Misterije i nelogičnosti bizarne krađe ordenja

Iz levog krila zgrade SIV-a ukradeno je oko 43.000 ordenja. Vrednost izuzetna. Kralo se od 2010. do 2018. godine. Učestvovala je grupa od deset ljudi. Lica pohapšena, dva u bekstvu. Informacije dovoljne da se zaključi da je reč o spektakularnoj krađi organizovane grupe, objavilo je beogradsko Treće tužilaštvo. Posle prve vesti, nezvanično je razotkriveno da se iza inicijala S. H. krije u javnosti poprilično zaboravljeni, nekadašnji državni sekretar Ministarstva pravde u vreme vlade Demokratske stranke Slobodan Homen. Ipak, ime funkcionera na već neverovatan broj 43.000 pridodalo je dodatnu jačinu ovoj vesti. I to je jedino što je javnost saznala. Vest koja je donekle i bizarna.

I onda je priča krenula da se kotrlja u logičnom smeru. Onom što je većina nas isprva i pomislila, kako je neko uspeo neprimetno da iznese 43.000 nečeg.

Potom, otkud uopšte toliko ordenja. Sasvim legitimno je i da je vest sa takvim scenariom asocirala na Dejvida Koperfilda. Zgranuti su bili i kolekcionari ordenja i heraldičari.

NIN je došao u posed dela dokumentacije u ovom slučaju, iako se u Trećem tužilaštvu čuva, baš kao što je država trebalo da vodi računa o ordenju ili bilo čemu drugom, posebno ako je „izuzetne vrednosti”.

Krenimo od početka

Međutim, u ovom slučaju sve je još komplikovanije ako stavite ispred sebe deo pribavljene dokumentacije, razne naloge za sprovođenje istrage i zvanična saopštenja Trećeg tužilaštva. Ne postaje jasnije ni kada se šta dogodilo, koja je bila uloga svakog od učesnika ove krađe ili jednostavno na kraju, šta se uopšte dogodilo u levom krilu SIV-a. Bez namere da bilo šta tvrdimo ili bilo koga aboliramo, krenimo od početka:

Treće javno tužilaštvo 15. marta 2024. saopštilo je da „u opsežnoj akciji hapšenja koju je organizovalo ovo tužilaštvo lišeno je slobode osam lica, dok se za dva lica traga i podnet je predlog sudu za raspisivanje poternica”. Potom se tri dana kasnije saopštava da je javni tužilac Trećeg tužilaštva u svojstvu svedoka ispitao tri lica, a pretres je izvršen na više od deset lokacija u Beogradu, pa je u prostorijama okrivljenih S. H. (Slobodan Homen) i J. M. (Jovan Mara) pronađena velika količina ordenja koja će biti predmet dalje istrage.

NIN / Milan Ilić

Dakle, osam lica je lišeno slobode. Ipak, šta Tužilaštvo koje revnosno iznosi svoje istražne radnje nije prijavilo?

Treći osnovni sud je još 14. marta odbio predlog Trećeg tužilaštva za određivanje pritvora, i to za četiri lica. Dakle pre nego što je Tužilaštvo saopštilo da su svi lišeni slobode. Potom Tužilaštvo izdaje dva saopštenja gde su svi uhapšeni osim dvojice koja su u bekstvu. Nigde nije saopšteno ni da se tužilac žalio i da je tek kroz nekoliko dana, 20. marta, određen pritvor. Logično je da upitamo da li je postupajući tužilac znao unapred da će svi biti pritvoreni, pa je Tužilaštvo u zvaničnim saopštenjima to tvrdilo i pre nego se dogodilo. Jedna digresija - na osnovu dokumentacije koju posedujemo, postupajući javni tužilac je Ljubomir Anđelić, isti onaj koji je bivšem ministru, a sada potpredsedniku Fudbalskog saveza Srbije Branislavu Nedimoviću, a koji je kako je NIN otkrio izazvao tešku saobraćajnu nesreću, dao oportunitet, a na šta nije imao zakonsko pravo.

