Ekonomija

KentKart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog raskida ugovora o naplati prevoza u Beogradu

Beta | 24. april 2024 | 12:40
KentKart traži međunarodnu arbitražu protiv Srbije zbog raskida ugovora o naplati prevoza u Beogradu
TANJUG / SAVA RADOVANOVIĆ (STF)

Turska kompanija KentKart podnela je zahtev za pokretanje međunarodnog arbitražnog postupka protiv Srbije zbog usluge naplate prevoza, objavila je Nova ekonomija.

Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICISD) je 1. aprila ove godine registrovao zahtev KentKarta za pokretanje arbitražnog postupka koji je u toku.

Srbiju će u ovom slučaju predstavljati Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo privrede i Državno pravobranilaštvo.

Grad Beograd je prošle godine jednostrano raskinuo ugovor sa kompanijom Kentkart Southeast Europe, koja se bavila naplatom karata u beogradskom prevozu.

Ugovor je sklopljen 2021. godine na 13 godina i osnovano javno preduzeće "Naplata prevozne usluge".

Zbog raskida ugovora turski Kentkart Global uputio je 20. marta 2023. godine republičkim organima Srbije obaveštenje o nameri pokretanja postupka.

Srbija i Turska, kako je navela Nova ekonomija, imaju potpisani bilateralni sporazum o zaštiti stranih investicija, na osnovu koga je predviđeno da ukoliko dođe do kršenja ugovora strani investitor o tome treba da obavesti nadležne organe.

U okviru perioda od šest meseci, putem pregovora i konsultacija, strane spora treba da pokušaju da nađu rešenje mirnim putem, pre pokretanja međunarodne arbitraže.

Kompanija Kenktart Global sa sedištem u Turskoj većinski je vlasnik firme Kentkart Southeast Europe, a koja se godinama bavila naplatom i kontrolom karata u beogradskom prevozu.

Šapić: Priložićemo dokaze da je ugovor sa 'Kentkartom' bio štetan i da oni treba da plate nama 

 

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da će na suđenju po tužbi turske kompanije "Kentkart", koja je upravljala sistemom naplate karata u Beogradu, zbog raskida ugovora, biti priloženi dokazi da je taj ugovor bio štetan i da ta kompanija treba državi da isplati određena srestva.

Kompanija "Kentkart" podnela je tužbu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova Svetske banke protiv države Srbije zbog "ugrožavanja strane investicije", odnosno jednostranog raskida ugovora o javno-privatnom parnterstvu, u kojoj traži odštetu od 17 miliona evra.

Šapić je danas novinarima, prilikom obilaska radova na parkingu u Gandijevoj ulici na Novom Beogradu, ponovio da je ubeđen da se neće doći do tog iznosa i da "ceni da ne može da bude više od milon evra".

"Njihovi zvanični prihodi su bili između 100 i 300 miliona evra godišnje, zvaničan profit te firme, i po svim logikama na to mogu da se referišu što se tiče potencijalnog gubitka, ali mi ćemo dati dokaze da je ugovor bio štetan po grad i da ne treba ni to da dobiju, nego obrnuto - da oni treba gradu da isplate određena sredstva", kazao je on.

Dodao je da je Grad već podneo krivične prijave i da ih tužilaštvo ispituje, uz ocenu da su ugovori koji su bili potpisani sa tom firmom, potpisani "bez ikakvog osnova i logike".

Šapić je naveo i da je siguran da se država neće dogovarati oko poravnanja sa kompanijom "Kentkart", ističući da su mnogi nakon raskida ugovora govorili da će Grad morati da plati stotine miliona evra odštete, a da je sadašnji zahtev 17 miliona evra.

"A obično zahtev ide na višestruko veću cifru nego što očekujete, tako to funkcioniše u pravnoj praksi, ali videćemo", dodao je predsednik Privremenog organa.

Upitan o kašnjenju radova na autobuskoj stanici, Šapić je ponovio da radovi kasne zbog toga što grad funkcioniše kroz Privremeni organ, ali da bi do sredine juna trebalo da bude završena pristupna saobraćajnica zbog koje sve kasni i da će autobuska do tada biti puštena u rad.

Govoreći o radovima na parkingu u Gandijevoj ulici na Novom Beogradu koje je danas obišao, kazao je da će oni biti tih novih oko 100 parking mesta biti završeno u petak, kao i da će do kraja godine u toj beogradskoj opštini biti izgrađeno oko 510 novih parking mesta.

Prema njegovim rečima, na tom mestu su bile ogromne neiskorišćene površine koje nisu bile zelene.

Šapić je naveo i da tih 510 parking mesta grad košta oko milion evra, višestruko manje nego da su pravljene garaže, dodajući da je plan da se do kraja 2025. godine širom grada izgradi ukupno 2.600 novih parking mesta.