Kako je Baha postao Bogdan: Prvi pasoš za izbeglice u Srbiji uručen Kazahstancu koji se zbog pravoslavlja odrekao svega

Ministarstvo unutrašnjih poslova, u skladu sa Konvencijom o izbeglicama, uručilo je prvi pasoš državljaninu Kazahstana koji ima status izbeglice u Srbiji.

Pre nego što je 2015. godine došao u Srbiju, Bogdan nije znao ni da ona postoji. Ovaj Kazahstanac zatražio je tu utočište, jer se u zemlji u kojoj se rodio i odrastao nije osećao bezbedno pošto je odlučio da promeni veru, prenosi Bi-Bi-Si na srpskom.

Prošavši put od muslimana do hrišćanina, prešao je i put od vojnika koji živi sa porodicom u bogatoj zemlji - do fizioterapeuta u Beogradu koji živi sam.

On je prvi državljanin Kazahstana koji je u Srbiji dobio pasoš, a da ima status izbeglice. Na to je čekao skoro devet godina i ova vest ga je veoma obradovala.

„Veoma sam srećan, što je konačno sve kako treba i da ljudi ne pate više zbog tog papira", kaže Bogdan, koji to ime koristi otkad se prekrstio.

Porodica ga se odrekla, žena napustila

Ovaj 48-godišnji Kazahstanac odrastao je u muslimanskoj porodici. Od sedme godine išao je redovno u džamiju, postio, a i čitao verske knjige - pročitao je Kuran i zna namaz (molitvu).

„Sreo sam 2010. godine jednog monaha koji mi je rekao za blagovest i Jevanđelje Isusa Hrista i tad sam poželeo da pročitam Bibliju.

„U Kuranu piše, `ako ova knjiga nije dovoljna duhovno, možeš da pročitaš Jevanđelje, Psalme i Stari zavet`, tako piše, ali imam (verski učitelj) ne dozvoljava da ljudi to shvate", navodi on na solidnom srpskom jeziku.

Pročitao je Bibliju i tamo je, dodaje, našao istinu u Hristu - „koji je došao na zemlju da grešnike spase". Tad odlučuje da pređe u pravoslavnu veru i da da otkaz u vojsci gde je radio.

„Hristos je ljubav, a ja ne mogu da uzmem pušku da ubijem nekog čoveka", kaže borac sa iskustvom.

Po napuštanju vojske, Bogdan se vraća osnovnom zanimanju fizioterapeuta. Narednih pet godina proveo je u Kazahstanu kao hrišćanin, ali njegova okolina to nije prihvatala. Otac ga se odrekao, supruga napustila.

„Tata mi je isekao ruku, jer sam držao Bibliju, rekao je da je to sramota i odmah sam postao `izdajnik vere`.

„Žena je otišla i razvela se, imam ćerku od 14 godina, nisam u kontaktu ni sa jednom, jer `izdajnik vere` ne može da bude otac, ne može da bude muž", kaže Bogdan.

Dani u zatvoru

Ni šire društvo u Kazahstanu ne gleda blagonaklono na ljude koji promene veru, dodaje.

„Zabranjeno je zakonom da izađeš napolje i govoriš o Jevanđelju. Postoji pravoslavlje tamo, ali za Ruse i Ukrajince, Kazahstanci mogu da budu samo muslimani. Možeš ti da budeš i nešto drugo, ali to je sramota", ističe Bogdan.

Prema ustavu, Kazahstan je sekularna država u kojoj se poštuje sloboda veroispovesti.

Ipak, u izveštaju američkog Stejt dipartmenta o verskim slobodama u Kazahstanu iz 2019. navodi se da su tamošnje vlasti „nastavile da hapse, pritvaraju i zatvaraju pojedince zbog njihovih verskih uverenja ili pripadnosti".

Vlada je ponovo prekidala verske službe, procesuirala pojedince zbog „ilegalne misionarske delatnosti" i odbila da registruje određene verske grupe, piše u saopštenju.

I Bogdan je bio uhapšen - 15 dana proveo je u zatvoru.

Kako se navikao na Srbiju, kako Srbija na njega?

Nije bilo jednostavno navići se na život u Srbiji, kaže Bogdan.

„Kad mi vide oči, misle da sam Kinez, ali 'gde ima ovako krupan Kinez`", dodaje uz osmeh.

Prve dve godine nije mogao da se uklopi, pre svega zbog jezičke barijere. Kad je to prošao, sve je bilo lakše.

„Volim hranu srpsku, ukusna je, sarmu posebno. Inače, ne volim jagnjetinu i konjsko meso mi je jako, koje se kod nas dosta jede".

I dalje kad kaže `kod nas` misli na Kazahstan.

Šta dalje?

Bogdanu je Srbija „nova domovina" u kojoj želi da ostane i osnuje firmu. Dok se to ne desi, radi, redovno odlazi na liturgije, moli se i posti. Bog je, kaže, njegov pastir.

„Ovaj post je baš lep, lakši u odnosu na muslimanski, samo ne jedeš meso, to je i zdravo i ušteda", opisuje Bogdan.

Pre nego što se zaposlio kao fizioterapeut, radio je fizičke poslove - selidbe i sređivanje dvorišta.

„Bilo je teško, plakao sam više nego u ratu, ali nijedan minut ili sekund se ne kajem što sam ovde. Bog daje iskušenja, ali zato imamo veru", zaključuje Bogdan.

Veliki korak za MUP i Srbiju

Una Radović iz Kancelarije za azil pri Upravi granične policije istakla je da je ovo značajan i veliki korak za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Srbiju, koja tim činom, u skladu sa Konvencijom, potvrđuje opredeljenost garantovanju i pristupu osnovnim ljudskim pravima licima koja imaju odobren azil u Srbiji, navodi se u saopštenju MUP-a.

TANJUG / OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE (HO)