Bi hepi u aoristu

Dobar je deo umrežene Srbije verovatno već imao prilike da rešava navodni Mensin test inteligencije “24 S u D – 24 sata u danu”. Posle se, kanda, ispostavilo da nije Mensin. Još uvek se, međutim, može naći u izvornoj engleskoj verziji na sajtu njnjnj.intelligence-test.net, u četiri nastavka sa oko 100 šifri. Rešenja se lako mogu izguglovati (pronaći na pretraživaču Gugl). Čiji god da je ovaj test, potrebno je odgonetnuti šifru sastavljenu od nekoliko slova i jednog broja i otkriti koja se to opštepoznata, ali jedna i jedina takva istina na svetu nalazi iza šifre. Predviđeno vreme – 20 minuta. Od 22 pitanja koliko ih je zasad prilagođeno za srpsko govorno područje, ukoliko odgovorite na više od 13 – visoko ste inteligentni, a 18 i više – čisti ste genije. Tako, treba prokljuviti, šta recimo, znači: “7 D u N”; “365 D u G”; “90 S u P U”; “52 K u Š (B Y)”; “29 D u F u P G”; “23 P U u Q T”; “5 P na S”, “9 Ž od M”... Čak i ako ste odgonetnuli sve 22 šifre (novinar NIN-a je dešifrovao 20), to najverovatnije ne znači da ste genije. Baratanje onlajn skraćenicama moglo bi pre da se shvati kao podložnost “globalnoj angloCOOLturi” (zgodan termin profesora dr Tvrtka Prćića sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji opisuje vezu između globalne kulture prenošene engleskim jezikom i leksičkog fonda srpskog jezika). Ako ste, međutim, u prvih deset minuta rešili šifru “9 Ž od M” kao “9 života od mačke”, to može da znači dve stvari: ili ste imali keca iz srpskog i niste baš mnogo načitani, ili ste već toliko naviknuti na nakaradne i sirove prevode sa engleskog da ste, uz malo naprezanja, pretpostavili da je neki genije doslovce preveo “9 Lifes of a Cat”, umesto “9 M Ž – 9 mačjih života”. Da li je ovde reč o testu inteligencije ili smo svedoci postepenog usvajanja korpusa sofisticiranijih skraćenica u onlajn novogovoru poput onih standardnih u četu i SMS-u: LOL (loughing out loud), BRB (be right back), B4 (before), BTW (bd` the njad`), SIT (stad` in touch), CYA L8R (see d`ou later)...? Imaju li informacione tehnologije (IT) samo štetan uticaj na jezike u svetu ili postoji i nešto dobro u elektronskoj komunikaciji? Jesu li štampa, radio, televizija i internet u nekim aspektima učestvovali u svojevrsnoj redukciji jezika na ono odakle je jezik krenuo kada je počela pismenost: crtanje slika da bi se predstavilo značenje? Po mom skromnom mišljenju: Razume se da se onlajn jezik, koji nije ni pisani ni govorni jezik, ali je istovremeno i pisani i govorni, najbolje razvio u engleskom jeziku, jer je kao prvi globalni jezik na svetu istovremeno i maternji u oblasti informacionih tehnologija. Zato su i skraćenice i akronimi najrazvijeniji baš u tzv. onlajn engleskom, mada ni nemački, italijanski, ruski ili srpski ne zaostaju mnogo. Oni koji ne posećuju internet forume ili pričaonice, ne bi ni mogli tako lako da odgonetnu šta, recimo, znači: IMHO (In Md` Humble Opinion, po mom skromnom mišljenju)... Za onlajn komunikaciju osobena je i česta upotreba slengova, a najpoznatiji su: (troll – ljudi koji su u čet sobama samo da nerviraju ostale, mods – moderatori, redari u čet sobama, spam – povremeno slanje jedne te iste poruke koja nije tema razgovora, kako bi se nervirali ostali, flaming – provokatori, započinju svađu. U onlajn srpskom su se, zasad, ustalile skraćenice poz (pozdrav), ljub (poljubac), jbg, u pm (domaće psovke), i sve ih je lako odgonetnuti. Iako se komunikacija kompjuterom zasniva na tekstu, baš kao i pisani jezik, jezik u komunikaciji internetom je mnogo ličniji, a onda i sličniji govornom jeziku, posebno zato što se u komunikaciji u takozvanim čet-sobama ili e-pričaonicama koriste razni efekti kako bi se što više naglasila ta lična i govoru slična atmosfera. Česti su efekti za imitaciju zvuka, kao na primer, ding dong, ili smeha hahahahaha, ali i upotreba emotikona (eng. emotion+icon), čuvenih smajlija (na srpskom, smeško). Smajliji služe da bez ijedne reči ali s nekoliko tačkica, crtica i zagrada iskažu neko osećanje u neformalnoj i-mejl komunikaciji, četovanju ili u SMS poruci, s minimumom upotrebljenih znakova. Tako se štedi i vreme i prostor (u SMS porukama koje imaju ograničen broj znakova). Mnogi proučavaoci uticaja medija