"Švorc, ludi i željni dokazivanja": Kako su nastali Simpsonovi, ko ih je stvorio i šta je bila inspiracija za Barta

Kada je kreator serije "Simpsonovi" Met Grejning pravio svoju karijeru kao crtač i strip crtač u Los Anđelesu ranih 1980-ih, hipi kontrakultura je počela da stari (i bogatila se). Štafetnu palicu je prenela - ili zgrabila - rastuća alternativna kultura panka i muzike novog talasa, sa andergraund stripovima i još mnogo toga. Kako god to nazvali, “uradi sam“ kultura je bila sveprisutna, piše Gardijan.

Čini se da je sve ovo daleko od onoga što su "Simpsonovi" postali: od rane faze Bart-manije,  preko imperijalne ere 90-ih, do još dve decenije filma i serije koja obara rekorde.

Video na Jutjubu nagoveštava rane, skromnije temelje: Met Grejning predstavlja svog prijatelja, umetnika Gerija Pantera, na događaju u knjižari u Los Anđelesu 2008. On citira iz Rozz Tox Manifesta, zbirke od 18 zapovesti koju je Panter objavio 1980. godine: „Ovo je tačka 12“, čita Grejning, navodeći svoje favorite.

„Čekate skaute umetničkih talenata? Nema skauta umetničkih talenata. Suočite se s tim, niko vas neće tražiti, nikoga nije briga.' Tačka 15. Zakon: Ako želite bolje medije, napravite ih.'“

„Bili smo veoma zainteresovani za objavljivanje našeg rada“, kaže Panter telefonom iz svog doma u Teksasu.

„Obojica smo želeli da osvojimo medije.”

Panter, slikar, ilustrator, muzičar i, odnedavno, proizvođač narukvica, prvobitno je objavio svoj satirični manifest. Bio je to svojevrsni poziv, mešavina autsajdera i mejnstrima, da se stvori nešto novo unutar dominantnog sistema. Postojao je mali krug istomišljenika.

"Uglavnom su bili studenti umetnosti, ružni štreberi i debela deca, i to je bilo sjajno“, seća se Panter.

Kada sve klikne

Otprilike u isto vreme, Grejning, tada ambiciozni strip crtač koji se preselio u Los Andjeles sa severozapada Pacifika, počeo je da samostalno izdaje svoj strip Život u paklu, seriju mračno komičnih zapažanja sa antropomorfnim zečevima, dok je radio u ogranku prodavnice "Licoric Pizza" (kasnije zabeležene u filmu Pola Tomasa Andersona iz 2021.). Život u paklu je bio "zaista pametan, vrlo minimalistički", kaže Panter, koji je Grejningu tada napisao pismo.

„Upoznali smo se na žurci. I ispostavilo se da smo oboje obožavaoci Frenka Zape i Kapetana Bifharta. Odmah smo se složili i počeli da se družimo. Obojica smo bili švorc. Tako da smo udružili resurse, podelili hamburgere i ostalo.”

Grejning i Panter su zajedno radili na stripovima za pank časopise, uključujući i onaj pod imenom "Fuk Boys". Bajron Verner (koji je kasnije imao dugu karijeru u oblasti vizuelnih efekata u Holivudu) je takođe bio na setu u Los Andjelesu i samostalno objavljivao stripove, dok je uticajna karikaturista Linda Beri bila prijatelj sa Grejningom. Bilo je dosta toga što se poklopilo u isto vreme“, kaže Panter.

Grejning je nastavio sa svojim nedeljnim stripom „Život u paklu“, koji je na kraju objavljen u mnogim alternativnim novinama – i, što je neverovatno, nastavio je da ga izdaje do 2012. godine uprkos svojim velikim televizijskim obavezama. Jednog od Panterovih prepoznatljivih likova antiheroja Džimba sa svojom šiljastom frizurom, mnogi, uključujući Grejninga, smatraju inspiracijom za Barta Simpsona.

"On je to rekao. Mislim da je samo fin", ne slaže se Panter.

Panter je bio prvi koji je postigao veliki mejnstrim uspeh kada je otišao na televiziju 1986. da dizajnira nadrealne "Day-Glo" setove za "Pee-wee’s Playhouse", iako je otišao posle tri godine jer se osećao da je izgoreo zbog tog iskustva.

„Met je bio mnogo bolje opremljen da funkcioniše [u mejnstrimu]. Zaista sam želeo da budem slikar ili karikaturista, i to sam i radio. Met je bio predsedavajući odeljenja, istraživač, izviđač, fudbalska zvezda. Obojica smo imali očeve koji su nas upoznali sa tim. Bili smo ludi - pa smo hteli da se dokažemo, pretpostavljam.”

PROFIMEDIA / SCUPO - Album / Album

Grejning će ubrzo potom pratiti Pantera na televiziju kada je malo poznata producentkinja, dizajner produkcije i spisateljica Poli Plat poklonila režiseru i producentu Džejmsu L. Bruksu originalno umetničko delo "Život u paklu". Bruks, koji je bio uključen u sve, od šoua Meri Tajler Mur preko taksija do Broadcast News-a, pomogao je Grejningu da pređe put od andergraund stripa do drskih TV skečeva i konačno do svetski poznatog sitkoma.

