Novi način kažnjavanja

Pre neko veče postali smo svedoci javnog promovisanja, pred milionskim gledaocima jedne veoma popularne televizije, novog sistema kažnjavanja u saobraćaju. Mada su takve kazne ranije postojale u nekom periodu, rekao bih mračnom, ljudske civilizacije. Radi se u konkretnom slučaju o oduzimanju starateljstva nad decom, odnosno oduzimanje dece od strane prekršajnih organa (najverovatnije bi oni bili nadležni) usled saobraćajnih prekršaja, kao što su prelazak ulice van pešačkog prelaza, igranje dece pored saobraćajnice i dr. Opasnost i daleke pogubne posledice proizlaze iz ovakvog načina razmišljanja. Ovakvim načinom poimanja stvarnosti otvara se novo poglavlje u kaznenoj politici jedne države i društva i novi pogleda na svet. Nije mi jasno da li se zagovornici ove politike svesni da pored saobraćajnih posledice postoje i druge posledice, kao što su socijalne, bračno-porodične, paternitetske i dr. Polaziti od ovoga kao načina probijanja granica, te smatrati svoju oblast naučnog, političkog, stručnog i praktičnog rada i delovanja kao nešto što je najvažnije i vrhunsku delatnost, bez koje život staje, veoma je opasno. Mada na prvi pogled to ne izgleda tako. Izdizanje probleme jednog segmenta društva iznad ostalih problema u društvu i uvođenje represivnih mera, stvara opasan presedan. U drugim društvenim oblastima mogli bi se pojaviti isto takvi predlozi kako bi se i tu suzbile štetne pojave. Na primer, ko nečitko popuni račun u banci – oduzimanje novčanih sredstava sa toga računa, ko baca otpatke na javnom mestu – oduzimanje ličnih stvari koje se kod istog pronađu, ko ne izda fiskalni račun – proterivanje iz zemlje, ko se javno pojavljuje sa otkopčanom košuljom i neobrijan – da se svaki dan javi kod nadležnog higijeničara na proveru obrijanosti i urednosti... Jeste da bi se suzbile štetne posledice, ali bi se na drugoj strani ugušila ljudska prava i pojavio teror države i društva nad pojedincem. Zar je to cilj? Opasno je to što je nekome ovako nešto u domenu razmišljanja, jer se na taj način ruše granice, krše elementarna ljudska prava i odlazi u totalitarizam, što nije u slobodarskom duhu našeg naroda. Pogubno je što se to čuje iz usta ljudi koji imaju uticaj na stanovništvo i na političke tokove, ili bar na to pretenduju. Ovakav zakonski predlog, siguran sam, neće zaživeti, ali već jednom izgovoren proizveo je štetu, jer tera na razmišljanja koja su kao primeri nove kaznene politike ovde navedena, samo treba da se neko doseti. Pazite na izgovorene reči jer su one oštrije od mača, kako to neko pametan jednom reče. Vladimir Kovčić, Beograd