Tužilaštvo nas tako 22. marta iznova obaveštava o lišavanju slobode, koja se po Tužilaštvu dogodila još 15. marta.

Nakon toga Treće tužilaštvo je utihnulo sa saopštenjima, a mi se vraćamo pribavljenoj dokumentaciji. Šta se stavlja na teret veoma raznolikoj grupi bivših i sadašnjih funkcionera?

Prenosimo iz dokumentacije, onako kako je tužilac Anđelić napisao, redosled navodne krađe: „Tužilaštvo tereti Slobodana Homena, Slobodana Boškovića, Sanju Starčević, Jovana Mara i Radovana Kneževića da su zajednički izvršili krivično delo, otuđili tuđe pokretne stvari u nameri da pribave sebi protivpravnu imovinsku korist i to 43.000 komada različitog ordenja. U tome su im pomogli Ivica Zdravković, Aleksandar Todorović, Novica Antić, Zdravko Grbić, Aleksandar Rebić i Olivera Pantelić Gligić“. Sve se odigralo po Tužilaštvu tako što su Novica Antić, koji je u to vreme bio direktor Uprave za zajedničke poslove, a sada direktor Ateljea 212, i njegovi tadašnji zamenici Ivica Zdravković i Aleksandar Todorović, omogućili Homenu da na njegov zahtev ”izvrši uvid” u kancelariju 559 u SIV-u. Homenu je to bilo omogućeno na godinu dana, bez nadzora. Za tu kancelariju bila je zadužena Olivera Pantelić Gligić. Prema navodima Tužilaštva, tu su se od 16. aprila 2010. godine nalazile 493 kutije i 541 tubus u kojima su bila odlikovanja.

NIN / Milorad Milanković Slobodan Homen

Zaplet

U nastavku dokumenta tužilac se vraća na godinu dana ranije pa kaže: „Da bi dana 19. novembra 2009. godine sanduk broj 105, sa utisnutim brojem 332, bio zapečaćen u prisustvu Slobodana Homena, Slobodana Boškovića i Sanje Laci Starčević. Oni su konstatovali da se tu nalazi 1.160 komada ordena zlatne partizanske zvezde“.

Sada kreće i zaplet:

- Dan kasnije, 20. novembra 2009. godine, dva lica u prisustvu Slobodana Boškovića (danas diplomata OEBS-a) donela su sanduk po usmenom nalogu Homena u prostorije Uprave za zajedničke poslove i predala ga na čuvanje blagajnici Anđi Perić Milutinović. Potom su isti sanduk Jovan Mara (poznati kolekcionar), Radomir Knežević i Zdravko Grbić neutvrđenog dana u maju 2010. godine, po usmenom nalogu Homena, uzeli od blagajnice Anđe Perić Milutinović sanduk broj 332, uz izjavu da će doneti pismeni nalog po vraćanju sanduka. Potom su oni sačinili zapisnik gde je konstatovano da se u njemu nalazi 1.159 komada tog zlatnog ordenja. Vratili su ga naredne godine u maju, bio je oštećen voštani pečat i kanap kojim je bio zapečaćen...

Tužilac dalje konstatuje da je popisom komisije 2018. godine utvrđeno da u sanduku nedostaju dva zlatna ordena partizanske zvezde, a da u kanceriji 559 koja je otpečaćena nedostaje 43.000 ordena različite vrste, a što Olivera Gligić Pantelić nije prijavila, a pri čemu je Jovan Mara sve vreme posedovao ključ.

To je ono do čega je došlo Tužilaštvo. Šta je sve nelogično u ovom scenariju iz istrage Tužilaštva, a na osnovu kog se deset ljudi sumnjiči za tešku krađu?