Televizijska revolucija

Ono što je u to vreme bilo neobično je to što je senzibilitet Simpsonovih našao svoj put do udarnog termina, spajajući Grejningove alternativne osnove crtanog filma sa čudnijim i ciničnijim komičarima kasnih termina, koje su angažovali Saturday Night Live i Dejvid Leterman.

„Ljudi nisu bili naviknuti da vide takvu vrstu humora u udarnom terminu. Sada je teško poverovati u to“, kaže Bil Oukli, koji se pridružio "svetoj sobi" za pisanje Simpsonovih 1992. sa svojim partnerom Džošom Vajnstinom.

„Skoro 70 odsto televizije danas verovatno ima taj senzibilitet. Ali u to vreme, većina komedija je bila izuzetno osrednja i blaga".

Konkurencija se u to vreme sastojala od sigurnijih sitkoma kao što su "Cosby Show" i  "Mad About You", ali Simpsonovi su se gledali i dalje. Još jedan kamen temeljac bio je sitkom iz 1960-ih Green Acres, o njujorškom paru koji je izašao iz vode. Njegova smelost stvarala je vrstu humora koja je lako mogla da parira Simpsonovima.

Srodni časopisi "National Lampoon" i "Harvard Lampoon" bili su drugi prirodni modeli. Većina ranih pisaca Simpsonovih, uključujući Ouklija, studirali su na Harvardu i pisali za "Harvard Lampoon" – lozu koja je toliko rasprostranjena u Simpsonovima da je izazvala čak izvesnu dozu "prevrtanja očima".

„Kasnih 90-ih ljudi nisu mnogo pričali o njihovoj pripadnosti Harvardu Lampoon-u “, kaže Oukli.

„Drugim ljudima je dosadilo da slušaju o tome. Ono što je posebno kod Lampoon-a nije samo senzibilitet, To je kao da ste završili školu komedije.”

I Džordž Mejer je bio jedan od onih koji su došli preko Harvard Lampoon linije. Nakon koledža, pisao je za tadašnjeg voditelja emisije Dejvida Letermana, između ostalih, a takođe je samostalno izdavao mali humoristički časopis pod nazivom Army Man . U njemu su predstavljeni radovi samog Mejera i budućih pisaca Simpsonovih kao što su Džon Švarcvelder, Džon Viti i Ijan Makston-Grem, kao i crtača Roz Čest i glumca komičara Boba Odenkirka.

Transformacija

Iako su postojala samo tri izdanja, imala su ogroman uticaj: kopije su se širile po univerzitetskim kampusima, a bilo je i ponuda da se publikacija proširi i pretvori u televizijsku seriju. Među obožavaocima časopisa bio je Sem Sajmon, pisac i producent koji je okupio tim za Simpsonove i regrutovao Mejera i druge saradnike Army Man-a. Mali časopis je imao veliki uticaj na osnivanje stripa Simpsonovi. Postoje i lepe paralele i veze između ovih samoizdavačkih humorističkih časopisa (Oukli i Vajnstin su takođe nakratko imali svoje) i stripova sa kojima su Grejning i Panter eksperimentisali godinama ranije.

Tokom 2000-ih, blagi i hipi nastrojen Mejer je bio bogato okićen izvršni producent.

„Najsmešniji čovek iza najsmešnije emisije na televiziji“, tako ga je Njujorker okarakterisao u profilu iz 2000. godine.

Podjednako slavan je Švarcvelder, jedan od originalnih pisaca koji je zaslužan za najviše epizoda u istoriji emisije, kao i za neke od najpopularnijih šala i likova, utopljenih u neku vrstu karnevalske, šašave amerikane. Povučeni i retko fotografisani Švarcvelder, koji je napustio seriju 2003. godine, ima gotovo mitsku reputaciju među obožavaocima Simpsonovih i ozbiljnim gledaocima komedije.

„Bio je potpuno jedinstven jednorog koji je došao iz potpuno drugačijeg univerzuma“, kaže Oukli.

Takvi likovi mogu navesti čoveka da poveruje da su Simpsonovi jazbina čudaka. Džon Ortved, autor knjige o Simpsonovima kaže da je čak i Švarcvelder, uprkos svim svojim ekscentričnostima, nekada radio reklame. Tim za pisanje na kraju se sastojao od „profesionalnih televizijskih pisaca, na čelu sa Semom Sajmonom“, objašnjava Ortved.

„Pisao je za "Taxi", pisao je za "Cheers". Nije bilo etabliranije osobe od Sema Sajmona. A grupa pisaca koju je sastavio nisu bili samo prosedi veterani poput njega, bili su veoma mladi, ali su imali iskustva".

Ortved ističe da je ovaj miks ono što je Simpsonove učinilo posebnim: štreberski tipovi sa Harvarda, profesionalni TV pisci, Grejningov cinični pogleda na generaciju X, a sve pod upravom holivudskih veterana Bruksa i Sajmona. Takođe je bilo ključno da je emiter Fox dao Simpsonovima puno slobode da proizvode ono što im se dopada.

Upravo je sukob umetnosti i trgovine ono što je Rozz Tox Manifest u šali zahtevao deceniju ranije: „Avangarda postavljena ravno u carstvo zabave... Kapitalizam, za dobro ili za zlo, je reka u kojoj se ili davimo ili plivamo“.