Dirigent Premil Petrović za NIN: Nema povratka u normalnost

Na Bemusu je ove godine dirigovao Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije, a Premil Petrović je, inače, osnivač, umetnički direktor i dirigent Orkestra bez granica (No Borders Orchestra). To je ansambl koji okuplja najbolje mlađe muzičare s prostora bivše Jugoslavije. Orkestar koji je nastao 2012. danas ima visoki nivo muziciranja i jedini je ansambl sa prostora bivše Jugoslavije koji je potpisao ekskluzivni ugovor sa Universal Music i snimio CD za Deutsche Grammophon, najznačajniju diskografsku kuću u svetu kad je reč o klasičnoj muzici.

Ove godine, No Borders Orchestra (NBO) je dobio veoma značajnu nagradu „Šampion regionalne saradnje“, koju dodeljuju austrijsko Ministarstvo inostranih poslova i Regionalni savet za saradnju. Od ove godine nagrada se zove „Dr Erhard Busek“, po uticajnom austrijskom političaru, nekadašnjem vicekancelaru Austrije i koordinatoru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Pred kraj života, Erhard Busek (1941-2022) je bio i član Borda NBO.

Laskavo je biti šampion regionalne saradnje?

Pre nas su ovo priznanje dobili Egzit iz Novog Sada i Sarajevski filmski festival. To su značajne institucije koje su svojim delovanjem transformisale zajednice u kojima su nastale. Regionalna saradnja je u samoj osnovi postojanja NBO-a i za nas je ovo veoma važno priznanje kvaliteta i značaja rada našeg ansambla. Naš region stoji zaglavljen u krizi već 35 godina. Posle ratova koje smo imali devedesetih, još uvek se nismo oslobodili nacionalizma, rasizma, homofobije, mizoginije. Dominantne emocije su strah od drugog i drugačijeg i mržnja. NBO kroz saradnju muzičara iz celog regiona tome suprotstavlja uzajamno poštovanje, raznolikost, dostojanstvo, slobodu, jednakost.

Kada je osnivan No Borders Orchestra, podršku i pomoć imali ste od tadašnje direktorke Jugokoncerta Biljane Zdravković. I od koga još?

Bez Biljane Zdravković i Jugokoncerta ne bi bilo NBO-a. Međutim ni Biljana, kao ni NBO se ni politički ni estetski ne uklapaju u viđenje sveta tadašnje i sadašnje vlasti u Srbiji. Prvo je ona sklonjena sa te pozicije, a onda je ukinut i Jugokoncert, što je zločin za muzički život ovog grada. Od ostalih institucija kulture u Srbiji nismo dobili nikakvu podršku. Mislim da je pre svega reč o našim različitim viđenjima sveta, različitim viđenjima umetnosti, različitim sistemima vrednosti.

Ko vam omogućava turneje, ko vam finansijski pomaže da postojite?

Nekoliko godina je, na primer, Ministarstvo inostranih poslova Nemačke finansiralo naše regionalne turneje. Takođe, neke bitne evropske fondacije su prepoznale značaj našeg rada i podržale nas. Svi donatori i kompanije iz Srbije i zemalja regiona su više nego dobrodošli da nas podrže.

Ko rukovodi vašim orkestrom?

Imamo fantastičan mali Bord bez kojeg NBO ne bi postojao. Predsednica je Beka Vučo, osnivačica Fondacije „Moj Balkan“, a članovi Vesna Pusić, bivša ministarka inostranih poslova Hrvatske, Katrin Deventer, generalna sekretarka evropske asocijacije festivala, između ostalih. Pored Borda, tu je i naše Savetodavno telo koje čine ser Džefri Najs, Ivo Josipović, Ajvan Ladlou i drugi. Oni nam pomažu u obezbeđivanju finansija za naš rad, kontakata i raznih saveta. Beka Vučo nam je otvorila vrata Zigrid Rauzing Trasta, veoma značajne fondacije iz Londona, koja je jedan od naših glavnih donatora poslednjih godina.

Vaši projekti imaju umetnički integritet, a vaša želja je da se menja koncept klasične muzike, koji se kao forma nije promenio od 19. veka. Koliko je to moguće?

