleo da se u javnosti pokazuje kao običan čovek, vraćajući se jedne noći kasno s posla, poželeo da kupi votku. Zaustavio je automobil ispred benzinske pumpe, od zapanjenog prodavca zatražio bocu votke, a kad je trebalo da plati, potpuno se zbunio. Shvatio je da u d`epu nema ni kopejke. Situaciju je spasao pratilac, a prodavac je ostao šokiran, što činjenicom da je “uživo” video Jeljcina, što činjenicom da “car Boris” nema para ni za votku! Troškovi ruskog predsednika regulisani su u bud`etu posebnom stavkom koja nosi naziv “Funkcionisanje šefa države”. U predviđene troškove spada rad predsedničke administracije, administracija njegovih političkih predstavnika u okruzima, čak i podrška nekomercijalnim organizacijama i “isplata kompenzacija koje odredi Evropski sud za ljudska prava”, ukoliko ih bude. U te svrhe je ove godine izdvojeno 6,4 milijardi rubalja (jedan dolar – 25 rubalja), od čega je konkretno za predsednika države određeno 26,6 miliona rubalja “za izdržavanje i ostale troškove”. Novinari nisu uspeli da saznaju da li Putin svoju garderobu plaća iz svog d`epa ili je i to državni trošak. Zna se da najradije kupuje odela marke “brioni” i “kiton”, čija je cena od 1.500 dolara za “svakodnevno” odelo, do 3.000 za šiveno po meri. Košulje koje se specijalno šiju za njega koštaju između 200 i 300 dolara, a kravate od prirodne svile “lakrua”, “moskino” ili “valentino” plaćaju se između 60 i 200 dolara. Putin nosi cipele “d`on lob” koje koštaju 1.000 dolara i, kako se tvrdi u deklaraciji, imaju doživotnu garanciju. Sat “patek filip” koji nosi na desnoj ruci, košta 60.000 dolara. Predsednik Rusije ima na raspolaganju i takozvani rezervni predsednički fond. Tokom prethodne dve godine za njega je izdvajano po 500 miliona rubalja. Ta sredstva se troše na dobrotvorne akcije. Ove godine novac iz tog fonda dobilo je 11 škola, bolnica i dečjih vrtića širom Rusije. Vladimiru Putinu ne preti siromaštvo ni posle odlaska sa funkcije predsednika. To sledi iz prvog dokumenta koji je potpisao kada je 2000. godine došao na vlast, Ukaza “O garancijama predsedniku RF koji je prestao da vrši dužnost i članovima njegove porodice”. Iako je prvobitno svrha Ukaza bila da zaštiti Jeljcina od mogućih neprilika, svi elementi dokumenta ušli su kasnije u federalni zakon. Na osnovu toga, bivši predsednik države ima pravo na platu u visini 75 odsto primanja aktuelnog predsednika. Wemu i članovima njegove porodice država plaća obezbeđenje, lečenje u istim medicinskim ustanovama u kojima se leči predsednik na vlasti, daje mu se dača na doživotno korišćenje, obezbeđuju se specijalne veze i pomoćnici kao i službeni smeštaj za njih. Ekspredsednik ima pravo da besplatno koristi sale za službena lica na aerodromima, železničkim stanicama i morskim lukama. Vladimir Putin ima i sopstvenu ušteđevinu. Za nju se saznalo iz deklaracije o prihodima koju je popunio 2003. godine pred predsedničke izbore. Najinteresantniji u tom spisku je izvor prihoda koje je predsednik naveo – “penzija FSB Rusije”. Ruski predsednik je, dakle, već 2003. bio penzioner – tada mu je bilo jedva 50 godina. Ne zna se kad je penzionisan, ali je sasvim moguće da je to učinjeno i mnogo ranije – bivši oficiri, posebno u specijalnim službama, dobijaju posebne bonuse i imaju beneficirani radni staž. S obzirom na posao koji je obavljao, Putin je već u 45. godini mogao biti penzionisan. To znači da se na njegovu “običnu” penziju dodaju bonusi za svaku godinu (prosečno oko 11.000 rubalja mesečno). Pošto su vojne penzije vezane za prosečne plate, tome se dodaje još 600 rubalja, potom dodaci za određene funkcije, za rad s tajnim dokumentima, za uslove rada i još niz drugih, koji sabrani iznose nešto više od 500 dolara. Prema podacima iz anketa o imovnom stanju koje je morao dvaput da popunjava kao kandidat za predsednika, Putin je pred prve izbore imao dva placa i daču u Lenjingradskoj oblasti, a njegova žena 600 kvadrata zemljišta u Pskovskoj. Pred druge izbore ostao im je samo plac u Podmoskovlju (Qudmila je svoj prodala za 11.000 rubalja). Pred izbore 2000. godine Putinovi su imali stanove u Moskvi i Peterburgu od ukupno 153 kvadrata. Imaju i račune u bankama, i akcije. Putin ima dve zvanične rezidencije – Kremlj i Novo Ogarjovo, koje je dobilo zvanični status tek 2.000 godine i koje je renovirano specijalno za njega. Iako je građena tako da u njoj može da prima strane državnike, ova rezidencija je daleko skromnija od Kremlja i veruje se da će upravo ona biti data Putinu na doživotno korišćenje. Ruski predsednik nema sopstvena kola, ali su mu na raspolaganju četiri aviona: “Il-96-300”, “Il-62”, “Tu-154” i “Jak-40”. Najčešće koristi “Il-60”, koji je kompletno opremljen za život i rad u vazduhu. Ima spavaću sobu, dnevnu, salon, radni kabinet... Može da koristi i vozni park od nekoliko helikoptera “Mi-8”. Za kraća putovanja Putin koristi kola Garaže za posebne namene, u kojoj se nalaze automobili marke “mercedes”, “ševrolet”, “zil” – mada se kola kojima se vozi ruski šef države teško mogu smatrati kolima određene marke. Sve je na njima specijalno prepravljeno – pojačani motor, bronirana karoserija... Automobil prate “mercedesi” i motocikli BMV i “ural”. Vodom Putin putuje specijalnim brodom “Rusija”, sagrađenim 1973. godine, koji je potpuno obnovljen pre nekoliko godina. U bud`etu za 2008-2010. (u Rusiji je prvi put usvojen bud`et za tri godine) vidi se da će budući predsednik poreske obveznike koštati više nego sadašnji (izbori su, da podsetimo, u martu 2008). Za prvu godinu, u kojoj će Putin biti na čelu države samo nekoliko meseci, predsednički fond je povećan za dva miliona rubalja, u dve sledeće godine za još po milion.