Tragom rasta misterioznog preduzeća "Tačka ključanja Srbija": Čemu to služi, a uz to i utrostručuje prihode

Firma „Tačka ključanja Srbija”, koja je registrovana na adresi Vlade u Nemanjinoj 11, a osnovana zajedno sa pojedinim ruskim organizacijama, za samo godinu dana uvećala je broj zaposlenih i utrostručila prihode, a da i dalje niko ne zna čime se konkretno bavi! 

NIN je već pisao o ovoj firmi koja je osnovana 2022. godine sa dvoje zaposlenih i u prvoj godini poslovanja imala je u dinar identične prihode i rashode - 7.413.000 dinara. Međutim, u izveštaju za 2023. godinu, broj zaposlenih je porastao na pet, a prihod na čak 25.019.000 dinara, dakle tri puta više nego u godini pre toga. Ova firma u 2023. ima i skromnu poslovnu dobit od 12.000 dinara ili nešto više od stotinak evra.

Očigledno je da ova firma, koju je u momentu osnivanja na strani Vlade Srbije, zastupao tadašnji ministar za inovacije Nenad Popović, raste baš kao što bi to želeli i mnogi drugi privredni subjekti. Međutim, problem je u tome što o njoj malo znaju čak i oni koji bi trebalo da su upućeni u njen rad. 

Prema najnovijim podacima Agencije za privredne registre, koji samo što su objavljeni, ova firma, u kojoj je država Srbija vlasnik 80 odsto kapitala a dve ruske neprofitne organizacije preostalih 20 odsto, za godinu dana je povećala broj radnika. Jeste da je u pitanju ukupno pet zaposlenih u 2023. godini, ali za jedno mikropreduzeće zapošljavanje tri nova radnika u jednoj godini prilično je veliki uspeh koji je morao da prati rast obima posla i rast prihoda, ali i procene menadžmenta da je firma održiva i da ima potencijal da ostvari ciljeve. I upravo to su pokazali i zvanični podaci. Poslovni prihodi u 2023. bili su veći tačno tri i po puta u odnosu na 2022. U dinarima je zabeležen rast od 18 miliona dinara. Troškovi zarada takođe su uvećani tri puta za godinu dana, a firma je, za razliku od 2022. kada nije imala dobit, u 2023. zabeležila profit. Doduše, minimalan, ali je u pitanju pozitivno poslovanje i rezultat koji je morao da izađe iz povećanog obima posla.  

Niko ih nije video

Šta radi firma koja je jedna od dve od ukupno 435.000 registrovanih u Srbiji, a koja ima sedište baš na adresi Vlade Srbije i osnovana je u saradnji sa Rusima 40 dana posle početka agresije Kremlja na Ukrajinu, u vreme kada je na snazi bio već četvrti paket sankcija EU protiv Moskve. Istina, sve se dešava tri godine nakon što je i najavljeno osnivanje ove srpsko-ruske kompanije, tokom zvanične posete Beogradu predsednika Vladimira Putina, kada je potpisao šest sporazuma u oblasti inovacionih tehnologija i digitalizacije. I koji su razlozi osnivanja preduzeća sa Rusijom u jeku zapadnih sankcija? I da li  se u odgovoru na pitanje krije omogućavanje širenja ruskog uticaja? Pitanja smo poslali Vladi Srbije, firmi „Tačka ključanja“, stranci Nenada Popovića. Odgovore nismo dobili. 

NIN / Milan Ilić

Ni komšije iz moderne poslovne zgrade na Novom Beogradu, gde im se i nalaze kancelarije, ne znaju mnogo o „Tački ključanja Srbije“. Tačnije, ne znaju ništa. Čovek koji tu povremeno obezbeđuje nekoliko firmi, takođe nema nikakve informacije. Radnike firme „Tačka ključanja“, onih pet, kažu, ne znaju i ne viđaju. Istovremeno se zna da se država Srbija, prema ugovoru, obavezala da im obezbedi finansije za rad, kao i poslovni prostor. Ruske organizacije, pod nazivima „Platforma nacionalna tehnološka inicijativa“ i Agencija strateških inicijativa za promovisanje novih projekata, kao manjinski akcionari, dužne su da im obezbede „stručne savete i podršku“, šta god se pod time podrazumevalo. 