Nama je važno da koncert ne bude poseta muzeju muzike, već da bude relevantno i za mlade ljude danas. Istražujemo i eksperimentišemo na različite načine. Počev od repertoara, preko tema do samog načina sviranja koje nije uštogljeno i formalno već mnogo direktnije, energičnije, sve do uključivanja performativnih elemenata u naše koncerte. Nekoliko prošlogodišnjih turneja to jasno pokazuju. Turnejom Nema povratka u normalnost 2021. priključili smo se otvorenom pismu koje su potpisali značajni svetski umetnici, naučnici, nobelovci, a kojim se svet poziva da se ne vratimo u normalnost posle lokdauna. Normalnost pre korone nije bila normalna i zagađenje, klimatske promene i velike socijalne nejednakosti su i doveli do pandemije. Ovim projektom smo poslali poruku da se ne treba vratiti u normalu, već da postoji ogromna potreba za transformacijom, prevrednovanje naših vrednosti, ciljeva i ekonomija.

Embacing Vulnerability - Prigrliti ranjivost, bila je tema naše turneje prošle i ove godine. Globalna pandemija je potresla svet, i u trenutku u kome je izgledalo da se svet izvlači iz krize, počeo je rat u Ukrajini. Ovom turnejom smo pozvali publiku da se suoči sa situacijom i da je iskoristi kao priliku za transformaciju. Da prigrli ranjivost, da se otvori prema sebi i drugima, da se otvori prema ljubavi, radosti i pripadanju, prema zajedništvu. Neshvatljivo je bila jaka emotivna reakcija publike na našim nastupima, ljudi su očigledno bili dodirnuti u nešto veoma lično i bitno.

Živite u Berlinu koji slovi kao kulturni centar Evrope?

Ne bih koristio reč kulturni centar, jer je kulturna snaga Evrope upravo u njenoj decentralizovanosti, u bogatstvu ponude. Čak je i sam Berlin decentralizovan. On ima dva grada u sebi i oba su dodatno decentralizovana kroz mnoštvo scena u njima. Ono što sigurno karakteriše Berlin jeste da je to progresivan i slobodan grad. Grad u kome istinski možete da budete ono što jeste. Grad u kome se ljudi raduju različitosti drugih. Ja se u Berlinu osećam kao kod kuće.

Poslednjih godina je sve više organizacija koje imaju za cilj da rade na pomirenju među ljudima…

Mislim da nije dovoljno samo pričati o važnosti i vrednosti pomirenja. Za transformaciju je potrebno da se adresira ne samo glava, već i srce. I tu leži smisao umetnosti. Za umetnost je bitno da se doživi, da se ima iskustvo. A iskustvo je nešto iz čega izlazimo promenjeni. NBO je živi primer pomirenja, primer kako ljudi mogu da budu zajedno. Za istim pultom prijateljski sede Srbin i Albanac, bez mržnje i konflikta i rade na nečem zajedničkom. I ne samo da rade zajedno, već se raduju tom zajedništvu. I ta radost NBO-a je infektivna. Publika izlazi sa naših koncerata sa iskustvom da je moguće nešto potpuno drugačije od naše svakodnevne realnosti poslednjih decenija. I to nije utopija, to je realna mogućnost, to je život koji mi u NBO-u nudimo. Pritom to zajedništvo dovodi i do vrhunskog umetničkog kvaliteta. Samo zajedno možemo da ostvarimo vrhunske rezultate.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Zbog velikog uspeha naše Embracing Vulnerability turneje, imaćemo nekoliko nastupa i sledeće godine s ovim programom i planiranim koncertima u Prištini, Beogradu, Skoplju i Tirani. Planirano je i snimanje novog izdanja na kraju naše regionalne letnje turneje. Sa operom Magbet koju smo izvodili s isključivo crnim pevačima iz Južne Afrike, a u režiji Breta Bejlija, fantastičnog reditelja iz Kejptauna, nastupali smo na vodećim festivalima Evrope, ali i u Australiji, Koreji, Kini. Za 2025. planiramo novu opersku produkciju s istim timom.