Kratki spoj

Na jednoj banderi našao sam izlepljen ceo niz malih oglasa iliti letaka, od onih što se obično ručno dele prolaznicima. “Alternativna medecina” piše u vrhu papirića, a zatim, krupnim slovima: “ŽELITE LI DA OSTAVITE CIGARE?”. Uz broj mobilnog telefona dodato je još “uspešnost 98%” i “bez propratnih tegoba i medikamenata”. Borbu protiv pušenja svesrdno podržavam, ali ne verujem da ima mnogo naših sugrađana čiji je problem što ne mogu da se odreknu tompusa a la Vinston Čerčil ili kubanskih “havana”. Utoliko pre što je i na samom letku naslikana zapaljena cigareta, iz koje se dim izvija u vidu znaka pitanja. Reč cigara umesto cigareta prvi put sam čuo u ono davno doba kad sam u JNA služio vojni rok (“Zemljak, imaš cigaru?”). Mnogo godina kasnije, bio sam u komisiji za diplomski ispit iz italijanskog jezika kada je jedna studentkinja rečenicu “Fumava una sigaretta” prevela “Pušio je cigaru”. “Pazite, koleginice”, opomenuli smo je, “ne piše sigaro, nego sigaretta. Šta je, dakle, pušio?” Ona nas je zbunjeno gledala, i najzad smo joj rekli: “Cigaretu, a ne cigaru!” Na to je devojka sasvim iskreno upitala: “Pa u čemu je razlika?” U nekom budućem rečniku, cigara u značenju “cigareta” moralo bi da ima oznaku “familijarno”, “pokrajinski” ili “nestandardno”. U rečniku Matice srpske dato je bez oznake, s jednim jedinim primerom iz Pavla Popovića: “Onda su se cigarete savijale, nisu bile kupovne, i zvale su se cigare, ne cigarete.” Tu je i odrednica cigar, muškog roda, pod 1 u značenju cigare, pod 2 u značenju cigarete (“Na donjoj usni visi joj cigar”), uz izraz cigar duvana “vreme koje je potrebno da se ispuši cigareta (kao mera za udaljenost)”. Cigara umesto cigarete, dakle, ima podužu istoriju za sobom, a ta istorija ima i svoje sociološke aspekte. Najpre su seljaci uvijali cigare, one prave, od listova duvana koji su sami gajili. Potom se razvilo građansko društvo, i iz francuskog je primljen deminutiv cigareta – naziv za proizvod isprva namenjen samo finim damama, dok se oko njega nije razvila moćna industrija, osvajajući potrošače oba pola. U vreme diktature proletarijata građansko društvo je razbijeno, i dobili smo današnju tehno-turbo-pink-folk civilizaciju, u kojoj se izgubila razlika između seljaka i građanina, pa tako i između cigare i cigarete. Sličnih primera sigurno ima još. Recimo, u XIX veku naš jezik se još kolebao između oblika medicina, kao u latinskom, i medecina, prema francuskom. Potom su se učeni ljudi dogovorili da je bolji izvorni latinski oblik, osnovan je fakultet koji se zove Medicinski, a “medecina” je ostala da živi samo u govoru neobrazovanih. Na već pomenutom letku, međutim, eto opet “medecine”, uz moderni atribut “alternativna”. Ili, famozno odmarati umesto odmarati se dugo je postojalo samo u vojničkom žargonu, jer se znalo da regruti pre podne “zanimaju” a posle podne “odmaraju”. Danas nam i ljudi s fakultetskom diplomom paraju uši rečenicama kao “Idem malo da odmorim”, i nemamo više snage ni volje da ih pitamo koga ili šta žele da odmore. Inž. Vladimir Lapčević, čije smo žalbe zbog pogrešnih izgovora na televiziji preneli u broju 2956, sada je ljući nego ikada – ovog puta isključivo na RTS. Grad Olborg u Danskoj, kaže, u dnevniku su nazvali Alborg (slično onim “Alandskim ostrvima” koja su zapravo Olandska); u jutarnjem programu ime začina origano naglašavaju na trećem slogu, umesto na drugom kako je u italijanskom; u kvizu, u igri asocijacija, voditeljka je govorila o parnom grejanju, a grejanje na paru još pre mnogo decenija zamenjeno je grejanjem na toplu vodu; u odeljku “Ko zna, zna”, nemački izraz za kratki spoj napisan je kao kuršlus, dok kod Vujaklije lepo piše kurcšlus (nemački Kurzschluss). Za ovu poslednju grešku, pored nepristojnih asocijacija u srpskom, izvesnu olakšavajuću okolnost predstavlja napor izgovaranja četiri uzastopna suglasnika, “rcšl”. Što se tiče grejanja, inž. Lapčeviću moramo verovati jer mu je to uža struka, ali on ne kaže čime bi zamenio tradicionalni izraz parno grejanje: centralno grejanje verovatno nije ista stvar, a niko do sada, koliko mi je poznato, nije govorio o “vodenom” ili “toplovodnom” grejanju.