Romski akcioni plan

Ilegalni prelasci u Rumuniju Roma koji su u procesu readmisije iz zapadnoevropskih zemalja vraćeni u Srbiju, sa zahtevom da im nova članica Evropske unije odobri azil, sve su učestaliji. Ranije izjave da ne mogu ostati u Srbiji zbog maltretiranja od strane policije i lokalnog stanovništva, povučene su. Zahtev za azil podnet je, prema njihovim rečima, zbog teške ekonomske situacije i nemogućnosti da se zaposle, odnosno integrišu u novu sredinu. Srđan Šajn, predsednik Romske partije i narodni poslanik, zatražio je nedavno od Vlade Srbije usvajanje Akcionog plana za rešavanje pitanja Roma povratnika u Srbiju. U razgovoru za NIN Šajn kaže da akcioni plan mora sadržati niz mera i aktivnosti sa jasno određenim vremenskim rokovima u kojima je moguće postići rezultate za Rome koji su se vratili ili će tek biti vraćeni iz zapadnih zemalja. “Očekujem povratak oko 50.000 takvih ljudi. Ukoliko ne bude jasne strategije o njihovoj integraciji u srpsko društvo, problem siromaštva i nezaposlenosti dodatno će se pogoršati.” Šta predlažete Vladi Srbije? - Mislim da bi najbolje bilo oformiti mobilne timove, koji bi se sastojali od pravnika, ekonomista i sociologa, i koji bi bili zaduženi za kontakt sa povratnicima. Svaki okrug u Srbiji trebalo bi da ima jedan takav tim. Ti timovi, sastavljeni od stručnih ljudi, mogli bi u razgovoru sa povratnicima, sa svakom porodicom ponaosob, da pronađu rešenje za njihovu ponovnu integraciju. Jer, činjenica je da se neki od njih vraćaju sa određenom ušteđevinom koja je dovoljna da se otpočne sopstveni posao, ali ipak najveći broj vrati se bez novca, bez mogućnosti da se negde zaposli, bez znanja srpskog jezika... Srbija već ima problem sa visokom stopom nezaposlenosti. Kakve su šanse da se i lica koja dođu u procesu readmisije zaposle? - To je poseban problem. Tačno je da je nezaposlenost ogromna, ali je zato potrebno odrediti kvote, odnosno napraviti plan koliko takvih ljudi godišnje zaposliti. Takođe, omogućiti im da se prekvalifikuju, dokvalifikuju ili slično. Ima li država novca za takve projekte? - Mislim da novac nije najveća kočnica. Taj plan, ako se usvoji, mora sadržati jasne odredbe o sredstvima koja su potrebna za realizaciju. Sredstvima koja će dati, na prvom mestu lokalna samouprava, zatim država i na kraju međunarodna zajednica. Povratnici u procesu readmisije nisu samo problem Srbije, već i drugih zemalja Evropske unije. Siguran sam da su oni spremni da finansiraju tako nešto, ali u kojoj meri zavisiće od konkretnih projekata i garancije države da je spremna da i sama učestvuje u nečemu ovakvom. Zašto ste nezadovoljni radom Službe za ljudska i manjinska prava? - Zato što moraju biti efikasniji. Ministarstvo finansija prihvatilo je prilikom usvajanja Zakona o budžetu naš amandman da se odvoji dodatnih 12 miliona dinara za povećanje kadrovskih i poboljšanje tehničkih uslova u sprovođenju projekta Dekade Roma. Predlagao sam gospodinu Petru Lađeviću da samo pet odsto tih sredstava zatraži od Ministarstva kako bi mogao izvršiti sistematizaciju radnih mesta i zaposliti koordinatore koji bi bili veza između države i povratnika, ali on traži nekakav manevarski prostor da to ne učini. Pravda se projektnim finansiranjem i sličnim izgovorima.