Srpski naučnici uvode AI u mamografiju: Slobodan i Nikola za NIN o revolucionarnom projektu

Veštačka inteligencija sve je veći saradnik u mnogim industrijama, a predviđanja su da će tek napraviti revolucionarne promene u medicini. To potvrđuje i projekat "Primena veštačke inteligencije u mamografiji" na kome trenutno rade domaći naučnici, a koji se smatra jednim od revolucionarnih. Ocena je i da bi upravo ovaj projekat, na kome rade i sagovornici NIN-a, trebalo da ubrza procese dijagnostike, da skrati vreme tumačenja dijagnoze, kao i da je preciznije odredi.

Dr Slobodan Ilić, naučni saradnik i lider istraživačke grupe “Computer Vision & Remote Sensing”, koji radi na ovom projektu, kaže za NIN da veštačka inteligencija u nauci i medicini pomaže da se "uoči ono što ponekad može promaći čak i najiskusnijim očima". Kako ukazuje, AI alati već koriste kao podrška radiolozima, u slučajevima nejasnih nalaza, te za brži pregled velikog broja pacijenata, čime se olakšava detekcija potencijalnih problema bez preopterećenja zdravstvenog sistema, a cilj je da se ide u skladu sa globalnim inovacijama.

"U okviru projekta na kome radimo razvijamo alat koji bi trebalo da unapredi sigurnost dijagnostike u primarnim ustanovama i omogući efikasniji skrining. Naš cilj je da olakšamo rad lekara i povećamo preciznost u otkrivanju bolesti, držeći korak sa globalnim inovacijama u medicini. Kao tehnički direktor, nedavno sam preuzeo rukovođenje ovim projektom koji obuhvata tim od desetak ljudi. Naša grupa uključuje istraživače, inženjere, pravne stručnjake i eksperte za korisničko iskustvo", kaže Ilić, čiji tim na ovom projektu radi zajedno sa Insitutom za veštačku inteligenciju Srbije.

Finansiranje izazov

Iako nema sumnje da će benefti ovog projekta biti nemerljivih razmera, finansiranje je ukazuje naš sagovornik, uvek izazov.

NIN / Ustupljene fotografije dr Sloboan Ilić, naučni saradnik i team lead istraživačke grupe “Computer Vision & Remote Sensing”

"Uspeli smo da obezbedimo dovoljno sredstava za pokretanje inicijalne faze projekta. Sofver je živa stvar i razvija se neprestano. Ova početna investicija nam omogućava da postavimo temelje za budući razvoj", naglašava Ilić.

Ukazuje da je rad sa medicinskim podacima striktno regulisan, ali pristup potrebnim informacijama može biti izazovan zbog različitih institucionalnih procedura, za koje veruje da će se vremenom unaprediti i olakšati.

"Institucije poput Univerziteta u Berkliju i Massachusetts General Hospital već primenjuju slične tehnologije, okupljajući timove naučnika i lekara koji rade na unapređenju dijagnostike kroz AI, što nam služi kao inspiracija i potvrda da smo na pravom putu. Ovaj projekat će unaprediti sigurnost i efikasnost u dijagnostici, smanjiti opterećenje na zdravstveni sistem, ali nikada neće u potpunosti zameniti ljudski faktor. Naš cilj je da olakšamo proces dijagnostike, omogućavajući bržu i sigurniju pomoć pacijentima", zaključuje dr Slobodan Ilić.

Primena veštačke inteligencije u mamografiji višestruka

Nikola Jovišić, istraživač-pripravnik objašnjava za NIN da su načini da se veštačka inteligencija primeni u mamografiji višestruki i da postoje brojna istraživanja koja različitim pristupima pokušavaju da dođu do modela koji bi proceduri očitavanja mamograma pospešio kvalitet i pouzdanost, dok bi istu olakšao radiologu.

"U takvoj konstelaciji korist je zagarantovana i za pacijente sa dijagnozom koji bivaju zbrinuti brže i za zdrave pacijente koji bivaju oslobođeni procedure ranije. Da bi se doneli zaključci o stepenu rizika, pored opštih podataka o pacijentu, koje možemo iskoristiti u razvoju modela, mamografija nam, kao radiološka metoda, obezbeđuje radiološke snimke - mamograme. Nad snimcima možemo, metodama obrade slike, pre svega pomoću dubokog učenja, donositi zaključke o postojanju promena kao što su, na primer, mase sumnjive na malignitet", objaćnjava Jovišić.

On ukazuje da centralizacijom medicinskih podataka i povećanjem njihove dostupnosti za potrebe istraživanja lakše i brže bi bilo razvijati sisteme veštačke inteligencije. Iako se kod nas u tom smeru ide, reč je o zahtevnom procesu.

NIN / Ustupljene fotografije dr Sloboan Ilić, naučni saradnik i team lead istraživačke grupe “Computer Vision & Remote Sensing”

"Institut za veštačku inteligenciju na ovom projektu radi od januara, a ne možemo da preciziramo kada će inicijalno rešenje biti dostupno, jer ovakvi projekti imaju potencijal da dugo žive i razvijaju se u sve bolje i bolje alate. Vrlo je važno naglasiti da veštačka inteligencija neće zameniti lekare u dijagnostici. Na ovu tehnologiju treba posmatrati kao pomoć, jer će ona lekaru davati drugo mišljenje, ukazati mu na nešto što bi možda njegovom oku jednostavno promaklo ili će mu preneti znanje prikupljeno obučavanjem na velikom broju prethodno potvrđenih slučajeva", kaže naučnik.

Ističe da su očekivanja da će ovaj projekat rezultovati povećanjem kvaliteta i ubrzanjem medicinskih usluga, rasterećenjem medicinskih ustanova i smanjivanjem redova čekanja, ali i, vrlo bitno, otvaranjem vrata drugim sličnim inicijativama.

"Bezbroj je primena, a za granice niko ne može sa sigurnošću da tvrdi gde su, jer svedočimo neverovatnoj tehnološkoj eri koja ima potencijal da ponudi velika dostignuća", zaključuje Jovišić.

Projekat “Razvoj platforme otvorenog tipa za unapređenje kvaliteta analize mamografije sa podrškom za primenu veštačke inteligencije“ sprovode Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, uz finansijsku podršku Ministarsstva zdravlja i uz saradnju sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstvom odbrane, Vojno-medicinskom akademijom i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu.