Meta ograničava politički sadržaj: Šta stoji iza odluke koja pogađa korisnike Fejsbuka i Instagrama

Meta, matična kompanija Fejsbuka, Instagrama i Tredsa, u februaru je najavila da će smanjiti količinu političkih sadržaja na početnim stranama njihovim platformi, kao i da se takvi sadržaji neće preporučivati ljudima ukoliko ne prate profile koji objavljuju takve sadržaje. Obećanje je sada ispunjeno, a promena je zatekla mnoge, dok su brojni korisnici počeli da kritikuju Metu zbog odluke koja je stupila na snagu bez prethodnog upozorenja, te zbog preširoke definicije političkog sadržaja.

Metine platforme prestale su da "proaktivno" preporučuju političke sadržaje, a ova promena primenjena je automatski za sve korisnike. Da stvari ne izgledaju onako kako su ranije izgledale, prvo su primetili oni koji poseduju naloge na Instagramu, kada su uvideli da su se njihova podrazumevana podešavanja promenila kako bi se ograničio sadržaj koji, prema oceni Mete, "verovatno pominje vlade, izbore ili društvene teme koje utiču na grupu ljudi i/ili društvo u celini".

"Pokušaj ugrožavanja slobodnog interneta"

Rukovodstvo kompanije tvrdi da korisnici društvenih mreža žele da im se prikazuje manje medijskog sadržaja, posebno vesti. I dok određeni stručnjaci smatraju da Meta ovim stavom i postupkom pokušava da se distancira od optužbi za političku pristrasnost i od mogućnosti da je okrive za "porast dezinformacija i onlajn ekstremizma", Mila Bajić iz SHARE (Šer) fondacije prevashodno smatra da se radi o "pokušaju da se izokola progura određena vrsta cenzure na određene sadržaje i na taj način značajno ugroze postulati slobodnog interneta".

"Za početak, Metina definicija ‘političkog’, koja se u ovom kontekstu odnosi na političke, ali i društvene sadržaje, sama po sebi je dosta nejasna, jer je teško ograničiti šta sve spada pod društveni sadržaj. Tu se može naći sadržaj koji se odnosi na socijalno ugrožene grupe, manjine, žene, LGBTQ+ osobe i slično, kojima su društvene mreže nekada najrelevantniji, ako ne i jedini kanal komunikacije. U tom pogledu, s pravom se može zaključiti da se veliki deo društvenog sadržaja diretkno ili indirektno problematizuje kroz političku situaciju i samim tim postaje politički, što znači da je onda direktno na meti ovakve zabrane", objašnjava Bajić za NIN i dodaje:

"Imajući u vidu opadajuću demokratičnost u društvima širom sveta, povećanje broja nepouzdanih izvora informacija, kao i sadržaja kreiranog posredstvom generativne veštačke inteligencije, trenutno su provereni i transparentni izvori koji se bave društvenim i političkim pitanjima potrebniji nego ikada. Među njima se nalazi i dosta mladih ljudi koji se najvećim delom informiše preko ovih mreža, što znači da ako takvi sadržaji ostanu nevidljivi baš tu, veća je verovatnoća da će proći ispod radara."

"Odluka doneta iza zatvorenih vrata"

Većina Metinih platformi, odnosno algoritama, funkcioniše po principu preporuke naloga i sadržaja sa kojima korisnici manje ili više već imaju određenu interakciju i na taj način mogu da dospeju u kontakt i sa potencijalnim sadržajem koji se takođe tiče sličnih tema. Onog trenutka kada se takva opcija ukine, ili Metinim rečima "ograniči", automatski se drastično smanjuje slobodan pristup informacijama i znanju.

Iz Mete su, u svoju odbranu, naglasili da promena ne utiče na sadržaj naloga koje korisnici prate, a da im je, kada su u pitanju drugi nalozi koje ne prate, pružena mogućnost da odaberu hoće li im biti preporučivan njihovi društveno-politički sadržaji. Naša sagovornica, pak, smatra da je upravo način uvođenja ovakvih promena sporan, jer "počiva na principu odbijanja pristanka od strane samih korisnica i korisnika".

"Iako deluje kao da su korisnici i korisnice ti koji mogu da odluče da li žele ovakvu promenu da prihvate, činjenica je da se radi o podrazumevanom podešavanju. To znači da je odluka ipak doneta, i to na veoma tih način, i možemo slobodno da pretpostavimo, sa predumišljajem od strane Mete, da najveći broj korisnica i korisnika neće ni obratiti pažnju ili se interesovati. Iako bi korisnice i korisnici trebalo sami da budu odgovorni za svoje korišćenje ovih platformi, nije odgovorno od strane ovih platformi da sav teret odlučivanja i odgovornosti prebacuju upravo na njih. Ne bi trebalo da se podrazumeva da se promene uvode bez napomene i podrobnog objašnjenja i da se očekuje reakcija, vec da same korisnice i korisnici biraju da li takvu promenu žele da naprave kada im se predstavi", apostrofira Bajić, podsećajući da ovo svakako nije prvi put da kompanije na netransparentan način odlučuju da se postave u ulogu moderatora.

"Slična situacija dogodila se i pre nekoliko godina kada je Tviter odlučio da u određenim zemljama sveta, uključujući i Srbiju, obeležava naloge medija koji su bliski ili sarađuju sa vlastima. Donošenje ovakvih odluka iza zatvorenih vrata i bez adekvatnog komuniciranja može se ispostaviti kao jako štetno za korisnike i korisnice, i kao što znamo uvek su na prvoj liniji udara marginalizovane i društveno isključene grupe koje od ovih tehnologija veoma zavise", kaže Bajić.