Prve uočljive rupe su: ko je zapravo od njih deset i kako organizovao grupu za krađu ordenja, kako je ogromna količina ordenja izneta, transportovana, gde je skladištena, ima li video-zapisa... Tužilaštvo tvrdi da je krađa bila od 2010. do 2018. godine, međutim nema odgovora kako su Slobodan Homen, Slobodan Bošković i Sanja Laci Starčević imali pristup kancelariji u SIV-u nakon 2012. godine. Preciznije, nakon razrešenja sa funkcija u Ministarstvu pravde i dolaska nove vlasti. Dodatno nejasno je i da

Tužilaštvo istovremeno navodi nekoliko uzastopnih godina krađe, ali i da je Slobodan Homen imao pristup kancelariji, ali samo „na period od godinu dana počev od 2010. godine“.

Kako su nestale zvezde?

Kada se čitaju dokumenta Tužilaštva, navodi se deset ljudi iako ih je zapravo kada prosto pobrojite 11. Stiče se utisak da je ova grupa od deset, odnosno 11 ljudi koji su organizovano pokrali ordenje podeljena na dve grupe. U jednoj su Slobodan Homen, Slobodan Bošković, Sanja Laci Starčević, Jovan Mara i Radovan Knežević, a u drugoj na čelu je Novica Antić, tadašnji direktor Uprave za zajedničke poslove, i Ivica Zdravković, Aleksandar Todorović, Zdravko Grbić, Aleksandar Rebić i Olivera Pantelić Gligić.

U redu... Ali kako su Novica Antić i ostali pomogli grupi od prvih pet ljudi da ukradu ordenje? Novica Antić i njegovi zamenici Ivica Zdravković i Aleksandar Todorović su krivi što su omogućili Homenu pristup toj kancelariji na njegov zahtev. Tužilaštvo ne nudi širi odgovor niti pojašnjava „zahtev za vršenje uvida u kancelariju“, niti na koji način su mu oni to omogućili, niti kako se taj uvid odvijao. Dalje, Tužilaštvo ne precizira ni kada se taj uvid vršio i ko je osumnjičenom Homenu otključavao kancelariju. Pa ni zašto je to uopšte tražio.

NIN / Milan Ilić

Zasad nema zvanične potvrde da je Jovan Mara, poznati kolekcionar, koji se takođe tereti za učešće u krađi, svedok saradnik. To se može pretpostaviti u neslaganju brojeva navodnih kradljivaca - deset ili 11. Za svedoka saradnika se saznalo iz medija, nezvaničnih, ali kako se navodi pouzdanih izvora. Prema zvaničnoj dokumentaciji Tužilaštva, upravo je Jovan Mara posedovao ključ od sporne kancelarije. Verovaćemo tužilačkoj istrazi, ali je logično da se zapitamo, ako se u toj kancelariji od 16. aprila 2010. godine nalazilo ukradeno ordenje (43.000) komada, a prema navodima pristup su imali Olivera Pantelić Gligić i Jovan Mara (ključar), kako su onda ostali pristupali toj kancelariji (Slobodan Homen, Slobodan Bošković, Sanja Starčević). Posebno kako su to činili nakon smene vlasti, punih šest godina. Činjenica iz dokumentacije Tužilaštva je da su jedino Jovan Mara i Olivera Pantelić Gligić sve vreme, od 2010. do 2018. godine, imali pristup kancelariji koja je opustošena.

Nije jasno kako je ta kancelarija i kada tačno ispražnjena, ali je zato malo jasnija slika u dokumentaciji Tužilaštva vezanoj za dve partizanske zvezde, za koje se tvrdi da ih je grupa ukrala pored 43.000 komada ordena. Za jednu zvezdu postoji okvirna vremenska odrednica, a za drugu je i to potpuno nejasno. Kako su uopšte nestale?