Prema podacima APR, delatnost tog srpsko-ruskog preduzeća su „konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem”. Zvaničnici su ga predstavljali kao inovacioni hab i projekat koji je podrazumevao umrežavanje, razmenu ideja i iskustava, ali i kao instrument za promociju i jačanje saradnje u oblasti tehnoloških i drugih oblika inovacija“, na osnovu bilateralne saradnje vlada Srbije i Rusije.

NIN / NIN

Kanal ruskog uticaja

Nenad Popović, bivši ministar za inovacije i tehnološki razvoj, nekako se najviše u javnosti dovodi u vezu sa „Tačkom ključanja“ - što zbog toga da je godinama glas Rusije na srpskoj političkoj sceni, što zbog toga da upravo njegovi kadrovi ozbiljno provejavaju na ključnim funkcijama u ovoj rusko-srpskoj firmi.  U Nadzornom odboru „Tačke ključanja“ sede njemu bliski ljudi - predsednica NO Darinka Leković, Popovićev bivši  šef kabineta. Zastupnik „Tačke ključanja” je Vladimir Jovičić, inače direktor Popovićeve Srpske narodne partije. Takođe, pre nego što je Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, postojale su najave da će Beograd biti „prvi grad van granica Rusije“ sa prostorom „Tačke ključanja“. To je kao tadašnji ministar za inovacije 2019. godine upravo najavio Nenad Popović, opisujući „Tačku ključanja“ kao „digitalni centar po uzoru na ruske“. Otvaranje srpsko-ruskog preduzeća je, međutim, usledilo tri godine kasnije.

NIN / Milan Ilić

A tri nedelje nakon osnivanja „Tačke ključanja“ u Srbiji, ruska Agencija strateških inicijativa, koja je njen manjinski vlasnik, izvestila je na svom Telegram nalogu o zajedničkom sastanku ruskih privrednika sa trgovinskim predstavnikom Rusije u Srbiji Andrejem Hripunovom.

Kako je navedeno, Hripunov je ocenio da se Srbija „nije pridružila antiruskim sankcijama i nastavlja da brani svoju poziciju“, te da se u Srbiji „veoma dobro tretira ruski biznis“.

Ruski državljani osnovali su više od 7.000 preduzeća u Srbiji od početka rata u Ukrajini, a kroz Srbiju je prošlo skoro 400.000 Rusa. Najveći broj onih koji su pokrenuli posao u našoj zemlji, odlučili su se za IT sektor. Sa nekima smo pričali i nisu čuli za „Tačku ključanja”. Nije poznato da li neki drugi koriste usluge ovog inovativnog centra u Beogradu i ako koriste, na koji način.

U međuvremenu, sve je više istraživanja koja govore o značajnom uticaju Rusije u regionu Zapadnog Balkana, posebno Srbije.

Prema izveštaju holandskog Klingendal instituta, „maligni“ uticaj Rusije u regionu Zapadnog Balkana upravo je najjači u našoj zemlji. Jedan od autora ove studije, Vouter Cvirs, rekao je za NIN da nam  ruski uticaji dolaze kroz više kanala i da je se on u slučaju naše zemlje širi, ne samo kroz političke, već i ekonomske kanale.

„Politički uticaj se ogleda kroz jačinu bilateralnih veza dve zemlje, kao i veza između pojedinih političara. Ekonomski uticaj se vidi i jača kroz trgovinske veze, ali i investicije i energetske odnose”, rekao je Cvirs za NIN, dodajući da postoje i drugi kanali ruskog uticaja, poput vojnih, ali i medijskih, kao i mešanja u unutrašnja pitanja putem špijunaže ili sajber napada.