Upitana o događajima koji će zbog ovakve odluke biti nevidljivi za veliki deo sveta i koji su, na određeni način, i povod za ovakav potez, Mila Bajić ističe da je "ovakva odluka naročito problematična u godini u kojoj skoro 50 posto svetske populacije izlazi na birališta, uključujući SAD i Evropu".

"Stepen fabrikovanih informacija koje kruže, vezane za izborne procese na društvenim mrežama, već su godinama ozbiljna tema za brigu, a donošenje ovakve odluke u jeku predizbornih kampanja drastično se može odraziti na načine na koje glasačko telo prima informacije, iz kojih izvora te informacije dolaze i koliko su sveobuhvatne ili nepristrasne", kaže Bajić, koja smatra i da je jedan od najvećih razloga za ovakvu promenu i situacija u Gazi te da ona ima veze sa "pokušajem ućutkivanja palestinskih glasova na društvenim mrežama".

Pad prihoda od političkog oglašavanja

Iako je vlasnik kompanije Meta Mark Zakerberg, u vreme predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama 2020. godine, uložio veliku količinu novca kako bi ljudima olakšao da izađu na izbore i glasaju – njegova kompanija rešila je da, uoči ovogodišnjih predsedničkih izbora u Americi, počne da se sve više oslanja na zabavu nego na politiku. Međutim, postoje i istraživanja da politički oglašivači ulažu manje u Fejsbuk i Instagram oglase na ovim izborima nego što su to činili u prošlim ciklusima. Endru Arendž, direktor operacija Penovog programa za istraživanje javnog mnjenja i izborne studije, prikupio je bazu podataka dnevne potrošnje na političke oglase na Fejsbuku, koja datira upravo od 2020. godine. Ona pokazuje da, iako Meta i dalje zarađuje više od milion dolara dnevno na političkim oglasima, ove godine je potrošnja na te reklame više nalikovala onoj tokom izbora za Kongres 2022., nego tokom ciklusa predsedničkih izbora 2020. U stvari, svakog dana ovog meseca, Fejsbuk je zaradio tek trećinu novca od političkih reklama u odnosu na isti period pre četiri godine.

Nešto od toga ima veze sa velikim potrošačima na predizborima demokrata 2020. godine, među kojima je bio i bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg. Pa ipak, čak i da stavimo Blumberga po strani, Arendž smatra da "postoji značajan jaz i da se čini da se naročito republikanski kandidati povlače sa platforme", dodajući da su u januaru ove godine, kada su republikanski predsednički predizbori bili na vrhuncu, "kampanje koje se povezuju sa republikanskom platformom za prikupljanje sredstava potrošile 12 puta manje novca na političke oglase na Fejsbuku i Instagramu od kampanja koje su se povezale sa demokratskom platformom za prikupljanje sredstava".

Ograničavanje pristupa informacija

Da Meta ne želi da više bilo ko koristi njenu društvenu mrežu Fejsbuk za informisanje putem vesti, dokazuje i to da je odlučila da u potpunosti ukine svoju namensku karticu "Fejsbuk njuz". Nakon pojedinih evropskih zemalja u kojima je ova funkcija već ukinuta krajem prošle godine, od prošlog meseca su na udaru SAD i Australija.

Kompanija u svojoj objavi upotrebila reč "deprecate“, koja u različitim značenjima predstavlja ukinuti ili odbaciti, dok je većina Amerikanaca koristi kao izražavanje neodobravanja i osuđivanje. Zanimljivo je da je Meta iskoristila baš ovu reč kao sinonim za deprioritizaciju, što je definitivno bio slučaj sa vestima na ovoj društvenoj mreži i pre, jer čak i algoritmi, bez jasno objavljenog razloga, ne prikazuju medijske linkove na standardnoj početnoj strani kao ranije.

Vesti čine manje od tri odsto onoga što korisnici širom sveta vide u svojim Fejsbuk fidovima, ocenjuje Meta, dodajući da je broj ljudi koji koriste Fejsbuk vesti u Australiji i SAD opao za preko 80 odsto prošle godine. Međutim, prema studiji Pev risrč iz 2023. godine, polovina odraslih Amerikanaca barem ponekad dobija vesti sa društvenih medija, a jedna platforma nadmašuje ostale – Fejsbuk.

Tri od 10 odraslih Amerikanaca kaže da redovno dobija vesti sa Fejsbuka, prema Pevu, a 16 odsto odraslih u SAD kaže da redovno dobijaju vesti sa Instagrama, takođe u vlasništvu Mete. 

Kako poništiti promenu na Instagramu

Promenu koja podrazumeva ograničavanje političkog sadržaja na Instagramu možete poništiti tako što ćete ažurirati podešavanja u aplikaciji u nekoliko lakih koraka:

• Idite na svoj Instagram profil i u gornjem desnom uglu kliknite na tri horizontalne linije da biste otvorili karticu "Podešavanja i aktivnosti";
• Prevucite nadole do odeljka "Predloženi sadržaj" i kliknite na "Politički sadržaj";
• Kada se stranica otvori izaberite opciju "Ne ograničavaj političke sadržaje od ljudi koje ne pratite".