Kada je reč o prvoj zvezdi, na osnovu dokumentacije stvari se odvijaju ovako: Tužilaštvo navodi da je dana 19. novembra 2009. godine sanduk broj 105, sa utisnutim brojem 332, bio zapečaćen u prisustvu Homena, Slobodana Boškovića i Sanje Laci Starčević. U njemu je na osnovu njihovog brojanja bilo 1.160 komada ordena zlatne partizanske zvezde. Znači, nije se znalo pre toga koliko je ordenja bilo već se tada prvi put izbrojalo. Na broj 1.160 stavljene su nalepnice, potpisi kojima se potvrđuje broj i ko to potvrđuje. Sanduk je potom zapečaćen.

Uzmimo za primer jednog od navodnih učesnika krađe - Sanju Laci Starčević, tada pomoćnicu u Ministarstvu pravde. Ona je brojala ordenje u spornom sanduku, svojim potpisom overila zapečaćeni sanduk sa 1.160 zlatnih partizanskih zvezda. Potom se 2010. konstatuje da u sanduku nedostaje jedna partizanska zvezda. Na koji način je Starčević učestvovala u krađi? Potpisala se na veći broj ordenja, a potom ukrala jednu zlatnu zvezdu? Praktično ostavila je „vizitkartu“ u krađi. Ili je Tužilaštvo zaključilo da je deo organizovane krađe jer je brojala ordenje. Sanja Starčević se nalazi u pritvoru, majka je blizanaca od dve godine. Inače, praksa je da se majka dece tog uzrasta lišava slobode samo u slučaju ubistava.

Dodatno je zbunjujuće kako je ova grupa zajedno radila ako prema saznanjima NIN-a deo saslušanih negira da se međusobno poznaju.

Za jednu partizansku zvezdu Tužilaštvo navodi da su Jovan Mara, Radovan Knežević i Zdravko Grbić „neutvrđenog dana u maju 2010. godine od blagajnice Anđe Perić Milutinović preuzeli sanduk broj 332”. Rekli su da im je to Homen tražio i da će doneti pisani nalog koji, međutim, nikada nisu doneli. Oni su iznova otvarali već prebrojani i overeni sanduk. Pravi se novi zapisnik i konstatuje da se u sanduku nalazi 1.159 komada zlatnog ordenja. Nejasno je zašto su ponovo brojali ordenje, i ako je Homen sa Boškovićem i Starčević ukrao ranije orden, zašto bi naložio da se broji iznova. Gde je pismeni nalog? Šta se događa kada je blagajnica prijavila oštećen pečat na sanduku? Na ova pitanja, bar zasad, nema jasnog odgovora. Za drugu zvezdu samo možemo pretpostaviti da je njen nestanak utvrđen 2018. godine, kada je po Tužilaštvu, međutim, ispražnjena prostorija sa celokupnim ordenjem.

U ovoj aferi nije najjasnije odakle broj od 43.000, kao ni o kakvom je zapravo ordenju reč. Prema advokatu i poznatom kolekcionaru Zvonku Markoviću, ono što je do sada javno objavljeno je apsolutno nemoguće. U izjavi za medije kolekcionar kaže da bi to ordenje moglo da bude ono koje je nedodeljeno iz socijalističkog perioda.

– Ali, ono kolekcionarski ne vredi ništa. Orden za hrabrost ili medalja rada može da se kupi za jedan evro. Na Limundu ima takvog ordenja i prodaje se za 50 dinara - istakao je za medije Marković.

Dragomir Acović, heraldičar, za medije je rekao da „toliki broj ordenja, čak i da se radi o onim najelementarnijim, koji se najviše, masovno dodeljuju, to je opet tolika količina kakva ne postoji kao zaliha u Centralnoj kancelariji ordena u Kini”.

Međutim, iako je mnogo nepoznanica, posebno nejasnoća i kontradiktornosti, neko ordenje nedostaje. Javnost bi trebalo, od Trećeg tužilaštva i postupajućeg tužioca, kada se steknu zakonski uslovi, da dobije precizan odgovor koji neće buditi dosadašnje sumnje: ko je zaista odgovoran, koliko je precizno ordena nestalo i koje je vrednosti.