na engleski jezik su davno uočili da se engleski kroz vekove uprostio, te da je od prvobitno kompleksnog sistema odstupanja i slučajnosti, sa štampom, radiom, televizijom, internetom, redukovan na sliku, pokretnu ili statičnu. Mičel Stifens, profesor žurnalistike i komunikologije na NJujorškom univerzitetu, 1998. u knjizi “The Rise of the Image, the Fall of the Word” (“Buđenje slike, pad reči”) piše da se ta prevlast slike, zapravo dominacija pokretnih slika možda dogodila negde između slikanja lepog lica Yona F. Kenedija i mogućnosti da većina Amerikanaca vidi njegovu sahranu: “Možda je zaokret došao u vreme dok su goreli kućerci u Vijetnamu, vijorile se zastave i leteli baloni u vreme Reganovog predsednikovanja ili Madoninog uvijanja. Ali, nekako istovremeno sa tim, možda prvi put u ljudskoj istoriji su slike ostvarile prevlast nad rečima.” Upravo počinješ da čitaš: Hoće li nas smajliji vratiti u pećinu? Profesor dr Ranko Bugarski će se nasmejati na “šarmantnu dosetku”: “Milioni godina su između, a zajednički su im grafički medijum, i donekle samo – svedenost izraza. Pećinski čovek je imao statičke crteže, kad bi predstavljao neki predmet i dinamičke – kad je hteo da predstavi scene iz lova, recimo. Iz toga se razvilo slikovno pismo. Piktografija. Piktografski elementi postoje sve vreme kroz vekove. Svuda oko nas. Moderni piktogrami kao što su oni na železničkim stanicama, aerodromima, autoputevima, oznake za restoran (ukršteni nož i viljuška), ženski i muški toalet (štikla i muška cipela, ili suknja i pantalone), telefon (slušalica), korisni su, jer štede vreme, materijal, jer je reč o internacionalnim sredinama, postavite sličicu i svi znaju o čemu je reč, na svim jezicima. Smajliji više liče na to, znakove u internacionalnim sredinama koje svi raspoznaju. Smajliji su pre izvod ove moderne piktografije nego pećinskog slikarstva.” Profesor Bugarski, pri tom, ne veruje da onlajn jezik i uticaj informacionih tehnologija na jezike u svetu može da dovede do nekog “odumiranja pisma”: “Pismo će se modifikovati, verovatno će biti svedenije, neke njegove funkcije će biti izmenjene, možda će i izumreti u elektronskoj eri. Ali da elektronska komunikacija ukine pisani jezik – to se nikad neće desiti. Bez obzira na to što su sada na internetu dostupne enciklopedije i rečnici, i mnoge druge knjige, uvek će postojati ljudi koji će i dalje želeti da žive sa knjigama.” Ili kako bi preporučio Italo Kalvino u svom romanu “Ako jedne zimske noći neki putnik”: “Upravo počinješ da čitaš. Bolje da zatvoriš vrata; tamo uvek gori neki televizor. Reci to odmah drugima: Ne, ne želim da vidim televizor! Povisi glas, ako to ne učiniš, neće te čuti: Čitam! Nemojte da mi smetate!” Kako bilo, takozvani onlajn engleski je napravio značajne promene u srpskom jeziku. One se, kako to piše profesor dr Tvrtko Prćić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u svojoj knjizi “Engleski u srpskom”, manifestuju na nivou pravopisa (veb sajt umesto vebsajt, Memoari Jedne Gejše umesto Memoari jedne gejše), izgovora (Rezolucija 1244 izgovara se kao 1-2-4-4 ili 12-44), gramatike (kontaktirati nekoga umesto kontaktirati sa nekim), semantike (bord umesto odbor, monitoring umesto praćenje, samit na vrhu, odnosno sastanak na vrhu) i pragmatike (Moje ime je... umesto Ja sam..., Pitao me je da se udam za njega umesto Zaprosio me je). Iako je uveren da anglicizmi sami po sebi u srpskom jeziku nisu nikakvo zlo, mr Aleksandar Milanović, istoričar srpskog jezika sa Filološkog fakulteta, kaže za NIN da je snažan uticaj anglicizama u drugoj polovini 20. veka stvorio probleme: “Svakako najveći od njih jeste morfološka neadaptiranost velikog broja prideva koji ostaju nepromenljivi i u srpskom jeziku: super drug, kul tip, seksi izgled... Sve veći broj ovakvih reči, koje u pojedinim kontekstima funkcionišu i kao prefiksoidi, stvara realnu opasnost za funkcionisanje sistema fleksije u srpskom jeziku, što je potencijalni gramatički, ali i tipološki problem za srpski jezik u budućnosti.” Profesor Prćić je svojevremeno uveo i termin “anglosrpski”, koji je, inače, potekao od pogrdnog “frangle” (francuski prožet engleskim) od pre pola veka među Francuzima. Po tom obrascu su nazvani i drugi jezički varijeteti kao što je, na primer, “spangliš“ (spanish eanglish, španski prožet engleskim). Da li je preterano govoriti o anglosrpskom? Profesor Bugarski ističe da “taj pojam ne treba doslovno tumačiti, to je koloritan naziv za srpski jezik koji je u većoj meri nego što je to potrebno i na manje adekvatan način nego što bi bilo poželjno prožet uticajima engleskog jezika”. Jer nijedan od pomenutih varijeteta jezika koji su danas pod uticajem engleskog nije ravnomerna kombinacija dva jezika nego je to uvek jedan jezik prožet elementima drugog, u stvari engleskog. Ipak, i profesora Bugarskog zabrinjava preterana i neznalačka upotreba anglicizama, jer to je ono što može samo da smeta i ničemu ne koristi. “Mediji nisu nužno kreatori tog preteranog uticaja engleskog, ali su u velikoj meri prenosioci”, zaključuje on. Po difoltu, Sterija: I Milanović će reći da se ovaj pojam “odnosi na umetanje nepotrebnih neadaptiranih anglicizama u srpski jezik”: “U prilici smo da čak i na naučnim skupovima čujemo: Po difoltu... O umetanju čitavih engleskih iskaza (tipa: Be happd`!) u tekstove pisane srpskim jezikom u omladinskim, modnim i drugim časopisima za npr. “alternativnu urbanu kulturu” i da ne govorimo. Isto važi i za pisanje anglicizama originalnim pravopisom: u clubbingu, rock muzika, organizovanjem partd`ja... Komentar ovih pojava svakako bi od nas bolje dao Sterija.” Da ima i nešto dobro u IT uticaju na srpski jezik (lektori NIN-a će reći da je pravilnije i više u duhu srpskog jezika, uticaj IT-a na srpski jezik), potvrdili smo u jednom lingvističkom istraživanju SMS poruka u Zagrebu. Naime, dr Milena Žic Fuhs s Odsjeka za anglistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu je pre nekoliko godina istražujući pojave u jeziku izazvane novim tehnologijama došla do zanimljivog podatka da su SMS poruke vratile u hrvatski jezik gotovo zaboravljena glagolska vremena aorist i imperfekt. Tako, na pitanje “Jesi li bio kod zubara?”, najčešći SMS odgovor je “Bijah”. A zanimljivi su i SMS-ovi: “Vidjeh te pred faksom”, “Saznah da si u Grčkoj”... Zašto? Zato što je kraće. Aorist i imperfekt zauzimaju manje znakova, od “običnog” prošlog vremena. Ruku na srce, o jeziku se u medijima izveštava najčešće kad je reč o “najezdi stranih reči” i o odbrani ćirilice. Kao da bi ovde sve bilo u redu ako bi latinica potpuno bila uklonjena iz javne upotrebe, i ako bi se anglicizmi najurili iz jezika. Jer, jedan od osnovnih problema je 30 odsto funkcionalno nepismenih od odrasle populacije u Srbiji. Funkcionalno nepismen, po objašnjenju profesora Bugarskog, jeste čovek koji ume da se potpiše, da napiše porodici kartu s letovanja, ume da pročita natpise na ulicama, naslove u novinama, možda i kraće tekstove, ali ima problema sa razumevanjem iole dužeg i komplikovanijeg teksta. A pored njih su i oni ljudi za koje je Jovan Bošković, jedan od prvih srpskih filologa, davne 1856. rekao da “leni behu da u svom narodu nađu zgodan izraz za nešto, ili da nekoj za njih novoj stvari nadenu ime”. Srpski lingvisti bi danas sigurno pokušali da mu odgovore da je nemoguće “administrativno” nametnuti neku reč, ako ona prosto neće da se primi... Kao što retko kome pada na pamet da svoje e-poruke piše ćirilicom, iako danas gotovo svi imamo tu opciju. No, daleko je ćirilica, zašto se e-pošta i šalje i dobija bez dijakritičkih znakova naše latinice? Zašto se uglavnom piše malim slovima, bez interpunkcije? Zato što je to sloboda koju nam je internet dao. Tamo ulazite kao u spavaću sobu, i skidate sve sa sebe. Tamo smo svi isti. Kako je negde zapisao profesor Dubravko Škiljan, to je svojevrsna denacionalizacija nacionalnih jezika. To je donela elektronska komunikacija. Je li prošlo 20 minuta? Rešenje odabranih zadataka iz testa inteligencije s početka teksta je: 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, 90 stepeni u pravom uglu, 52 karte u špilu (bez d`okera), 29 dana u februaru u prestupnoj godini, 23 procenta ugljenika u ljudskom telu, pet prstiju na stopalu... Za one koji ne koriste Internet, a nisu se baš snašli. Dokle se otišlo u izvornoj verziji testa na engleskom dovoljno pokazuje zadatak: E S H M P N S njith 555. To znači: Everd` Single Holld`njood Movie Phone Number Starts njith 555.